АДВОКАТ ТОМИСЛАВ ЕРИЋ

ОДА БЕЗАКОЊУ - БЕСЕДА НАМЕСНИКА РАДОСАВА-РАКА МИЛИНКОВИЋА НА МЛАДЕНЦЕ У ЦРКВИ ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ У ЧАЧКУ

Може ли неко овлашћено лице злоупотребити свој службени положај било каквим јавним иступањем ако се садржај таквог иступања директно супроставља некој званичној законској норми у Држави.

Не, јер постоје последице у виду санкције која погађа то овлашћено лице, због констатације од стране апарата који је овлашћен да штити грађане, да се ради о нападу на интегритет грађана који су били сведоци таквог његовог противзаконитог чина, односно изложени подстрекивању да и сами крше ту законску норму.

Један Намесник који врши своју функцију као овлашћени припадник Српске Православне Цркве априори је позван да води рачуна о законитом поступању у смислу поштовања постојећих званичних - правноснажних и извршних одлука Сабора СПЦ.

Искористити неуобичајено велико присуство верника у Цркви Вазнесења Господњег у Чачку на дан празника Младенаца, када се мноштво народа и накнадно приспеле омладине због такве посете приближило самом Олтару, за беседу која је представљала неку врсту ретроградне пропаганде, није било достојно чина једног Намесника и мисије коју у корист своје Цркве врши.

Повезати причу о судбини мученика Севастијских који страдаше ради ИСТИНЕ , са причом о наводној "грешци" оних који бранише одлуку Сабора СПЦ из Маја 2007. године о правилном начину служења Свете Литургије у сврси одбране исте такве ИСТИНЕ, у истој беседи Намесника Рака Милинковића, није   било умесно, односно није било умесно на начин како је то кроз ову беседу он покушао да презентује верницима, као присутној ЈАВНОСТИ која суди - расуђује о ономе што чује.

А по истој тој теми, тај исти верни народ своју одлуку је већ оверио са хиљадама својих потписа годину дана раније, и изненађујућа је проба стрпљења тог народа да буде прозван кроз Намесникову беседу, таквом недозвољеном његовом смелошћу, то јест треба назвати дрскошћу тај његов покушај да се исто питање на такав начин поново отвара.

Беседа Намесника прозвала је народ да није поштовао вољу свога Владике, али је притом заборавио да каже - да тај исти народ је био инициран поступком Владике Жичког Хризостома који није поштовао званичну Одлуку Сабора СПЦ из Маја 2007. године о правилном начину служења Свете Литургије (која још датира из 2006. године а потврђена је Одлуком Сабора такође и 2008. године).

Све је започело народним окупљањем у Цркви Вазнесења Господњег у Чачку месеца Јануара 2008. године, у виду протеста који су верници изразили поводом служења Свете Литургије "по новом" начину, од стране појединих Архијереја и Јереја СПЦ , као служења који нема ни историјско, ни канонско, ни теоријско упориште у нашој Цркви и угрожава јединство нашег народа и вере, а што је све било озваничено отварање Књиге -петиције снабдевене са потписима више хиљада верника из Чачка и околине.

КОПРОМИС између себе и верног народа Владика Жички Хризостом је направио Јавним телевизијским саопштењем којим је поништио своје решење о деложацијама неких свештеника и својом Наредбом о обавезном служењу Свете Литургије сагласно Одлуци Сабора СПЦ из Маја 2007. године која је раније институционално то питање решила.

А онда ОПЕТ на празник Младенаца кроз беседу Намесника Рака Милинковића поново се дају нека нова произвољна и неутемељена тумачења , о начину служења Свете Литургије, о "сувишности" или неважности постојања Двери у Цркви, о усменој казни која је изречена "свевремено - у вечност" од стране Владике Жичког према верницима који су се дрзнули и тражили да се легитимно служи у Цркви Вазнесења Господњег у Чачку, и све у том стилу...

Кроз беседу Намесника Трнавског Радосава Рака Милинковића речено је поново све оно што је се требало сматрати већ заборављеним и стављеним ад акта , до нове Одлуке Сабора СПЦ којом ће се званично и коначно разјаснити све што је спорно по том и таквом питању-има.

Па и полицајац има право да одбије незакониту наредбу свог Начелника СУП-а.

Исто треба, може и дужан је да уради и сваки службеник у Државној управи, морајући по Правилу службе да изврши сваку издату наредбу осим оне која је НЕЗАКОНИТА.

Одлука Сабора СПЦ је закон за вернике у Србији, далеко претежнија и обавезнија од одлуке сваког Владике који је крши и тиме чини врсту општег безакоња, аналогно сваком другом примеру у људском друштву, као што су горњи наведени примери.

Осим ако сваки појединачни Архијереј није "папа у малом", јачи од Сабора СПЦ, великаш из феудалне историје који је газда на свом феуду и не поштује централну власт Цара или Краља, неки Градоначелник у унутрашњости земље за кога не постоје одлуке Скупштине Србије, или нешто слично томе!?

