Припрема посете Владимира Путина и патријарха Кирила Атосу, поводом прославе 1000 година „руског присуства“ на Светој Гори, поклопила се с најновијим протестом представника три атонска манастира против неких поставки које ће бити разматране на предстојећем „Свеправославном сабору“. У случају да њихови захтеви не буду испуњени, монаси прете изласком испод омофора Константинопоља.
Претпоставља се да ће се у суботу, 28. маја, Владимир Путин и патријарх Кирил сусрести на Атосу ради учешћа у прослави 1000. годишњице „руског присуства“ на Светој Гори. Планирано је да на пријему учествују председник Грчке Прокопис Павлопулос и премијер-министар ове државе Алексис Ципрас. Посету ће медијски покривати конзервативни ТВ канал „Цариград“, чији је главни уредник Александар Дугин (који је тим поводом већ допутовао на Свету Гору – нап. „Борба за веру“). По тврђењу грчких средстава масовног информисања, посета руског председника и патријарха московског изазвала је незадовољство неких представника Константинопољске патријаршије и Грчке Цркве, које сматрају да после давања Атосу независности 1913. године и његовог проглашења аутономном монашком државом, не може бити било каквих националних „присустава“, а ако их и има, утолико горе по њих. Завршна фаза припреме догађаја поклопила се с новим таласом протеста неколико група атонског монаштва против одредаба „Свеправославног сабора“, који ће бити одржан од 18. – 27. јуна на острву Крит. Подсећамо да је 13. маја било објављено „Отворено писмо светогорских отаца“ (овде:), које су потписала шесторица клирика из манастира Велика Лавра, Кутлумуш и Ватопет, у коме они обавештавају да прекидају помињање константинопољског патријарха, што по црквеним канонима значи – излазак испод његовог омофора. Раније, у марту-априлу текуће године, шест манастира – пет грчких и један бугарски – упутили су светогорском Свештеном Киноту (орган управљања монашком аутономијом) писма протеста против неколико докумената (овде:), чији су пројекти били припремљени на предсаборском саветовању у Шамбезију. У новом писму атонски старци указују на то да је курс Сабора усмерен на оправдавање „свејереси“ екуменизма, братимљење са „јеретицима“ и кршење канона, а у коначном исходу све ће ово допринети успостављању „Новог светског поретка“. Они су истакли шест захтева, међу којима су осуда јереси, право гласа сваког епископа, а не посебних Цркава, изузеће из правилника поставке о обавезности саборских одлука, а такође и разматрање питања поста и друбрачности свештенства. Организација прославе у част 1000.годишњице руског монаштва на Атосу и посета председника и патријарха тим поводом, може се посматрати као још један заједнички корак црквено-државне политике, који има за циљ да продемонстрира величину, древност и ширину географског присуства Руске Православне Цркве уочи „Свеправославног сабора“. Патријарх Кирил се због тога налази између две ватре: с једне стране, Констанинопољ изражава скепсу према неумесној помпи и националним бојама будућег празника, а са друге – атонски ревнитељи побожности са Свете Горе имају озбиљне замерке на његов екуменистички курс и дијалог с инославнима. Стога, овај потез Москве може имати супротан ефекат, и једва да јој може донети победничке поене. Извор: „Независимаја газета“, 20.мај 2016. Превод са руског и приређивање: „Борба за веру“ |