Да ли је за то довољна забрана пророка Мојсија, који је рекао: Жена да не носи мушкога одела, јер је мрзак пред Господом Богом свако ко тако чини (Пон з. 22,56)? Да не треба можда ову забрану сматрати застарелом?

Одговор: Ова забрана има духовни значај, стога никада не може да изгуби важност. Свој значај је у хришћанству изгубило само оно из Старозаветног Закона Божијег, што се тицало чисто обредне стране и што је било укинуто на Апостолском сабору у Јерусалиму 51. године. Сав пак духовни старозаветни закон Божији и даље чува своју снагу и значај и у хришћанству.

Жени је и у Новом Завету забрањено да лакомислено узима на себе изглед мушкарца. Тако свети апостол Павле у својој Првој посланици Коринћанима указује да је за скромну и целомудрену жену-хришћанку недолично да се моли непокривене главе и да шиша косу (11,4-15). Сваком полује својствено нешто његово - сваки пол има своје спољашње карактеристике, свој спољашњи изглед и своју одећу. У хришћанству се истиче да најбољи украс жене представља њена женственост, чистота и целомудреност. Свети апостол Павле директно говори да жене треба да иду у пристојном оделу, и да се украшавају стидом и честитошћу (1.Тим. 2,9-10), док свети апостол Петар, обраћајући се женама, говори: Ваше украшавање да буде... у скривеном човеку срца, у непропадљивости кроткога и тихога духа, што је пред Богом драгоцено (1.Пет. 3,34).

Да ли је у складу са свим овим поукама стремљење многих савремених жена да узму спољашњи изглед мушкарца, искривљавајући на тај начин природне црте свога пола и опонашајући мушкарце у манирима и понашању, како то обично чине савремене жене које воле да облаче мушку одећу?

Поред свих ових расуђивања, ми у новозаветном периоду имамо и директну и категоричку забрану женама да облаче мушку одећу: 62. правило Шестог Васељенског сабора гласи:

"...Наређујемо: да не сме никакав мушкарац облачити женску одећу, нити жена такву одећу која се својствена мушкарцима... Они који се, знајући ово, убудуће усуде да учине нешто од горе споменутог, заповедамо да ако су клирици буду свргнути из свештеног чина, а ако су лаици да се одлуче од црквеног општења".

Треба бити потпуно лишен природног духовног осећања, па не схватити и не осетити како грозан и духовно-одбојан призор представља жена која је ошишана као мушкарац, обучена у мушко одело, пуши и грубошћу и дрскошћу својих манира тежи ка томе да подражава савременог овосветског мушкарца. Зар има некога коме није јасно да ова појава, "мрска" не само у очима Божијим, него и у очима људским, представља болесни пород нашег духовно нездравог века, резултат гажења духовног осећања и одбацивања свих природних закона које је Сам Бог усадио човеку?

А.Таушев