header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow 50 духовних поука Светог Серафима (Собољева)
50 духовних поука Светог Серафима (Собољева) Штампај Е-пошта
недеља, 27 март 2016
 „Господ је близу: призовеш ли Га, одмах ће да одговори!“

 

 Увод

 Архиепископ Серафим Собољев - једна од истакнутих личности Руске Православне Цркве 20. века, – родио се 1881. године у Рјазани, а од 1921. године живео је у емиграцији у Бугарској. Познат је као дубок богослов и молитвеник, монархиста, антиекумениста и аутор књиге „Руска идеологија“. Архиепископ се упокојио 1950. године у Софији, и био је погребен у крипти руског храма Светог Николе – подворја патријарха московског и целе Русије, где стотине људи свакодневно долазе да се помоле Светитељу.  Архијерејски сабор Руске Православне Цркве донео је 3. фебруара 2016. године одлуку о канонизацији Ариепископа Серафима.

Уредништво

+ + +

 

Православна вера

1. Свето и стриктно чувајте нашу православну веру како у њеним канонима, тако и у њеним догмама. Не прилагођавајте веру своме начину живота, већ свој начин живота вери. Из истините православне вере црпите сву своју срећу. Тада ћете бити истински синови Православне Цркве и Господ ће на вас већ на овом свету излити своје неизрециве милости.

2. Без православне (праве = ортодоксне) вере нема благодати, ни истинске љубави према ближњима, већ само погибељне себичности и празних речи о љубави, као што је код јеретика и секташа.

3. У свим догматским питањима а нарочито код спорних богословских мишљења дужни смо да се строго држимо светоотачких учења. Само нам свети оцу могу дати непогрешив и најправилнији поглед на живот и свет у питању наше вере. Они су за нас спаситељни критеријум (мерило) за Православље.

 

Календарско питање и црквени канони

4. Божански Дух заједно са апостолима, васељенским саборима и светим оцима није канонске истине установљавао зато да бисмо их ми потом исправљали или укидали, као тобоже несавршене и погрешне. Такав однос према светим канонима је потпуно недопустив и богохулан.

5. Код новокалендараца никада се не могу празновати Благовести у дане Страсне седмице, нити може бити Кирио-Пасхе, односно празновања Благовести на сам дан Ускрса, чиме се отворено крши црквени Устав.

6. Света Црква тако поштује велике апостоле Петра и Павла да је пре њиховог празника (29. јуна) одредила пост, који може трајати од осам до четрдесет и два дана. Али, са увођењем новог календара, овај пост се, супротно Уставу, увек скраћује. А када се Ускрс празнује у периоду од 20. до 25. априла, петровски пост се потпуно изоставља, јер за њега не остаје времена.

7. Као римокатоличка новотарија, која представља противцрквену појаву, нови календар не може донети Православној Цркви ништа друго изузев смутње.

 

Православна Црква и јеретици

8. Ми, православни хришћани, исповедамо да се Црквом, као организацијом основаном од самог Бога за наше спасење, може у строгом смислу именовати само једна организација (друштво) истиноверујућих хришћана. Називањем сваког јеретичког друштва црквом значи да немамо прави појам о Цркви и да тиме газимо нашу веру и догму о Цркви која је изложена у деветом члану Символа вере.

9. Наша Црква никада није сматрала да јеретици (кривоверци) улазе у њен састав, у састав самог Тела Христовог. А и како је уопште могуће овакво екуменистичко гледиште сматрати православним када су васељенски сабори увек јеретике предавали анатеми тј. одлучивали (екскомуницирали) их од Цркве?

10. Јеретици могу постати свети[1] само након покајања или одрицања од свих својих јереси (кривоверја) и после присаједињења Православној Цркви.

11. Не смемо прозивати Православну Цркву због тога што није заједничарила са јеретицима и што се одељивала од њих, већ је треба величати због мученичких подвига одељивања од јеретика који су устали против Цркве, на њезино богооткривење и светоотачке истине и пак на самог Бога.

12. Секташка мистика – то је тајно општење (контакт) са бесовима (ђаволима), а наша православна мистика – то је тајно општење са Богом.

13. Окултизам и спиритизам нису шарлатанство, већ реално општење са бесовима и пут који води у погибао.

14. Због својих патњи и добрих дела незнабошци неће запасти у најстрашније паклене муке, већ њих на Страшном суду чека прохладно место (рус.: “северная сторонушка”). Они неће познати Царство Божије, али неће ни искусити ужасне паклене муке.

 

Житија светих

15. Ако те нападне униније (очајање), читај житија светих. Покушај да прочиташ бар неколико редака. За душу она су попут благодатног дажда (кише) који освежава, бодри и радује.

16. Читај житија светих. У њима ћеш наћи све, свему ће те научити. Упоређуј себе не са својим ближњима, већ са светитељима. Такво упоређивање нам открива колико смо грешни.

17. Читај житија светих и Јеванђеље јер нам читање њих брже измамљује сузе него од читања молитава.

 

Монаштво

18. Бог воли монахе више од осталих људи.

19. Бити монах је изузетно тешко. Монах се бори са стихијама, са природом, са самим собом. Не постоји пак ништа боље од монаштва.

20. Држи своје монашко правило – и Бог ће држати тебе.