Свако у Држави Србији има своје норме којих мора да се придржава, као што Председник Државе или Владе има Председничку заклетву или у том контексту био то лекар са Хипократовом заклетвом, адвокат са прописаном Етиком, полицајац са Правилом службе, и слично , па ни Архијереј СПЦ не може бити изван и изнад закона и прописаних норми у овом случају Архијерејске заклетве и поштовања црквено-законске, правоснажне и извршне Одлуке Сабора СПЦ.

Рече Намесник Рако Милинковић да његов син свештеник, у чини ми се граду Манхајму, Немачка, нема ни Олтар , нити Двери јер му је за богослужење довољан само један сто и Антиминс.

Па знамо одавно да у недостатку Црквених објеката у иностранству где има наших верника, наши свештеници по нужди су изнајмљивали туђе просторе за служење Свете Литургије, носили Олтар и Црквене предмете за потребе Службе божије у коферу, али то је све било у ванредним околностима.

Па зашто наши преци изградише Цркве кроз историју са Олтаром и Дверима, у условима немаштине, окупација, непросвећености и разних страдања?

Ако је тумачење Намесника Рака Милинковића да је довољан сто и Антиминс, па свако служење Службе Божије може бити у некој соби, на ливади, на сваком другом неосвећеном месту, онда су се наши преци џаба мучили и одвајали од уста да изграде своје Храмове, некада и по цену својих живота.

Наш понос пред светом - наше раскошне Цркве и Манастири сада су значи функционално неадекватни у својој основној намени и ентеријерима, по њему.

Некада су се људи возили двоколицама и путовања између два града трајала су данима, данас имајући аутомобиле иста растојања прелазе се за пар сати - па значи ли то да се требамо вратити двоколицама.

Јер Намесник Рако Милинковић позивајући се на ранохришћанску праксу пренебрагава све Васељенске Саборе после, када се са развојем људског друштва и изграђивањем хришћанске свести, кроз конкретне и легитимне Одлуке Васељенских Сабора дошло до данашњих постулата Православне вере у начину Богослужења, у изгледу и унутрашњем садржају Цркава, и усвајању других постојећих обележја теорије и праксе наше вере.

РЕЛАТИВИЗОВАТИ СВЕ што је досада кроз векове било неприкосновено и строго обавезно а тиче се и Службе Божије, унутрашњости Цркава и Манастира, поштовања Црквене хијерархије и њених одлука, заводи нас путем општег раслабљавања по свим шавовима који су нас држали у стези, као јединствени Православни народ у историји.

Српски народ се као такав - јединствен, дисциплинован и одговоран, увек борио за Крст часни и слободу златну, и био спреман на сваку појединачну и колективну жртву принету општем добру и циљу , поштујући прописане норме пре свега Православне вере и поретка Српске Православне Цркве.

Верни народ првобитно суочен са ненајављеном и неозвачиченом променом начина служења Свете Литургије у Цркви Вазнесења Господњег у Чачку , у почетку осећајући се гоњеним из своје Цркве, спонтано је походио Манастире где се још увек легитимно служи Света Литургија сходно Одлуци Сабора СПЦ.

У почетку је тако било највише из необавештености највећег броја верника.

Касније кроз време схватајући да се ради о неозваниченим и непубликованим променама у Светој Литургији које одударају од важећег Служебника, дошло је и до спонтаног и масовног протеста народа у јануару 2008. године, а касније и до институализације таквог протеста стварањем УГ "Законоправило у Чачку, тако да се народ више не мири и спреман је за даљу борбу против идеја које се поново пројављују из беседе Намесника Трнавског Рака Милинковића.

Какав је циљ Намесника Рака који дира по свеже зацељеним ранама које су настале народним протестом из Јануара 2008. године, поводом непоштовања начина служења Свете Литургије у Цркви Вазнесења Господњег у Чачку и компромисом на који је натеран Архијереј Хризостом да се врати регуларном начину служења и испоштује вољу народа доношењем Декрета у том смислу?

Архијереј Хризостом је по овом питању издао акт Е.бр. 741 од 20. јуна 2008. године у коме дословце стоји "да Одлуку Сабора треба стриктно поштовати и ње се држати."

Да ли је то циљ да се опет изда воља народа као неважна, да се прекроји и потре - избрише као у многим другим сферама наших живота, у духу помаме опште "глобализације" и приступа европским интеграцијама.

На крају позвао је народ који се борио за оправдани циљ - поштовања начина служења Свете Литургије у Цркви Вазнесења Господњег у Чачку - да се покаје, а ко уствари после свега треба да се покаје - он или народ , остаје питање!!!

У Чачку, 23.03.2009. године                                   

Томислав Ерић адвокат

одборник Скупштине Града Чачка