Расуло у нашој Цркви је последица доброте и светости нашег благопочившег патријарха Павла, који је вјеровао да су сви око њега као он, а у ствари је био окружен вуковима у јањећој кожи. И то ме, као вјерујућег човјека, не ужасава, јер вјерујем да ће на Божији суд сви доћи и морати бар тада положити рачуне за своја дјела и недјела. А Крит?

Најгоре је кад не знаш ко ти је брат, ко ти је кум, ко ти је добар комшија? Најгоре је кад вјерујеш у оно што пише булеварска штампа, што проповиједају америчке и бјелосвјетске мултинационалне компаније, разни Сороши и агенти ЦИЕ и што те освоје рекламе из поштанских сандучића које дневно добијаш.

И да се вратим Жумберку и Криту. За оне који не знају шта је Жумберак, то је подручје некадашње Војне крајине, насељено некада Србима Православне вјере које је аустријски двор и посебно Марија Терезија успјела поунијатити и превести на "гркокатоличанство",што у ствари значи под римске скуте. И тамо сретнем Ненада, Предрага, Стојана, Гавру, Млађана, Тодора, Мику,Ђују... Питам их: "Јесте ли ви Срби?" Они занијеме. Питам их: "Јесте ви Хрвати?" они кажу: "Нисмо". Њиховог "владику" Кекића, који столује у Крижевцима, не могу срести, јер бјежи од Срба ко "ђаво од Крста" и  скрива се иза католичких свећеника а посебно кардинала а папи љуби ноге а не руке, јер га папа тако и доживљава.

И тако тај део нашег народа тумара неколико вијекова до потпуне асимилације.

Критски "сабор" је степеник ка екумени или унијатству. Раскол је на видику и то зна бити со на рану нашег народа и вјере. Светосавље нико и не спомиње, унијате и паписти га сматрају заблудом, Дечане ће замијенити Ајфелова кула а Студеницу Кип слободе. Степинчев гроб у Крашићу ће постати култно мјесто, јер су га наше владике аминовале за свеца, ипак је Степинац дао шансу за овоземалљски живот оним Србима који његов фра Филиповић није стигао камом поклати па их је као "свети"  Алојз покрстио. Кекићево мјесто уз Бозанића је озбиљно уздрмано, јер се приближава митрополит Порфирије па ће борба њих двојице, који ће бити кардиналу ближи и већи улизица бити неизвјесна и тешка.

Дај Боже да сам у заблуди, страх ме је да нисам!

Поздрав,

Миро из Словеније