Сабор на Криту је већ неколико дана у току. Расправе трају по разним питањима, саопштења за јавност су шкрта, најчеешће таква да више скривају него откривају. Чујемо да су усвојене једногласно све примједбе наше српске делегације. Не знамо до душе које се то тачно примједбе усвојене, али се прибојавамо да нас у замјену за њих по завршетку Сабора, не чекају, далеко било,   „болне мјере“ и „путеве без алтернативе“, да се изразимо језиком наших политичара, али са несравњиво погубнијим посљедицама. 

До чега би довела (небивала, али судећи према учесницима овог скупа, врло извјесна) одлука Сабора о давању легитимитета и прихватања свејереси екуменизма, о даљем зближавању и сарадњи са Ватиканом, о постављању ''источног папе'', итд? Бојимо се да би довело до силних ломова и раскола у Православљу, до велике муке и несреће.  А то је управо оно  шта мрачне силе и моћници  овог свијета и прижељкују, и на чему раде.  Уништење Православља су поставили за један од својих приоритета.  То се више и не крије. Трабанти њихови то већ јавно објављују.

Вјерујемо да ће се успијех или неуспијех овог Сабора, мјерити искључиво његовом спремношћу да јавно осуди и анатемише све данашње јереси и отпадију, као шта су радили сви Васељенски Сабори, ради чега су и бивали сазивани. Као шта је и Руска Загранична Црква бацила анатему на  јерес екуменизма. Колико би само радости било међу народом вјерним, да Сабор декларативно објави да остаје на путу Истине Православља. Или да то бар објави наша Српска Православна Црква кроз своју делегацију.  У противном, сваки компромис са лажи, од Истине би направио полуистину, и вриједност би јој тада била иста као и лажи.

Колико ли би само Свети Никола чудотворац Мирликијски добро дошао на овом данашњем Сабору на Криту. Ономад је, на првом Васељенском Сабору у Никеји, у ревности својој за очување Истине, ошамарио несрећног Арија, који је отворено једну од јереси исповједао. Данас би се Светом Николају десница уморила од дјелења шамара десно и лијево.

И шта је сад нашој српској делегацији чинити? Братство Канадских Срба је већ раније упутило Апел нашим Архијерејима, а овдје се текст може прочитати на сљедећој страници: www.borbazaveru.info/content/view/7989/1. Како је српска делегација ипак одлучила да отпутује на Крит, не сматрамо се позваним ни квалификованим да нашим ученим главама и врлим богословима дјелимо савјете како да наступају на Сабору, али у срцима својим осјећамо да ни по цијену страдања и прогона, и притисака сваке врсте, не би смјели одступити од Истине, и да се за њу морају борити. А страха не би смјели да имају, јер по ријечима Псалмописца „....Истина је Његова штит и ограда“. Да Бог умудри наше архијереје и укријепи их на сваком добром дијелу које је Богу угодно.

 Љ.Г. 22. Јуна 2016. године

Братство Канадских Срба