Да ли је терористички напад на Брисел, као и други значајнији терористички напади у новијој историји, операција планирана и изведена под лажном заставом? Да ли датуми на које су ови напади изведени имају скривено симболичко значење? О овим питањима разговарали смо са једним од најзначајнијих познавалаца тероризма и операција под лажном заставом

Читаоцима „Печата“ представљамо још један веома значајан правац анализе тероризма под лажном заставом који је спровео др Кевин Барет, исламолог, арабиста, професор арапских, исламских студија и америчке цивилизације, један од оснивача Научног већа за истраживање напада на Њјујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. и најпознатијих критичара америчког „рата против тероризма“, те изванредног познаваоца фолс-флег операција као кључне методологије за успостављање Новог светског поретка. Кевин Барет је аутор студија: „Испитивање рата против тероризма“; „Џихад истине“; „Водич за мистериозни Сан Франциско“; уредник је зборника: „Још једна фолс-флег операција у Француској? Крвави трагови од Париза до Сан Бернардина“, „Ми нисмо Шарли ебдо“.

У случају терористичких напада на Брисел, изведених 22. марта, бројне контроверзе упућују на фолс-флег операцију. Како оцењујете природу овог догађаја?

Да, чињенице које се појављују у вези са овим догађајем потврђују хипотезу о фолс-флег операцији. Ако погледамо историјски контекст, можемо закључити да су сви иконички терористички напади који су погодили Европу и САД били фолс-флег, почевши са терористичким нападом на Светски трговински центар 1993, потом 11. септембар 2001, и потоњи догађаји који су приписани радикалним муслиманима, укључујући Бали, Мадрид, 7. 7. 2005 – напад на Лондон, напад на Мумбај 2008, и други. Лаптоп Ибрахима ел Бакравија пронађен у канти за ђубре подсећа нас на дан након 9/11, када су званичници тврдили да су решили случај „проналаском“ тестамента Мохамеда Ате који наводно почиње речима: „У име Бога, мене и моје породице…“ Ова апсурдна реченица је сатанска пародија исламског у име Бога – Bismillah: „У име Бога Милостивог Самилосног!“

Ниједан Муслиман никада не би написао ову богохулну фразу. И који би отмичар, намеран да удари авионом у зграду, оставио тестамент у коферу који је требало да буде у авиону?

Очевидно је да су планери напада имали врло некомпетентне људе у свом тиму, или нам се, што је вероватније, смеју у лице. Јер још је чудеснија чињеница да су два пасоша наводних терориста Ал Каиде (један је припадао Мохамеду Ати) пронађена нетакнута у рушевинама, док ниједан делић друге идентификационе документације није.

Након напада на „Шарли ебдо“, министар унутрашњих послова Француске Бернар Казнев саопштио нам је да они никада не би ухватили терористе да није пронађена идентификациона картица Саида Куачија, коју је терориста, по њиховим речима, бацио. Овакви „докази“ по правилу носе потпис фолс-флег операција.

У овим ситуацијама морамо увек да се упитамо одакле долазе информације. У случају напада на Брисел, одмах је приказан видео-снимак људи који панично беже, представљен као материјал снимљен камерама за надзор на аеродрому и метроу. Испоставило се да се радило о лажним снимцима. Телевизије су приказале напад на московски аеродром и метро у Миснку. Али ко се стара о камерама за надзор? ICTS –израелска компанија која се бави обезбеђењем, коју је основао „Шин Бет“, чији персонал углавном чине бивши официри ове израелске обавештајне службе. ICTS је укључена у многе терористичке нападе; обезбеђивала је аеродроме са којих су наводно полетели авиони 11. септембра 2001, њихов веома добро одевени агент испратио је Фарука Абдумуталаба као „ВИП“ до авиона, и свако ко још увек унајмљује ICTS за обезбеђење аеродрома или намерава да омогући извођење крвавих фолс-флег операција на том аеродрому, или се ради о тотално некомпетентним људима.

Ваша анализа напада у Бриселу објављена је под насловом „3/22 Фолс-флег! Гладио удара Брисел на сатанистички празник“. У питању је, по вашим увидима, масонско-сатанистички удар.

Да. Пошто су спровели напад тог дана, планери су нам саопштили да је ИСИС, чији се акроним позива на паганску богињу, извео велико људско жртвовање на бриселском аеродрому и то на сатанистички празник. Постоји неколико значајних поклапања у вези са бројем 3/22. Бројка 322 је симбол америчке водеће ЦИА – масонске елитне групе; Друштво „Лобања и кости“ налази се на Универзитету Јејл и својим члановима снабдева ЦИА и ФБИ.

