Саопштење Митрополије загребачко-љубљанске:

„Из текста г. Емилија Полигениса под насловом „Васељенски Патријарх се вратио у Фанар”, објављеног на сајту Ромфéа 27. јула текуће године, сазнали смо да је Његова Светост заиста провео неколико дана у Словенији ради одмора (место његовог боравка није наведено у реченом тексту), те су тако потврђене гласине које су кружиле последњих дана. Ту се наводи да је Васељенски Патријарх после свога краткотрајног боравка у Словенији боравио – са истим циљем, опет накратко – у Француској, где су га, по дужности и по канонском реду, посетили митрополит Швајцарске г. Јеремија, архиепископ телмиски г. Јов, епископ Лампсака г. Макарије и одређени број клирикâ.

Из ове вести може се створити погрешан утисак да нико из Српске Патријаршије – чијој канонској јурисдикцији, према изричитој одредби Патријарашког и Синодског Томоса из 1922. године, припада Словенија – није нашао за потребно да изврши своју елементарну обавезу, тојест да посети Његову Светост Патријарха. Десило се управо супротно. Надлежни митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије спада међу последње у броју оних који би били равнодушни према присуству било којег архијереја, а утолико пре Васељенског Патријарха, у границама њихове Епархије. Али, мада није посреди такозвана дијаспора нити канонски неред који се у њој дâ запазити већ неспорно подручје једне свеправославно признате аутокефалне Православне Цркве, одговорне личности и службе Мајке Цркве, најсветије Цариградске Цркве, нису нашле за сходно да формално обавесте подручног пастиреначалника или било који орган Српске Православне Цркве о присуству Светејшега Патријарха, макар и после његовог приспећа.

Овим саопштењем нити демонстрирамо дрскост нити тражимо да нам ико полаже рачуна о свом држању. Једноставно, дајемо објашњење да би се избегла могућа погрешна објашњења и тумачења, али и да бисмо и сами себе и једни друге подсетили на то да нам се понекад свима може десити оно што иначе, обично с правом, замерамо браћи.“