Један од учесника Критског сабора, познати богослов и црквени писац, Навпактски митроплит Јеротеј (Влахос) објавио је реферат на двадесет страница у којем је прокоментарисао ситуацију у вези са «Светим и Великим Сабором». Између осталог, владика је рекао нешто о томе због чега је одбио да потпише документ «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света». Портал Agionoros.ru је објавио најважније тезе реферата владике.
1. Митроплит Јеротеј сматра да је још увек рано за суд о томе под којим ће називом Критски сабор ући у историју. Његов статус и ауторитет ће зависити од тога да ли ће га признати пуноћа Цркве. Главне судије сабора су људи који су стекли Божанску просветљеност и Христов ум. «Сабор треба да изражава живот и свест Цркве, односно искуство и богословље светих који управо суде да ли су размишљања изнета на сабору исправна. Сетимо се речи апостола Павла: «Не знате ли да ће свети судити свету?» (1 Кор. 6: 2). 2. По мишљењу владике Јеротеја текст «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света» није био зрео и била је потребна његова даља дорада. «Његово потписивање ће изазвати различите проблеме у будућности.» Овај документ не дефинише «ко јесте, а ко није део Цркве, шта представљају они који су отпали од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, не одређује границу између Православне Цркве и јереси». 3. Навпактски митрополит је у дешавањима на сабору запазио елементе релативизма, између осталог, такозване теорије грана (чуло се мишљење да је дошло до поделе хришћанства и да се хришћанство поцепало, «као што се поцепала раса клирика» (!) и да сви теже његовом јединству. Чуло се мишљење да сви хришћани имају заједничку црту – делотворно крштење (односно «крштењско богословље»). 4. Владика се изјаснио против одлуке да се Помесним Црквама даје право да примењују принцип икономије у питањима поста и брака. Привремене олакшице постепено могу бити озакоњене и биће изгубљена једнообразност православне аскезе, морала и канона. 5. У закључном делу свог чланка митрополит Јеротеј је осудио тврдње које су се чуле на Критском сабору, по којима ће «његове одлуке бити обавезне за све Помесне Цркве». За разлику од Васељенских сабора (који су за лица која не приме њихове одлуке предвидели раскид општења и изопштење из Цркве) Критски сабор не може да намеће своје одлуке Помесним Црквама које на њему нису учествовале. Са руског: Марина Тодић |