Даље, 3/22 представља врхунац тродневног сатанистичког празника Пелусиа, који се састоји у инвокацији Исис – паганске богиње, а не терористичке групе.

Поставља се питање како је терористичка група уопште добила име паганске богиње?

Сатанистичко поклапање датума повезаних са Исис и Иштар не представља исламистички кошер. Муслимани, а нарочито вахабистички екстремисти, нису никакви обожаваоци паганистичких богиња.

Масони сатанисти не призивају само Исис (или ИСИЛ) 3/22, они одају почаст и другом женском божанству Иштар – „Богињи плодности, љубави, рата и секса“.

Да читава ствар буде још интересантнија у бољем или горем смислу, зависиће од вашег угла гледања јер: Иштар је „посебно обожавана у горњем месопотамијском краљевству Асирији коме су припадали модерни северни Ирак, североисточна Сирија и југоисточна Турска. Том територијом данас влада ИСИС. Исис нема никакве везе са исламом, а многе са САД и Израелом.

Каква је улога нумерологије у извођењу ових операција? Да ли се ради о постављању окултног временског оквира операција, будући да видимо понављање истоцифрених двоцифрених бројева (11, 22, 77), употребу бројева 3 и 7 у недавним догађајима у којима су страдали многи људи: 3/22/2003. током рата у Ираку, 2/22 бомбардовање Ал Аскари џамије; 7/7 лондонско бомбардовање, 3/11 Мадрид, 3/11 Фукушима, 7/11 Мумбај, 7/22 Норвешка и, наравно, 9/11.

Видимо да се сви недавни иконички терористички напади у Европи и САД везују за бројеве 11, 22, 3, 7, 9. Но када кренете да објашњавате људима смисао употребе нумерологије у окултном сатанизму, они почињу да колутају очима и да мисле да сте лудак. Нажалост, када сагледате све те „коинциденције“, схватате да нема говора ни о каквим случајностима.

На пример: 9/11 је с једне стране изабран како би симболизовао стање узбуне (у САД се тај број позива у случају опасности), те на сублиминалном нивоу увео грађане у стање панике у коме ће звати своју владу у помоћ. Даље: између тог 11. 9. 2001. и мадридског бомбардовања прошло је тачно 911 дана. Број 11 срећемо и у случају убиства Џ. Ф. Кенедија 11/22 (22. новембар).

Ради се о масонско-сатанистичком систему веровања по коме треба изводити овакве ствари у одређено време. Постоји сатанистички календар који упућује на ритуалне празнике.

Датуми, бројеви – нумерологија – представљају и кодове, шифре, потписе којима извршиоци шаљу поруке свим члановима свог друштва.

Капетан Ерик Меј, пензионисани војни обавештајац, почео је први да говори о овоме након 9/11. Сви смо у Покрету за истину мислили да је Меј луд, али убрзо смо почели да се удубљујемо у оно што говори и схватили смо да је покренуо права питања. Меј нам је показо да ове групе комуницирају са својим члановима, изводећи своје операције, и користећи датуме и бројеве као потписе.

 У књизи „Друга француска фолс-флег операција“, уз текст Олеа Дамегарда објавили сте фотографију „сатанистичко крваво срце“ – на шта је асоцирала она настала у време напада на Париз 11/13 (13. новембра 2015) са телима која леже на поду „Батаклан“ позоришта, док је крв размазана на специфичан начин. Порука ове фотографије, како сада увиђамо, била је: Следећи је бриселски аеродром.

Оле Дамегард је разматрао сатанистичко крваво срце размазано на поду „Батаклана“. Данас је изузетно важно приметити упадљиву сличност са логом бриселског аеродрома. Ми који смо истраживали париски напад од 13. новембра били смо збуњени чињеницом да је једина фотографија која показује мртве људе и која је нашироко објављивана – била ова бизарна, шокантна слика тела разбацаних по поду позоришта, убијених након што је терориста прекинуо концерт.

Објављивање овакве веома снажне пропагандне фотографије представља кршење француског закона који такве снимке третира као непоштовање према жртвама. Како је онда објављена? Хишам Хамза, истраживачки новинар, оснивач истраживачког веб-сајта Panamza, открио је израелско порекло ове језиве фотографије.

Користио сам је као илустрацију у књизи, и урадио сам то без потраге за ауторским правима зато што сам знао да је, ко год да ју је снимио, део криминалне банде која је осмислила и спровела терористички догађај, те да нима помена да ће ме тужити. Нико се никада није позвао на ауторство.

