header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow АПОКАЛИПСА arrow Архимандри Партеније (Мурелатос): Како хришћани да се спасавају у последња времена
Архимандри Партеније (Мурелатос): Како хришћани да се спасавају у последња времена Штампај Е-пошта
понедељак, 04 април 2016

 - Многи говоре да се приближавају последња времена. Како хришћани да се спасавају у свету у таквим условима?

- Све се збива по Писму. „Небо и земља ће проћи, али речи Моје неће проћи“, - говори Господ у Јеванђељу. А све што је Бог изговорио, испуњава се и испуниће се у потпуности. Отпадништво напредује сваки дан. Свет све дубље тоне у амбис духовне кризе. Ционисти и друге силе, које стоје иза последњих скандала и антицрквене кампање, постављају пред себе само један задатак: одвојити људе од Бога и предати забораву на земљи Име Његово.

Но, они то неће моћи никада да остваре! Јер Царство Божије није наследно. Док земаљски владари смењују један другога, Небески Владика остаје исти. Бог је управљао, управља и управљаће Васељеном вавек века. Његово Царство не могу да преотму ни демони ни људи.

Зашто данас преживљавамо економску кризу? То је милост Божија! – да би се људи који су заборавили Бога опоменули и зауставили суновраћење у духовну пропаст.

Али, на жалост, праве узроке кризе виде малобројни. Уместо да се помоле и обрате Богу и Пресветој Богородици за помоћ – људи се уздају у помоћ из иностранства, економске реформе, кредите...

Бог је дао људима слободу. Док ми не паднемо на колена, не опаметимо се и не обратимо Њему за помоћ – Он се неће умешати у наш живот. А када се помолимо Богу – Он ће нам дати заискано, зато што наш Господ није зао, већ милосрдан и човекољубив. Он нам свагда жели само добро.

- Реците нам нашто о Исусовој молитви. Какав је њен значај у животу монаха и мирјана?

-У духовном животу, пост, стражење над собом и молитва имају кључно значење. Управо та три подвига сједињују човека са Богом. Такође, за спасење је неопходно имати веру и љубав према Богу.

Морамо имати на уму да је Господ свуда, он је са нама сваки минут, чује сваку нашу молитву и уздах. Али, потребно је да се ми сами Њему обратимо, јер Бог никога на силу неће привући к себи. Он нам је рекао: „Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.“ „Иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.Без мене не можете чинити ништа.

Без помоћи Божије ми не можемо чак ни ваздух удахнути.

Ми, православни хришћани, морамо знати: Господ је свуда. Наш живот – то су Христос, Пресвета Богородица, Архангели, Ангели и наши Светитељи. Изван Цркве нема Предања. Изван Цркве нема спасења. Изван Цркве нема ничега осим пакла. Благо народу којему је Бог Господ“. Сетимо се историје јеврејског народа. Када су Јевреји остављали Бога – на њих су се обрушавале напасти (ропство, рат, покољ). Када су од Бога искали помоћ – добијали су је.

Иста ствар се дешава и сада. Ништа се од тада није променило.

- Оче Партеније, има ли наде? Можда ћемо се кроз искушења и тешкоће вратити Богу?

- Узмимо пример руског народа. Руси су били Богом изабрани. Добивши од Грка православну веру, они су принели велики духовни плод. Колико је само Светих у Русији! Број руских Светитеља превазилази број Светитеља свих других народа заједно!

Но, Русија се постепено удаљила од Бога, руски народ је пао у бесчашће и Господ је, милошћу Својом, допустио револуцију и долазак безбожника на власт. Колико је новомученика пострадалих за Христа; колико је људи радије умрло, него издало своју Веру!

Безбожна власт је пала, а Црква је преживела. Да ли је 70-тих година било могуће замислити да ће се СССР распасти, а у Русији, залагањем Патријарха Алексеја, бити саграђено и отворено 600 нових манастира?

У Јеванђељу је речено: све што није усадио отац мој небески, искоријениће се.“ Сетимо се Хитлера, Наполеона... Они су хтели да покоре цео свет, уништили су многе животе и нису постигли ништа. Такве подухвате Бог не благосиља.

Сетимо се Византије – највеће империје у историји човечанства, која је постојала 1200 година. И она (некада величанствена и свемоћна) пропала је. Због чега? Због људских грехова.

Содом и Гомор, Светски потоп... Историја познаје мноштво таквих примера.

На жалост, када наступи благостање (нема ратова, глади и епидемија), људи забораве Бога и престају да Га узимају у обзир.

Све што можемо постићи – можемо једино уз помоћ Божију. Без Бога смо ништа. Он је наша подршка и нада.

Извор: „odigitria.by“

Превод и приређивање: „Борба за веру“

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 04 април 2016 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 57 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.