header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Архимандрит Макарије (Веретеников): Цар Иван Грозни и савремено секташтво
Архимандрит Макарије (Веретеников): Цар Иван Грозни и савремено секташтво Штампај Е-пошта
уторак, 19 јул 2016

           Опрез, секта!

           Предајем црквену историју на Московској духовној академији и студенти ми често постављају питање о епохи Ивана Грозног. На то питање одговарам: то је епоха митрополита Макарија. Што се тиче израза “епоха Ивана Грозног”, то није епоха, јер се епоха увек односи на неку целину. А у овом случају не може се говорити о целовитости.

Иван Васиљевич Грозни је – руски владар. Нема никакве сумње да треба извршити историјску анализу личности Ивана Грозног, његових заслуга, итд. Али, они који се залажу за његову канонизацију, не чине то због његовог нарочитог црквеног благочешћа. Овде је пре реч о канонизацији монархије. Наравно, уколико се говори о могућој пројекцији небеског света на земљу, знамо да у небеском свету царује монархија а не демократија. Став наше Цркве по том питању је познат, али он не занима ”ревнитеље”. Не занима их, јер личност Ивана Грозног данас добија другачији, посебан митолошки смисао.

Какви се митови при томе стварају? Прво: чини се да је Иван Васиљевич већ канонизован! Основни аргумент, који потврђује ту наводно већ извршену канонизацију, односи се на изображење Ивана Васиљевича са ореолом на косини североисточног прозора Грановите палате. Пошто је последњи пут насликано 1892. године, то изображење се сматра чином канонизације. Но, када би заиста постојало интересовање за црквену науку уместо за стварање митова, може се отићи у синодални архив РГИА (Руски државни историјски архив)… Уколико сте посетили Грановиту палату, онда знате да je на такав начин изображен читав низ московских владара. Изображавање владара са ореолима – представља византијску традицију, која сведочи о поштовању владара као помазаника Божијег. Али то никада – ни за Византијце ни за Русе – није био знак личне светости. Постојећи архивски подаци не потврђују канонизацију Грозног ни у XVII ни у XIX веку.

Истраживање места погреба руских митрополита умногоме је допринело разумевању проблема односа Ивана Васиљевича и Цркве. То је веома сложено питање. Као што знате, у периоду опричнине, престало се са писањем летописа, и ми смо приморани да у другим изворницима тражимо податке о месту где почивају поједини митрополити. Напомињем да је за време владавине Ивана Грозног, једини митрополит који је скончао природном смрћу, оставши на челу Цркве, био светитељ Макарије. Сви остали митрополити или су сами напуштали престо или су их са тог положаја збацивали. О каквој онда светости можемо говорити после тога?

16. јануара 1547. године, одржало се крунисање првог и у то доба јединог православног владара. Обративши се владару, митрополит Макарије му је рекао да треба да буде послушни син Свете Цркве. О каквом послушању се може говорити при таквом односу према предстојатељима Цркве? Ми не знамо много о томе шта се тада догађало са епископима и игуманима, али знамо како је страдао преподобни Корнилије, Псково-печерски чудотоворац. Данашњи ревнитељи канонизације првог руског цара савршено произвољно тумаче речи службе које говоре да је земаљски цар “послао” преподобног Корнилија небеском цару. Они то представљају као благодатни чин, о коме је иначе немогуће другачије мислити осим као о богохулству.

Још једна слаба тачка у разговорима о канонизацији Ивана Васиљевича јесте његово многоженство, иако новинари, који се залажу за његову канонизацију, покушавају да оповргну ту чињеницу. Тумачење опричнине као неког монашког реда такође је врло проблематично. Уколико се уопште може говорити о благочешћу која је применљива на опричнину, то би у суштини било наметање неправославног облика благочешћа.

Не треба заборавити ни то да је митрополит Макарије иступао против опричнине – о томе се говори у 34-ом тому руских летописа. Сви ти покушаји "канонизације цара" Ивана Васиљевича смућују обичне вернике. А видимо да се све то намеће уз помоћ појединих средстава јавног информисања.

Извор: "На путу за Емаус"

Последњи пут ажурирано ( уторак, 19 јул 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 12 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.