Сада је јасан смисао ове фотографије која има упадљиву сличност са логом бриселског аеродрома, чији је мото „Срце Европе“. Порука је гласила – следећи велики напад одиграће се на бриселском аеродрому. Веома сам незадовољан што то нисмо на време схватили. Напад је могао да буде спречен.

ЧУДНЕ ЧИЊЕНИЦЕ У ВЕЗИ С НАПАДОМ НА БРИСЕЛ

Наратив који „покрива“ терористичке нападе на бриселски аеродром „Завентем“ и метро станицу „Малбек“, изведене 22. 3. 2016, успостављен је у медијима који су прва два сата након овог догађаја, без икаквих доказа, „информисали“ грађанство да ИСИС сноси одговорност за напад, поткрепљујући свој доказни материјал објавама на социјалним медијима, Твитеру и другим, као у извештају самопрокламоване медијске агенције Амак, која наводно заступа ИСИС. Објава одговорности цитирана је одмах у „Ројтерсу“ као „ауторитативни извештај“.

Ако је одговорност приписана ИСИС-у, поствља се питање – ко стоји иза ИСИС-а?

На сајту „Глобалних истраживања“ представљен је низ докумената међу којима су: DEBKA file (од 14. августа 2011), и-мејл архива Хилари Клинтон, као и процурили документи Пентагона, који показују да ИСИС и његове убице нису никакав аутохтони ентитет, већ инструмент политике Запада. ИСИС представља део интегрисаних терористичких снага САД и њихових савезника – западних влада, обавештајних агенција, НАТО, Израела и Турске, Саудијске Арабије и Катара – од њих је финансиран, обучен, наоружан. И када се нека акција припише ИСИС-у, она не представља ништа друго до операцију у којој конце вуку западне владе, обавештајне агенције, НАТО и Израел.

ПОТВРДЕ, СУМЊЕ, „ДОКАЗИ”

Минуциозна истрага Мишела Чосудовског на сајту „Глобалних истраживања“ показала је да:

Социјалне медије и Твитер налоге који су изнели „доказ“ да ИСИС стоји иза напада контролишу западна полиција и безбедносне службе: Три-четири месеца пре ових трагичних догађаја документовано је да британска влада – Одељење за рад и пензије – поседује ИП адресе сајтова ИСИС-а и да их је продала Саудијској Арабији – саудијском Телекому и Мобилној телекомуникационој компанији са седиштем у Саудијској Арабији;

Видео-снимци показани на бриселској телевизији „Дернијер хеуре“ и „Либре“, представљени као снимци камера за надзор на аеродрому и метро станици су – лажни, и представљају видео-снимке терористичких напада изведених на московском аеродрому „Домодедово“ 24. јануара 2011, као и на метро у Минску, априла 2011. Обавештајна медијска операција постављања лажних видео-снимака представља један од кључних аспеката извођења ове фолс-флег операције;

Три недеље пре догађаја у Бриселу одржана је вежба EU terror emergency drill (дрил – вежба се сматра „заштитним знаком“ фолс-флег операција) у којој је симулиран терористички напад на метро. Вежба, веома слична терористичком нападу изведеном 22. марта, спроведена је у Британији а учествовало је седам европских земаља укључујући Белгију;

Полицијска истрага је по устаљеном обрасцу када су у питању фолс-флег операције пронашла „крунске“ доказе: компјутер у канти за смеће у ком је био тестамент једног од терориста Ибрахима ел Бакравија, што је „откривено“ захваљујући сведочењу таксиста који је довезао Ибрахима на аеродром;

Наратив је стално мењан и допуњаван контрадикторностима и бесмислицама по којима је један од браће терориста (са фотографије наводно снимљене камерама за надзор на бриселском аеродрому) Ибрахим, извео самоубилачки, камиказа терористички напад на бриселском аеродрому „Завентем“, а други Калид ел Бакрави на станици метроа „Мелебек“, што би значило да се Калид након боравка на аеродрому, на коме су га снимиле камере за надзор, „телепортовао“ на станицу метроа;

Нема форензичких извештаја, не зна се да ли је изведена аутопсија и да ли је потврђен идентитет терориста, а да је било бомбаша самоубица, било би и њихових тела или остатака тела;

Обезбеђењем бриселског аеродрома бави се приватна компанија ICTS, чији персонал углавном чине бивши официри израелске обавештајне службе „Шин Бет“. Они су одговорни за видео-надзор и камере;

Прави видео-материјал са камера за надзор представљао би валидни доказни материјал будући да садржи информације о датуму и времену у коме је материјал снимљен, но он није приказан јавности.

Разговарала: Биљана Ђоровић

Наставиће се

Извор: "Печат"