Чиповани људи полако постају стварност - са малим чипом, у коме су уграђени сви важни подаци о власнику, људи ће моћи да отварају врата стана или аутомобила, врше идентификацију и друге послове. Био-имплантати све више су тражени, иако има оних који још не желе да постану "киборзи". На сајму информатике у Хановеру представљена је нова генерација чипова која би могла да промијени свакодневницу.

- Увек постоји неки ризик ако одлучите да нешто ставите у своје тело - каже Амал Графстра из фирме "Опасне ствари" из Сијетла и успут објашњава да је име својој фирми дао управо зато што су га људи стално испитивали: да ли је то опасно?

Као вакцина

"То" о чему га људи испитују, на први поглед заиста делује опасно или у најмању руку језиво. Помоћу велике ињекције, на штанду његове фирме на информатичком сајму ЦеБИТ у Хановеру, Графстра заједно са својим партнером Стивеном Кремером демонстрира како изгледа имплантација чипа под људску кожу. Један убод између кажипрста и палца човека претвара у киборга.

- То је као вакцинација и мање је опасно од пирсинга - каже Граафстра и додаје да се експериментално бави таквом врстом имплантације од 2005. и да "до сада није било рекламација". На идеју о стављању чипа под кожу са подацима о носиоци, што би му омогућило аутоматски приступ многим подручјима, Графстра је дошао пре десетак година када је открио колико га нервира што никада не може да пронађе кључеве. Пре тога годинама се бавио истраживањима на пољу идентификације путем радио фреквенција (РФИД) и технологијом комуникације на близину (НФЦ).

Кључеви су ствар прошлости

- Помислио сам: идеја кључева стара је неколико миленијума. Зар није време да они оду у прошлост - сећа се Графстра. Тако се родила идеја о поткожном чипу који би по истом принципу као и откључавање аутомобила на даљину, што је данас готово стандард у аутомобилској индустрији, отварао врата. Предност је очигледна: мукотрпна потрага за кључевима, али и злоупотреба кључа, требало би да постану ствар прошлости. Ипак, многима је још увек страна помисао да под кожом носе чип, да се претворе у хумане роботе. Проналазач тог механизма у поткожном у чипу виде једноставно помагало као и свако друго: наочаре или слушне апарате.

За сада само уградња у длан

Поткожни чип је ипак мало компликованије помагало од наочара. Направљен је од нерђајућег челика, умотан у бакрену антену, а све то налази се у чаури од специјалног медицинског стакла. Нема батерије, чип постаје активан тек када се нађе у непосредној близини специјалних читача. Али примена је шира и далеко превазилази пуку употребу на нивоу кључа.

- На чип могу да се ставе многе информације, попут рецимо лозинке вашег мобилног телефона који се активира једино ако га Ви узмете у руку - објашњава предузетник-научник Графстра и додаје:
"То је врло практично ако вам украду телефон".

Примена је широка – од процеса плаћања, па до заштите електронске поште.

На питање могу ли поткожни чипови да се хакују, одговара: "Да ако су лоше направљени".

Проблеми би могли да настану и приликом неких медицинских прегледа попут томографије. Чипови се тада наводно загревају. Научници већ размишљају о новој генерацији имплантаната који би били уграђивани у мозак. Ипак, у том смеру се за сада размишља само у медицинске сврхе.
Отварање аутомобила остаје посао – чипа у руци.

Извор: „Аваз.ба“, „Дојче веле“, „Блиц“