О ситуацији која је настала после одбијања низа Помесних Православних Цркава да учествују на Светом и Великом Сабору Православне Цркве

         У Патријарашкој и Синодалној резиденцији у Даниловом манастиру у Москви 13. јуна 2016. године је под председавањем Његове Светости патријарха Московског и целе Русије Кирила одржано ванредно заседање Светог Синода Руске Православне Цркве.

Једно од главних питања на овом ванредном саветовању представљало је разматрање ситуације која је настала након што је низ Помесних Православних Цркава одбио да учествује у Светом и Великом Сабору Православне Цркве који је планиран за 18-26. јун 2016. године на Криту.

После детаљног проучавања и анализе настале ситуације Свети Синод Руске Православне Цркве је усвојио специјалну Изјаву

***

Документ је усвојен на заседању Светог Синода дана 13. јуна 2016. године (дневник бр. 40).

Руска Православна Црква је деценијама активно учествовала и наставља да учествује у припреми за Свети и Велики Сабор Православне Цркве. Почевши од Првог свеправославног саветовања на Родосу 1961. године истакнути јерарси и најбољи богослови наше Цркве су давали свој допринос развоју многих саборских тема, укључујући и оне које касније нису биле уврштене у дневни ред Светог и Великог Сабора. Ради што бржег сазивања Сабора Руска Православна Црква је више пута потврђивала своју спремност за усвајање одлука које су прихватљиве свим учесницима у предсаборском процесу, чак и уколико су оваква решења одступала од правила за припрему Сабора о којима су се Цркве раније договориле.

Међутим, принцип општеправославног консензуса представља сталну основу предсаборског процеса, почевши од Родоског саветовања из 1961. године на којем је на иницијативу Константинопољског патријархата утврђено: «Одлуке на заједничким сабрањима се усвајају уз потпуну једногласност делегација Цркава» (Начин функционисања и рада Родоске свеправославне конференције, т. 14). Касније је ово правило потврђено Правилником Свеправославних предсаборских саветовања који је донет 1986. године: «Текстови за све теме дневног реда Свеправославних предсаборских саветовања се утврђују једногласно» (чл. 16). На Скупу поглавара Православних Цркава 2014. године је потврђено: «Све одлуке, како за време Сабора, тако и у припремним фазама, доносе се на основу консензуса» (Одлука Скупа поглавара, т. 2а) Исти принцип је утврђен Правилником о организцији и раду Светог и Великог Сабора Православне Цркве који је састављен на Скупу поглавара Православних Цркава одржаном у Шамбезију 21-28. јануара 2016. године. Овим Правилником је, између осталог, предвиђено да Сабор «сазива Његова Светост Васељенски патријарх уз сагласност Блажењејших поглавара свих општепризнатих Помесних аутокефаних Православних Цркава» (чл. 1).

На истом Скупу већина поглавара Помесних Православних Цркава је одобрила одлуку да се сазове Свети и Велики Сабор Православне Цркве 18-27. јуна 2016. године на Криту. Међутим, ову одлуку, као и Правилник Сабора и нацрт саборског документа «Тајна Брака и препреке за њу» није потписала делегација Антиохијске Православне Цркве. Овај документ није потписала ни делегација Грузијске Православне Цркве. Обе поменуте Цркве су указале на озбиљне основе за доношење своје одлуке.

Ипак, Руска Црква је ради успешног напредовања сазивања Сабора сматрала да може потписати горе поменута документа изразивши притом како на самом Скупу, тако и у преписци која је уследила с Његовом Светошћу Константинопољским патријархом Вартоломејем, увереност у то да у време које је преостало до Сабора треба предузети енергичне напоре (укључујући и оне у оквиру делатности Свеправославног секретаријата који је основан на Скупу) за изналажење општеправославне сагласности у погледу докумената које нису потписале једна или две Помесне Цркве, што би омогућило да се Сабор сазове. Због узрока који нису зависили од Руске Православне Цркве није уследило даље општеправославно разматрање настале ситуације.

Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве, који је одржан 2-3. фебруара 2016. године одобрио је став Руске Православне Цркве на Скупу поглавара Помесних Православних Цркава у Шамбезију и у другим предсаборским органима, изразио је задовољство због уношења потребних измена и допуна у нацрте докумената Светог и Великог Сабора и одобривши их прелиминарно у целини, наложио је Светом Синоду да формира делегацију Руске Православне Цркве ради учествовања на Свеправославном Сабору, што је Свети Синод учинио у априлу 2016. године. Архијерејски Сабор је позвао пуноћу Руске Православне Цркве «на појачану молитву како би Господ показао Своју вољу члановима предстојећег Светог и Великог Сабора Православне Цркве и како би његово одржавање учврстило јединство Православља, послужило на добробит Христове Цркве, у славу Божију и за очување неокрњене православне вере».

Уједно, Архијерејски Сабор је изразио «уверење у то да неопходан услов за одржавање Свеправославног Сабора представља слободно учествовање на њему делегација свих општепризнатих аутокефалних Православних Цркава», истакавши да «због тога изузетну важност стиче решавање пре Сабора проблема који је настао у односима између Антиохијског и Јерусалимског патријархата» (Одлуке, т. 6).

У нади да ће бити постигнута општеправославна сагласност без које није могуће сазивање Светог и Великог Сабора Руска Православна Црква је одмах одредила своје представнике у органима за његову даљу припрему и у оквиру свих постојећих могућности посредством личних контаката и преписке активно је учествовала у предсаборском процесу.

Истовремено се радило на разматрању критичких примедаба које су од стране епископата, клира и мирјана пристизале на нацрте саборских докумената који су објављени после Скупа поглавара у Шамбезију на иницијативу Руске Православне Цркве. Сличне примедбе, често уз критику процеса припреме за Сабор, изражене су и у многим другим Помесним Православним Црквама. Одвајајући конструктивне примедбе од неосноване критике предстојећег Сабора и његових докумената Одељење за спољне црквене односе давало је објашњења и коментаре, одговарајући на узнемиреност која се појављивала међу паством. Свети Синод Руске Православне Цркве је 3. јуна 2016. године пажљиво размотрио предлоге који су пристигли од архијереја, клирика, монаха и мирјана и одобрио је исправке Руске Православне Цркве за нацрте документа Свеправославног Сабора «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света» и «Мисија Православне Цркве у савременом свету».

На истом заседању Светог Синода је истакнуто да су битне исправке нацрта саборских документа у многоме сагласне с предлозима Руске Православне Цркве, достављене од стране Грузијске, Српске, Бугарске и Грчке Православне Цркве, као и Светог Кинота Свете Горе Атон, и да ове исправке треба детаљно размотрити како би се постигао општеправославни консензус, који је потребан за доношење саборских одлука.

Уједно, примљена је к знању одлука Светог Синода Бугарске Православне Цркве од 1. јуна 2016. године о потреби за одлагањем Великог и Светог Сабора Православне Цркве који је заказан за 18-27. јун и о томе да Бугарска Црква неће учествовати на Сабору уколико он не буде одложен. Свети Синод Руске Православне Цркве је у вези с тим истакао да неучествовање на Сабору макар једне од општепризнатих аутокефалних Православних Цркава «представља несавладиву препреку за одржавање Светог и Великог Сабора».

Ове околности, као и «нејасност у погледу могућности Антиохијског патријархта за учествовање на Светом и Великом Сабору, као и одсуство прелиминарног консензуса за нацрт Правилника Сабора и документ ‘Тајна Брака и препреке за њу’», подстакли су Свети Синод да изрази потребу за хитним општеправославним деловањем и да предложи Његовој Светости Константинопољском патријарху Вартоломеју да најкасније 10. јуна сазове ванредно Свеправославно предсаборно саветовање ради разматрања стања и проналажења излаза из настале ванредне ситуације како би након таквог саветовања Православне Цркве могле да донесу суд о могућности одржавања Свеправославног Сабора у планираном року.

Овај предлог је по одлуци Светог Синода одмах упућен Његовој Светости Константинопољском патријарху Вартоломеју и свим поглаварима Помесних Православних Цркава.

