Вјачеслав:

Уважени о. Рафаил. Мој пријатељ, православни новинар, присталица је идеје о светости Ивана Грозног. То што је цар убио светог Корнилија и остали аргументи за њега нису убедљиви. Он сматра да је цар сабрао руску земљу и да је оклеветан због борбе против јереси “жидовствујушћих”. Какво је ваше мишљење о томе?

Своју теорију, између осталог, он заснива на томе што обред пострижења у монаштво, а тим пре у схиму, прати промена имена и очишћење од свих грехова. Уколико је то тако, када је настала таква пракса? Колико је то у складу са Символом вере где кажемо да "Исповедамо једно крштење за опроштење грехова"? Хвала.

Архимандрит Рафаил:

Уважени Вјачеславе! Није први пут да чујем за идеју о светости Ивана Грозног. Чини ми се да је таква идеја могла настати код људи чије је православље замагљено политизацијом, национализмом и прагматизмом. Катарина II је такође значајно проширила границе државе, па да ли је због тога постала света? Што се тиче пострижења Ивана Грозног у монаштво пред смрт, треба рећи да је он пре тога заповедио да са севера доведу неколико магова-шамана да му предскажу будућност. А када су му предсказали смрт, био је спреман да их погуби у случају да се предсказање не испуни. Он није умро на молитви, као што свети обично окончају свој живот, већ док је играо шах, и није познато како је био пострижен у монаштво – можда кад већ није знао за себе. Постриг у монаштво пред смрт био је обичај у то време; онај који је примио постриг уопште није сматран светим. Што се тиче учења о опраштању свих грехова приликом пострига у схиму, о томе, колико ми је познато, не говори ниједна црквена одредба. У Правилима св. Василија Великог речено је да се при монашком постригу онима који су под епитимијом, опрашта једна трећина казне, а две трећине остају. Значи, изједначавати постриг с крштењем није могуће. Такво веровање заснива се на сведочењу једног подвижника који је видео како је на монаха који је примио схиму сишла благодат једнака као приликом крштења. То виђење је записано у Патерику. Што се тиче борбе против јереси “жидовствујушћих”, ради се о очигледном анахронизму: јерес је настала и искорењена пре Ивана Грозног. По мом мишљењу, Иван Грозни је сложена личност, човек болесне психе, с повременим наступима религиозности, на чудан начин спојене са суровошћу, чак и садизмом. Мислим да је за православног човека говорити о таквој светости – опасно. Боље је оставити Богу суд о њему. Поштоваоци Ивана Грозног могу послушати савет Пушкина: “Помињати своје велике цареве, за њихов труд, славу и добро. А за грехе и мрачна дела, смирено се молити Спаситељу".

Наталија:

Баћушка, хвала за одговоре! Разрешите ову недоумицу. Данас се често врше обреди покајања због убиства царске породице; моји блиски познаници то подржавају и мене на то наговарају, али ме веома збуњују следеће ствари:

1) Сви они сматрају Ивана Грозног светим и говоре о предстојећој канонизацији,

2) Учење да “что несть власть аще не от Бога”, односно, да није свака власт од Бога осим царске. Постоји, кажу, власт сатанска, а постоји од Бога; сатанској власти се не треба покоравати.

3) Говоре да се на тим обредима догађају разна чуда, да иконе мироточе, да се с људима дешавају разне чудне ствари.

Они деле разне дискове, између осталог и диск са интервјуом са Рафаилом Берестовим, где он говори у прилог Грозном и сатанској власти, а то моје срце не разуме. Верујем Символу вере, светим Оцима, одлукама Сабора, а те нове ствари не могу да разумем. Како ви, оче, гледате на то и хоће ли ме осудити Господ ако ја то срцем не примам?

Архимандрит Рафаил:

Наталија! И за мене је много тога неразумљивог у тим обредима, па ћу се уздржати од коментара. Прећи ћу на друга питања.

1. По мом мишљењу, само исполитизовани умови, склони вождизму као култу, могу сматрати Ивана Грозног светим. То је ругање православном поимању светости.

2. Свака власт је од Бога, али није свака власт богоугодна.

3. Чуда – још нису докази, јер ми не знамо разлог њихове појаве: "Бог где хоће побеђује природни поредак јер чини све што хоће." Што се тиче оца Рафаила Берестова, врло је болно што ме понекад замењују с њим. Нека вам Господ помогне.

+

Антон:

Многоуважени оче Рафаил! Режисер филма "Острво" снима у Суздаљу филм ”Иван Грозни и митрополит Филип". Шта мислите о томе и о личности Ивана Грозног? Хвала.

Архимандрит Рафаил:

Антон! Хунски вођа Атила називао је себе бичем Божијим. Иван Грозни је такође био бич, али за свој народ. Веома ми је жао што тог параноика и садисту неколико лажних патриота желе да представе готово светитељем. Није ми познат сценарио тог филма, па не могу да судим о њему.

Превoд са руског: Славјанка

Извор: karelin-r.ru

Преузето са: "На путу за Емаус"