Руска православна црква на прекјучерашњем заседању Светог синода, донела је одлуку да не учествује на сабору који је предвиђен да се одржи на Криту. Претпостављало се да ће то да буде свеправославни сабор, али је већ сада јасно да неће. Три цркве, Антиохијска, Грузијска и Бугарска, а заједно са нашом четири, одбиле су да на њему учествују. Данас очекујемо и одлуку Српске православне цркве по овом питању, каже други човек РПЦ митрополит Иларион, у ексклузивном разговору за „Политику”, који је организован уз помоћ Медија центра „Руски експрес”.

– Када смо доносили своју одлуку, примили смо к знању позицију СПЦ, која је позвала да се сабор одложи и која је изјавила да осећа тешкоћу да присуствује на њему. Ми смо били спремни до последњег часа да учествујемо, али је за нас обавезан услов био присуство свих православних цркава. Не можемо да замислимо свеправославни сабор без макар једне цркве. Када је Бугарска православна црква прва изјавила да неће учествовати, ми смо одмах сазвали ванредно заседање нашег Светог синода и изнели предлог патријарху Вартоломеју да се одржи ванредно предсаборно саветовање, како би се разрешили настали проблеми. Наш предлог био је, на жалост, одбијен.

У међувремену су се још две цркве огласиле са изјавом да неће учествовати на сабору?

Антиохијска, а затим Грузијска патријаршија, док је Српска предложила да се сабор одложи. Морали смо да сазовемо још једно ванредно заседање Светог синода и да на њему донесемо одлуку да не можемо да учествујемо на сабору, ако датум одржавања не буде померен.

Каква спорна питања су настала у организацији сабора, због чега су три цркве одбиле да учествују?

Антиохијска црква је раскинула евхаристијску комуникацију са Јерусалимском патријаршијом. Разлог је био спор око црквене јурисдикције над Катаром и Арабијским полуострвом у целини. Због овог спора, Антиохијска патријаршија у јануару ове године, на скупу поглавара православних цркава, није потписала одлуку о сазивању сабора на Криту. У пословнику о раду свепарвославног сабора, наводи се да га васељенски патријарх сазива уз сагласност поглавара свих помесних цркава. Сада видимо да такве сагласности нема. То значи да сабор не може да буде легитиман. Грузијска и бугарска црква изразиле је забринутост због недовољне припремљености свепаравославног сабора. Свака од поменутих цркава, укључујући и руску, предложила је амандмане на документе који је требало да буду усвојени, али њих нико није желео да узме у обзир. Константинопољски патријарх је рекао да се они могу разматрати на самом сабору.

Да ли ова ситуација прети да изазове раскол у православном свету?

Мислим да ако, без обзира на молбе пет православних цркава које смо чули, о померању датума сабора, тај сабор ипак буде одржан, он ће наравно допринети подели унутар православне цркве. Његове одлуке неће бити прихваћене у свој пуноћи православне цркве и то је веома опасно за свеправославно јединство.

Како оцењујете позицију српске цркве и шта бисте могли да поручите српској браћи?

Ми веома позитивно оцењујемо позицију СПЦ, како је она изложена у писму патријарха Иринеја патријарху Вартоломеју. Мислим да је у садашњој ситуацији то једина правилна позиција. Сабор треба да постане фактор јединства, а не разједињења.

Бојан Билбијa, "Политика"

+++

 САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ БЕОГРАДСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ ОД 15.6.2016.