Као што је раније саопштено, један од познатих савремених богослова, Навпактски митрополит Јеротеј (Влахос) је међу учесницима сабрања на Криту који нису потписали неке од усвојених докумената. Он је критиковао њихов садржај и предложио је богословски осмишљене исправке.

Сајт Agionoros.ru је објавио изјаву Навпактског митрополита Јеротеја (Влахоса), која разјашњава дешавања у току «Светог и Великог Сабора» на Криту. Оригинал овог материјала је објављен на познатом и угледном грчком порталу Romfea.

Владика Јеротеј је потврдио да «због богословских разлога» није потписао текст «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света», и да је документа «Мисија Православне Цркве у савременом свету» и «Тајна брака и препреке за њу» потписао с опаскама.

Владика је саопштио да су по његовом мишљењу на Критском сабору практично одбачене све исправке које је предложила делегација Јеладске Православне Цркве.

Документ «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света» је од самог почетка изазивао забринутост митрополита Јеротеја, али се до краја надао да ће бити исправљен захваљујући корекцијама Јеладске и других Помесних Цркава.

Међутим, на сабору је као највиша инстанца истине наступао Пергамски митрополит Јован (Зизјулас): «он је одбацивао исправке, мењао их је или усвајао».

На крају је, по мишљењу митрополита Навпактског Јеротеја «добијен незрео текст», у који су до последњег тренутка (чак и у фази превођења на руски, француски и енглески језик) уношене измене.

Владика сматра да текст «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанскот света» уопште није требало разматрати. Он лично није потписао овај документ, јер противречи текстовима које је владика раније написао на основу учења отаца Цркве.

Митрополит Јеротеј је такође саопштио да је на сабору одбачена исправка Јеладске Цркве документа «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света»: у шестом параграфу је било предложено да се «Хришћанских Цркава и Конфесија» земене речима «Хришћанских конфесија и заједница».

У петак, кад је разматран документ «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света» дискусија је доспела у ћорсокак. Румунска Црква је опозвала своју исправку шестог параграфа «конфесија и инославних заједница» и остао је избор између варијаната «инославне Цркве» Кипарске Цркве и «хришћанске конфесије и заједнице» Јеладске Цркве.

У току дана је на ванредном саветовању делегације Јеладске Цркве донета одлука да се став Светог Синода Јеладске Цркве брани до краја и понуђен је низ алтернативних варијанти: «Православна Црква зна за постојање инославних» или «других хришћана» или «неправославних хришћана».

Пошто су све ове варијанте одбачене Константинопољски патријархат је на вечерњој седници јавно предложио да се одржи састанак између Пергамског митрополита Јована (Зизјуласа) и Навпактског митрополита Јеротеја (Влахоса) како би било пронађено решење.

Пергамски митрополит Јован је иницијативу примио резервисано, а митрополит Јеротеј је изјавио «да то није лични проблем, већ питање целе делегације Јеладске Цркве».

Тада је Васељенски патријарх рекао Атинском архиепископу да обавезно треба пронаћи неко решење.

У суботу ујутру је одржано саветовање Јеладске Цркве на којем је донета одлука да се понуди варијанта «Православна Црква признаје историјске називе других хришћанских цркава и конфесија које се не налазе у општењу с њом».

Након тога је митрополит Јеротеј изјавио да неће потписати текст с таквом формулацијом.

Митрополит Јеротеј је такође изјавио да је свештеноначалију Јеладске Цркве била упућена оштра критика због његовог доследног става. Можда је овај психолошки притисак допринео доношењу коначне варијанте исправке која је била одобрена. «Лично сам наишао на озбиљан притисак и увредљив однос од стране јерарха. Колико ми је познато, притисак је вршен и на друге чланове Јеладске Цркве,» - саопштио је митрополит Јеротеј.

Истиче да се у коначној редакцији текста међу потписницима налази и његово име. Очигледно, у случају да је текст потписао поглавар, потписи свих чланова делегације су аутоматски укључени у њега.

Са руског: Марина Тодић