У одговору Његове Светости патријарха Вартоломеја (писмо бр. 676 од 9. јуна 2016. године) саопштено је да Свети Синод Константинопољског патријахата «сматра да ново ванредно Свеправославно саветовање није могуће, јер за његово сазивање не постоји нормативна база», а «до почетка рада Светог и Великог Сабора је остало врло мало дана». Што се тиче «бојазни неких братских Цркава и нејасноћа у вези с њиховим могућим учествовањем на Сабору» поглавар Константинопољске Цркве је изразио уверење да ће «напори који се улажу на отклањање препрека које су се појавиле бити крунисани успехом и да ће све Цркве без изузетка учествовати на Светом и великом Сабору. А његово одлагање или осујећивање у пет до дванаест после читавих деценија припреме компромитоваће нашу Православну Цркву на међуцрквеном и међународном нивоу и нанеће непоправљиву штету њеном угледу».

Уз одговор је приложено обавештење о ванредном заседању Светог Синода Константинопољског патријархата који је одржан 6. јуна, а на којем су учествовали сви епископи који живе у Константинопољу, и у којем је саопштено да је «Свети Синод са чуђењем и недоумицом сазнао за ставове и мишљења које је у последње време изразио низ братских Православних Цркава и констатовао је да поновно разматрање већ планираног саборског процеса превазилази оквире свих институционалних оквира». Притом је рок за сазивање Сабора наведен по одлуци која је свеправославно одобрена, иако, као што је већ речено, Антиохијска Црква није потписала ову одлуку.

У међувремену је Свети Синод Антиохијског патријархата 6. јуна 2016. године навевши детаљно образложење, које сведочи о потреби за одлагањем Сабора једногласно одлучио:

«1. Треба апеловати на Његову Светост Васељенског патријарха да у време које нас дели од датума сазивања овог Сабора уложи више напора за постизање консензуса ради отклањања свих оних бојазни које су изразиле Православне аутокефалне Цркве о Светом и Великом Сабору. Уколико напори за постизање консензуса не буду дали резултат Антиохијска Црква моли да се одложи сазивање Светог и Великог Сабора за касније, кад међу свим аутокефалним Црквама буду владали мирни односи, а у погледу питања Сабора, његовог Правилника и организационе процедуре буде постигнут православни консензус.

2. Антиохијски патријархат неће учествовати на Светом и Великом Сабору док не буду отклоњени сви узроци који представљају препреку за учествовање у Светој Евхаристији у току Сабора, кад ће бити пронађено коначно решење проблема упада Јерусалимског патријархата на територију Антиохијског патријархата, што је довело до престанка општења с Јерусалимским патријархатом.

3. Још једном треба потврдити значај учествовања на Светом и Великом Сабору свих Православних аутокефалних Цркава и усвајања одлука на основу свеопштег консензуса у циљу очувања јединства Православне Католичанске Цркве.

4. Треба се обратити свим Православним Црквама обавестивши их о садржају става Антиохијске Цркве уз образлагање узрока који су довели до настанка таквог става.

5. Треба позвати све вернике да се заједно са својим пастирима моле за то да Свети Дух надахњује Цркву на њеном путу ка јединству ради јединственог сведочења Христа овом свету.»

Истог дана, 6. јуна Његова Светост Српски патријарх Иринеј је Његовој Светости Константинопољском патријарху Вартоломеју и свим поглаварима Помесних Православних Цркава упутио писмо у којем је набројао постојеће проблеме и навео да ће због свих ових околности Српској Православној Цркви «бити тешко да учествује у Светом и Великом Сабору који се сазива и чије сазивање она предлаже да се одложи за извесно време».

Дана 10. јуна 2016. године одржано је заседање Светог Синода Грузијске Православне Цркве, на којем су изложени постојећи проблеми и истакнуто је да могу бити решени активним радом, али је признато да «смо се сви суочили с чињеницом: данас јединство није постигнуто», а «циљ одржавања Сабора је било и остаје изражавање једнодушности православаца», зато Грузијска Црква «заједно с другим Црквама моли за одлагање Сабора док не буде постигнуто свеопште јединство». Стога је Свети Синод одлучио: «Делегација Грузијске Цркве неће учествовати на Великом и Светом Сабору на Криту планираном за 18-27. јун».

