Шест светогорских манастира (Кутлумуш, Ксиропотам, Зограф, Каракал, Филотеј и Григоријат) иступили су с критиком пројеката докумената усвојених на сабрању поглавара Помесних Православних Цркава у Шамбезију (21.-28. јануар 2016.), пренео је agionoros.ru, позивајући се на грчка средства информисања.

Забринутост поводом „Свеправославног сабора“ и низа пројеката докумената за исти, изражена је у писаној форми Свештеном киноту Свете Горе. Као резултат тога одлучено је да се пројекти докумената „Свеправославног сабора“ разматрају на Заседању игумана и представника атонских манастира после Васкрса.

Највећој критици атонаца подвргнут је докуменат „Однос Православне Цркве с осталим хришћанским светом“.

У посланици манастира Григоријат истиче се да је главни проблем тог документа – нејасно коришћење термина „Црква“. По мишљењу григоријатских монаха, Православна Црква садржи сву пунућу истине. Неопходно је да се у текст унесу измене, како људи који пребивају изван црквене ограде не би стекли утисак „да нема потребе да траже пут повратка у крило Једне, Свете, Васељенске и Апостолске Цркве – Цркве Православне“.

Текст документа „Света тајна брака и брачне сметње“ садржи одредбу која легализује лажно „крштењско богословље“, сматрају у манастиру Григоријат. Што се тиче питања мешовитих бракова с инославнима, григоријатска обитељ предлаже да се не прихватају новотарије, већ да се следује канонима Православне Цркве који забрањују мешовите бракове.

У посланици манастира Григоријат критици је такође подвргнут и докуменат „Мисија Православне Цркве у савременом свету“. Монаси инсистирају на томе да је по овом питању неопходно направити разлику између позиције Православне Цркве и инославних, а такође одбацију неке, по њиховом мишљењу, погрешне савремене богословске теорије о човековој личности, које су садржане у том документу.

Монаси манастира Филотеј у својој посланици усресредили су се на критику једног документа – „Однос Православне Цркве с осталим хришћанским светом“. Они су изразили наду да ће Сабор бити у стању да избегне признавање црквености инославнима у било ком облику.

У посланици манастира Каракал се каже да многе формулације у документима, усвојеним на предсаборским саветовањима, а који се тичу важних еклисиолошких проблема, „изгледају опасно и двосмислено – оне допуштају тумачења која одступају од православних догмата“.

Приређивач: "Борба за веру"