Константина Палмер: Духовна мудрост духовне мати нашега времена |
|
|
четвртак, 21 јул 2016 |
Молитвама мати Макрине откривене су нам награде које је Бог припремио онима који су стрпљиви за време великих искушења и који не осуђују друге ма колико их други мрзели или повређивали. Такви људи у овом животу, а и након овог живота осећају неописиво усхићење и све остале благодати.
Проповеди Игуманије Макрине из Манастира Одигитрија (Волос, Грчка) су сакупјене у књизи Λόγια Καρδίας (пп. 246-250). Са сада ова књига је доступна само на Грчком језику, а надамо се да ће у будућности бити доступна и на осталим језицима. Док се ова књига чита душа просто лети, такву моћ имају духовно инспирисане речи ове Свете Игуманије. Она је као светитељ из давних времена, духовно мудра, ревносна у сваком смислу и врла без премца. Речи не могу да објасне какав она утисак оставља чак и на странца. Њене речи нам директно дају укус Хришћанске духовне борбе. Текст који следи је један од најдуховнијих из њене књиге. Нека би њене молитве и благослов били са нама! + + + Треба да будемо пажљиви да некога не осудимо, шта више треба да будемо веома пажљиви! Необјашњиво и страшно је друге осуђивати јер је речено да пазимо јер ако друге осуђујемо, да не будемо и сами осуђени. Да ли примењујемо ове речи на делу? Чак иако немамо врлине, Христос ће нас спасити и одвести у Рај, само ако не осуђујемо друге. Игуманија Макрина нам говори о њеном личном искуству. Њена духовна сестра је једном говорила лажи о Игуманији Макрини. Каже да нам ово прича на славу Христову. Да ли је због искушења, мржње или због љубоморе то њена духовна сестра урадила то није битно. Мати Макрина се много молила за њену духовну сестру. Каже да се толико није молила ни за своје родитеље. Мати Макрина је тражила помоћ и снагу од Бога, као што је Свети Цар Давид тражио да га Господ одбрани од клевета, а да ће он чуавти Његове заповести. Мати Макрина каже да је осећала велике патње унутар себе. Игуманија Макрина каже да је у визији једном видела своју духовну сестру како плаче и како је сва оронула. Лице јој је било тамно, а на леђима је носила товар који није могао да се помери од велике тежине. Све је било веома стварно. Њена духовна сестра је патила у визији, а Мати Макрина је хтела да јој помогне чим је видела. Рекла јој је да изгледа уморно и покушала да подигне товар али није успела. Њена духовна сестра јој је рекла да је уморна од ношења тог огромног терета. Такође је рекла Игуманији Макрини да Царица вечерас припрема Славу и да жели да је види. А Мати Макрина нам говори шта се даље догодило. Зачудила сам се, али одједном је стигла кочија и Игуманији Теофанија у њој. Изгедала је као дете од петнаестак година. Рекла ми је да ће их Царица вечерас примити. Начинила сам знак крста и ушла у кочију. Прошли смо прелепим путем и видела сам Цркву испред нас, изгледала је као Црква Панагије Тинос. Црква је била величанствена! Прекрстила сам се док смо пролазили поред Цркве. Преко пута је била Палата са огромним вратима. Ту је била Царица на улазу. Али Царицу нисам могла да видим изнад њеног врата због огромне светлости Њеног лица. На себи је имала лепу црквену одежду. Два реда људи је било испред ње који су јој прилазили. У једном су била деца, обучена као анђели, а у другом су биле удовице обучене као монахиње. Кренула сам према реду са удовицама, али су ми рекли да још увек није мој ред. Одједном сам чула Васкршње појање. Онда је Царица позвала Свете Велико Мученике и Мученике, а они су прилазили да добију благослов пре него штоби отишли на припремљену платфору. А из Палате се чуло појање да је ово Дан Васкрсења… Када сам пришла додирнула сам руке Царице, њене предивне руке које су оставиле утисак на моју душу. Ставила ми је руку на леђа пријатељски и рекла да будем стрпљива. А онда је од својих слуга тражила да ме одведу у Краљесвки Врт. За тренутак сам погледала у Палату и видела сам столове са белим столњацима, било је свега што се може пожелети. Речено ми је да је све то спремљено за мученике који су претрпели велика искушења са великим стрпљењем. Када смо ушли у Краљевски Врт видела сам цвеће, а на на неким цветовима су били крстићи. Како је ветар дувао тако се цвеће померало, а врт је био зелен и прекрасан. У том Врту туга која ми је била у души је побегла, а задовољство и радост дошли! Тог јутра сам отрчала до духовне сестре која ме је клеветала. Загрлила сам је и изљубила. Нисам знала како да јој се захвалим јер су те њене клевете допринеле да видим и осетим Рај. Тај доживљај је остао у мени, а ја сам запамтила заповест да никога не осуђујем, да не бих била осуђена. То сам испуњавала па макар испред мојих очију се нешто не жељено дешавало. То што сам видела у визији ме је утешило, па сам на све остало заборавила. У моје срце је ушла чистота која ме је учинила бестрасном, а затим и мир. Тако да ми је та духовна сестра учинила велику духовну корист. Сада кажем да је за свакога најбоље да буде стрпљив! Због стрпљења је Царица позвала Свете Мученике Христове да дођу… Велика Слава је припремљена за мученике који се боре духовно и који издрже мучеништво! Превод са Енглеског: чтец Владимир (Србљак) Преузето са: Манастир Лепавина |
Последњи пут ажурирано ( четвртак, 21 јул 2016 )
|