Дакле, четири Помесне Цркве (Антиохијска, Грузијска, Српска и Бугарска) су изразиле мишљење да треба одложити Сабор, од тога су три (Антиохијска, Грузијска и Бугарска) одбиле да учествују на Сабору који је планиран за 18-27. јун, а предлог Руске Православне Цркве за сазивање ванредног Свеправославног предсаборског саветовања Синод Константинопољског патријархата није прихватио. У овим условима потребна основа за сазивање Светог и Великог Сабора, која се састоји у постојању «сагласности Блажењејших поглавара свих општепризнатих Помесних аутокефалних Православних Цркава» (Правилник о организацији и раду Светог и Великог Сабора Православне Цркве, чл. 1) очигледно не постоји.

Једино могуће решење у таквом случају представља наставак припреме за Свети и Велики Сабор с постизањем општеправославне сагласности о његовом одржавању у друго време.

Због горе наведеног Свети Синод је у смислу извршења решења Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве од 2-3. фебруара 2016. године (Одлука т. 6) одлучио:

1.  да подржи предлоге Антиохијске, Грузијске, Српске и Бугарске Цркве о одлагању одржaвања Свеправославног Сабора на време које ће бити утврђено након општеправославног разматрања и под обавезним условом сагласности поглавара свих општепризнатих Помесних аутокефалних Православних Цркава;

2.  одмах треба упутити одговарајући предлог Његовој Светости патријарху Константинопољском Вартоломеју и свим поглаварима Помесних Православних Цркава;

3.  у случају да Најсветија Константинопољска Црква не прихвати ни овај предлог, а Сабор на Криту, без обзира на то што нема сагласности низа Помесних Православних Цркава ипак буде сазван – с дубоким жаљењем треба признати да делегација Руске Православне Цркве не може учествовати на њему;

4.  треба наставити све напоре на јачању општеправославне сарадње у припреми за будући Свети и Велики Сабор, који је позван да постане истинско сведочанство јединства Свете, Саборне и Апостолске Цркве;

5.  поново треба изразити мишљење да би као успешан завршетак припреме за сабор могла да послужи активизација стварне делатности Свеправославног секретаријата у оквиру којег је могуће изучавање предлога за решавање проблематичних тема, регулисање постојећих несугласица, дораду потребних докумената и отклањање свих препрека за сазивање и богоугодно завршавање Светог и Великог Сабора Православне Цркве;

6.  изјављујемо да је, имајући у виду предлоге које изражавају многе Помесне Православне Цркве, веома пожељно да на будућем Сабору без ограничења могу да учествују сви архијереји Светих Божијих Цркава, пошто ће то несумњиво допринети ауторитету одлука које буду донете на Сабору.

«Име Цркве није име поделе, већ јединства и слоге,» - учи светитељ Јован Златоусти (Тумачење Прве посланице Коринћанима. Беседа 1, 1). У име сагласности и једнодушности предстоји нам да у духу снисхођења и братске љубави, без међусобног прекоревања и задавања нових рана богочовечанском Телу Цркве, слушајући једни друге, а понајпре Божанско Откровење које је запечаћено у Светом Писму и Светом Предању слушамо «шта Дух говори Црквама» (Откр. 2, 7) и извучемо одговарајуће лекције из грешака које су због људске немоћи учињене у току текуће припреме за Свети и Велики Сабор како бисмо, уз Божију помоћ, постигли неометано остварење овог великог догађаја на славу Божију и велику корист Православне Цркве.

Свети Синод поново позива архијереје, клирике, монахе и мирјане Руске Православне Цркве на појачану молитву како би Господ наш Исус Христос у овој ствари пружио Своју свесилну помоћ и показао Своју свету вољу.

Са руског: Марина Тодић

Извор: „Православие.ру“