Потапањем Ваљевске Грачанице само се убрзава суноврат отуђене од свога народа Београдске Патријаршије предвођене Патријархом Иринејем. Упокојењем блаженопочившег Патријарха Павла као да се сами ђаво уселио под кров Патријаршије.

Инквизиторским методама садашњи Патријарх је кренуо да се разрачунава са браћом Архијерејима и свако ко се не уклапа у евроунијатски модел понашања бива оцрњен и прогнан. Глас верног народа не допире до ушију Патријарха и његових послушника. Док се на једној страни Црква Божија дели,  народ све мање одлази у храмове и све је више несрећа попут убистава, самоубистава и силовања, дотле Патријарх са делом владика том истом народу пуни уши о љубави према архијеретику Папи Римском како га је називао свети Јустин Ћелијски. Љубави за верне који се боре за очување светиња и за најважније вредности које свето православље чува кроз векове нажалост нема. Док се Патријарх у Задру грли са следбеником јереси папизма кардиналом Винком Пуљићем, дотле прогони свога наследника на трону Нишке Епархије, Архијереја светог живота Острошког игумана Јована Пурића. Он саучествује са болом Бриселских жртава, а бол и тугу свога народа не види.Због тога се све чешће пред зградом патријаршије чује узвик ,,недостојан''.

Ово што се у данашње време догађа у Београдској Патријаршији историја СПЦ не памти. Христос је истерао трговце из храма, Светосавској цркви је данас то преко потребно. Патријарх штитећи разбојничко трговачку дружину из Ниша жели да заштити и себе.Да ли ће у томе успети видећемо?

Једно је сигурно, ако застрашивањем и манипулацијама може да контролише Владике и свештенство народ не може.А глас народа у временима која долазе ће се итекако чути. Дух Свети дише где хоће то историја Цркве Христове јасно сведочи. Последњи је тренутак да Патријарх и синод схвате да је незадовољство верног народа њиховим понашањем велико. Времена за кајање и исправку нема још много, а случај Владике Артемија је озбиљно упозорење свима да је враг однео шалу.

Чекајући светли дан Васкрса молимо се Господу победитељу смрти да усијане главе синодалаца охлади и умудри а срца омекша како би брод Светосавске Цркве запловио мирнијим водама.

 Петар