Можете ли на ХРТ да замислите кајрон: „Свим кршћанима који данас славе Кристово ускрснуће честитамо празник“? Можете ли поменути кајрон да замислите како упорно, иритантно прелази преко екрана са толико непотребних речи? Они би написали (претпостављам, не пада ми на памет да проверавам): „Срећан празник!“ или нешто томе слично. Никакве кршћане мимо себе не би тражили, не би имали потребу да се обазиру на „верска осећања“ оних који нису римокатолици.

У Митрополији београдско-карловачкој СПЦ ствари стоје другачије. У дневном термину ТВ Храм, коју уређује руководство те митрополије, пригодне васкршње песме су наткриљене честитком која не гласи једноставно: „Христос васкрсе!“ или „Срећан празник!“ Митрополија са својим просвећеним и прогресивним ТВ уредништвом не брине само о верницима СПЦ.

„СВИМ ХРИШЋАНИМА КОЈИ ДАНАС СЛАВЕ ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО ЧЕСТИТАМО ПРАЗНИК!“

На мах сам помислио да празничком честитком не заборављају на православне Финце, једине православце који ни Васкрс не славе по Јулијанском календару, одн. игноришу  анатему која то изричито забрањује. (Осим Финаца, сви православни који су увели нови календар у Цркву, Васкрс и све празнике повезане са Васкрсом славе по Јулијанском календару.) Тих је Финаца, кажу статистике, 58 000, што је далеко испод једног промила у светским размерама, ако њихов број упоредите са 225-300 милиона православних у свету. Заиста, неки би се православни Финац могао осетити запостављеним, готово изопштеним из нашег празничног славља. (Узгред, СПЦ заправо нема обичај да екскомуницира било кога, чак ни екстремне безбожнике и прогонитеље Цркве. Само је у новије време отпочела та пракса, но да бисте били почаствовани таквим „изопштењем“ морате починити неки озбиљан деликт. Поклоните, на пример, неку имовину монасима.) Сви славе, благо су еуфорични рекло би се, а стварно није немогуће да би у нашој све посећенијој Србији могао да се нађе, баш овог празника, и неки Финац, па још православац. Али, и то је у реду. Није суштина у броју. „Стадо моје мало“.

На други поглед, ипак, кајрон је намењен онима којих је у Србији пет одсто. Можда шест. Када је њима неки велики празник, на ТВ екранима у Србији све време стоји празнична честитка без икаквих напомена. Једноставно пише: „Срећан Божић“, на пример. У Србији! Нигде се нико не брине о већини оних који тај празник не славе тог дана, по том календару. Оних који су остаци остатака хришћана на овим просторима, и који уопште нису исте вере. Да, добро сте прочитали. Већина хришћана (ма колико то били само номинално, но то је друга тема) у Србији су, просто, хришћани. Православци су хришћани. Не-православци нису хришћани. Екстремно? Искључиво? Никако. То је основа хришћанске еклисиологије, дакле учења о Цркви. То учење би требало најбоље да познају управо у званичним институцијама СПЦ, па и на каналу који потписује Митрополија београдско-карловачка. То је канал црквеног мејнстрима.

Назвати православне „онима који данас славе Васкрсење Христово“ значи увредити Цркву Божју, која је Једна, Света, Саборна и ПРАВОСЛАВНА.

Ту стоји знак једнакости, баш овако: хришћанска = православна. Редудантно је рећи: православни хришћанин. Као и: исламски муслиман. На то нас је подсетио претходни, мање популистични папа када је истакао да је заправо једина Црква она којој је он тада био на челу. Заиста поштено са његове стране.

Наши архијереји слабо стоје и са том врстом поштења. Они се радије предају безумној сервилности и хрле у загрљај следбеницима највећих непријатеља овог народа. Отуда и честитка само наизглед упућена православнима надвија тако тужну сенку над наш, хришћански, Празник над празницима овог лета Господњег.

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“