По информацијама сајта Фонда Григория Богослова (ко стоји иза овог фонда погледати овде:) на дан Светог и Великог понедељка, 25. априла 2016. на ТВ каналу „Култура“ биће премијерно приказан филм „Јохан Себастиан Бах – композитор и богослов“. Аутор и водитељ митрополит Волоколамски Иларион (Алфејев) – познат и као композитор класичне музике и засигурно „најистакнутији црквени дипломата“ у православном свету.

У Свети и Велики понедељак сећамо се блаженог Јосифа. Поред успомене на Јосифа, старозаветног страдалника, служба овога дана посвећена је и проклетству смокве коју је Спаситељ због њене неплодности осудио да се осуши (Мт 21, 17-22; Мк 11, 19-26), а она је слика јеврејске синагоге која је Спаситеља предала на смрт.

Симболично или не, баш на тај свети дан, модерни заговорник екуменизма митрополит Иларион, у свом синкретичком пориву настојаће да презентује како комбинује душевно и духовно, како би овим душепогубним „пројектом“, нанео штету милионском духовном стаду. Како стоји у најави, филм почиње наступом самог митрополита, клавирским извођењем „Прелиде“ из дела „Добро темперовани клавир“ (оригинални наслов „Das Wohltemperirte Clavier. oder Praeludia, und Fugen durch alle Tone und Semitonia …“)

Након тога ће митрополит говорити о делима Јохана Себастијана Баха, „са нагласком на њихов верски, теолошки садржај“. Међутим, православни би требало да знају да је Бах био римокатолик, а међу својима беше окаректарисан и као „прави Латин“.

По основу „религиозног садржаја“ ове јереси у више наврата огласили су се Свети Оци Православља. Наместо да у дубокој умној молитви, у тишини, скрушени стоје пред Богом, свесни своје безвредности, и покоре, римокатолици практикују сензуалност, занос, психички набој – и то стање приписују даровима Духа Светога.

Поређења ради Свети Оци наше Цркве сматрају прелешћу било какву врсту уобразиље, када се код верујућих појављују виђења (Господа, Богородице, Светитеља, некакве светлости и сл.), док Латини то сматрају нормалним и званично охрабрују. Код њих је ова појава природна, јер су одступањем од догми Свете Цркве широко отворили врата искривљеној духовности и лажном мистицизму. Могу ли се поистоветити истинска молитва код православних и дејство Светог Духа са оним што је прелeст и лажна мистика у западњака?

Осим тога, о каквом „теолошком садржају “, говори митрополит Иларион ако посматрамо рад композитора Латина, који је писао музику за масе ?

Шта побуђује у души музика највећих композитора? Сањалаштво и занесеност, страстна душевна стања или незнабожачку опијеност овим светом.    

Архимандрит  Рафаил Карелин

Господ је рекао: „Очисти унутрашње и тада ће спољашње постати чисто“ (уп: Мт. 23,26). Световна уметност прља унутрашње, а спољашње постаје маска.

Једно од дела композитотра Алфејева је и Пасија по Матеју које сматрају јединственим у традицији руске духовне музике по томе што је засновано на специфичном споју црквене музике истока и запада: жанр пасије, облик фуге, као и руски, односно црквенословенски језик. Жанр пасије је на Западу развијан од читања јеванђеља током службе још у IV веку до протестантских пасија у XVII веку, од којих су најпознатије Бахове пасије као врхунац развоја жанра.

Поред тога, све православне, који су почели да траже код јеретика „позитивна настројења“, промовишући неку личност и њено лажно учење, а све то лукаво прикривају теологијом, упозорава Св. Теодосије Кијевопечерски: „Не треба такође, чеда, да се хвали туђа вера. Онај који хвали туђу веру, исто је као да хули на своју веру. Ако неко почне да хвали и своју и туђу, он је двоверац, близак јереси.“

Завршавамо речима светог Игњатија (Брјанчанинова) обраћајући се митрополиту Илариону (Алфејеву), ако већ не може да се одупре филокатолицизму и престане да саблажњава православни народ, нека послуша глас Светих Отаца: „Не играјте се својим спасењем, не играјте се! Иначе ћете вечно плакати. Читајте Нови Завет и Свете Оце Православне Цркве (а не никаквих Тереза Авилских, Франциска Асишких и других безумника које њихова јеретичка црква сматра за свеце!) изучите код Светих Отаца Православне Цркве како треба правилно схватати Свето Писмо, какав живот, какве мисли и осећања доликују правом Хришћанину. Из Св. Писма и живе вере упознајте Христа и Хришћанство…“

Црквена музика – то је музика анђела. Многи свеци су били прослављени Богом, али је само оне који певају благословила Богородица и подарила им по новчић, како пише у житију преподобног Јована Кукузеља и преподобног Григорија Доместика. На небу певају анђели. Православље и сви хришћани певају у славу Божију. И Господ то хоће.

                      Старац Дионисије Игњат

Извор: inform-relig.ru , pravoslavie.ru

Преузето са: "Православље живот вечни"