21. Подвижник је сличан славују. Славуј пева најлепше када у близини нема људи. Тако онда и подвижник врши своје подвиге, када је одвојен од људи.

22. Мајка Божија је прва монахиња Новог завета. Зато она тако воли монахе и помаже им. Пре сваког дела читај „Богородице Дјево, радуј се…“ и призивај Мајку Божију за помоћ – и све ће бити добро. То знам из сопственог искуства!

 

Духовна борба, борба с грешним помислима и гресима

23. Треба увек са собом носити један тефтер и чим се појави нека зла мисао, запиши је, да би се „елиминисао тај паразит“.

24. Три главна греха у којима данас лежи човечанство су: 1) разврат; 2) гордост и 3) окрутност. Ови греси човечанство вуку равно у погибао. Господ не трпи разврат.

25. Угађање стомаку је главни узрок блудној страсти.

26. Чим осетиш љутњу (бес), одмах прочитај опроштајну беседу Спаситеља са својим ученицима. Знај да љутња рађа униније (очајање) и разврат.

27. Самоукор је почетак спасења, а самооправдање за човека је погибао.

28. Увек се сећај речи: „Љута је зима, али је рај сладак“[2].

29. Покајање је исправак свог начина живота. Више слушај, а мање говори и беседи.

30. Најважније је да друге не осуђујемо. Осуђивање је корен свих плотских (телесних) грехâ.

31. На свога брата гледај као на анђела, а на његов грех као на болест.

32. Када неко згреши, тражи оправдане разлоге за његову грешку, а не да осуђујемо ближњег. Таква би требала да буде наша тактика!

33. У непослушности се крије гордост. У смирењу се крије љубав. У гордости нема љубави. Све твоје несреће долазе од твоје гордости.

34. Не поучавај ако те не питају!

35. Преслободно понашање и дрскост су гори од свега.

36. Када те вређају, а ти ћути и стећи ћеш смирење. Потребно је, међутим, ћутати не само устима, него и срцем.

37. Гордост је цјелив са ђаволом.

38. Себичност доноси тугу а лечи се ћутањем.

 

Љубав, доброта, смирење

39. Љубав према Богу се састоји у држању његових заповести.

40. Злу треба супротстављати љубав. Љубав је оно што условљава истински верујућег човека.

41. Када умремо, тек тада ћемо спознати колико су нам били блиски Спаситељ и Мајка Божија.

42. Најважнији су доброта и смирење. Без њих телесни подвизи су ништа. За телесне подвиге без љубави и смирења Господ васпитно кажњава блудном похотом, да би се човек смирио.

 

Молитва

43. Молитва спасава од свих зала.

44. Нити једна наша молитвена суза није узалудна.

45. Нарочито је важно да се сваке вечери пре сна покајемо пред Богом за грехе које смо извршили тог дана.

46. Изговарај Исусову молитву тако да наглашаваш речи „Господи“ или „Исусе“ као да забијаш нокте у срце. Тако ће постепено срце бити тако притиснуто благодаћу, да ће Исусово име изгонити нечисти помисли из њега.

47. Чак и ако се молимо механички (попут каквог аутомата), то је боље него никако. Ако на хиљаду 'механичких' молитава кажемо само једну од срца, са истинским уздахом, и то је добро! Таква једна искрена молитва у стању је изгладити све остале 'механичке' молитве.

48. Из сопственог искуства знам, да од суза бива лакше у срцу.

49. Приметио сам и да Господ увек слуша и испуњава молитве у време великих невоља.

50. Господ је близу: призовеш ли Га, одмах ће одговорити!

 

Припремио: Антон Поспелов

Извори за српски превод: православни сајтови Бъди верен (буг.) и Православие.ру (рус.)

Са руског и бугарског за Борбу за веру превео: Р. К.

 

Превод је слободан за преузимање и даље објављивање уз обавезно навођење извора одакле је преузет: http://borbazaveru.info/

 

Напомене:

[1] Свети тј. хришћани – упореди Матеј 5:48, 1. Петрова 1:6, 1:15 и 2:9; 1. Колошанима 1:28, 2. Мојсијева 22:31; 3. Мојсијева 19:2, 20:7, 20:26; 4. Мојсијева 15:40; Исаија 62:12; Псалме 15:10, 30:23, 33:9 итд.

[2] Из прве стихире на Господи возвах из службе посвећеној светим 40 мученика.

 

 Повезани текстови:

1.  Сабор Руске Цркве канонизовао Архиепископа Серафима Собољева;

2.  Архиеп. Серафим Собољев: О новом и старом календару.

Последњи пут ажурирано ( недеља, 27 март 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 28 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

Не понеси се мудрошћу. Ни туђом, јер није твоја. Ни својом, јер чим си се понео, значи да је немаш много. Ниједна лампа не гори док се не долива. Све се лампе могу напунити, а лампа мудрости никада.

+ + +

„Знање је светлост“, говоре охоли зналци, без радости и милости. Но, гле, Сахара има највише светлости, но зато је она увек усијан кадавер.

+ + +

Што веће богатство изван Бога, то већа бедноћа. Што веће знање изван Бога, то већа празнина.
Бог једини чини богатим и мудрим. Свет без Бога ствара просјаке и глупаке.

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.