”Затворене двери и читање молитава тајно не одвајају ли лаике од суштинског разумевања садржаја Свете Литургије? Ако се раздире завеса у јеврејском храму у тренутку Христове Крсне смрти, ко смо ми да је поново навлачимо, враћајући се обоготворењем затварања двери старозавјетном законичарству.

А кад служашчи изговори: Са страхом Божијим и вером приступите! – ко смо ми да ускратимо православним хришћанима, припремљен им за Свето Причешће, да приђу Чаши? Ко сам ја да ускратим Господа ономе који пости сваку среду и петак и сва четири годишња поста, који живи у духу покајања и хришћанским животом” – рекао је у својој беседи Архиепископ цетињски Амфилохије.

Ово су веома опасне речи! Оно што нама грешним и палим људима на крају времена делује логично у овом слаткоречивом цитату, не значи да је логично и по Божијој Истини! 

Пазите се пастира који вам чешу уши и повлађују вашим слабостима. Светиња над светињама постоји код Јевреја као праслика, а у нашим Православним храмовима као реализација те праслике, а та Светиња је присуство самог Господа, Његовим Правим Телом и Истинитом Крвљу на Часној Трапези при служењу Свете Литургије онако како нам је Светим Предањем предано. И то једино и само по Његовој љубави, доброти, благодати и доброј вољи, САМО ЗБОГ ТОГА, а не никаквом нашом заслугом. Ако је пукла завеса у Јеврејском храму, то не значи да је тиме ”свакоме” одобрен приступ Светињи, већ напротив да Она (Светиња) ту више није била! Друго, ту завесу је тада поцепао сам Бог као што су Јевреји цепали одећу када се деси велика саблазан… Пазимо се с тога добро да ми, по својој малој памети, не ”поцепамо” завесе у нашим храмовима, па да Светиње ни ту више не буде. 

Друго, зна се добро шта значи позив, и коме су упућене речи: ”Са страхом Божијим и вером приступите!” И прецизно се зна докле тако позвани смеју да приступе: До Двери и ни корак даље! По људском уму, и логици горе наведених речи митрополитових, сутра ће по силној ”љубави” коју он наводно показује, (а која жели да превасходи и саму љубав Божију, као да митрополит више воли људе од самог Господа) предлагати да причасници и у сам Олтар уђу, тобож ко им сме забранити да пришђу што ближе Богу. Ово нажалост све више личи припреми за оно што су Римо-католици већ урадили укнувши и Двери и иконостасе и приступом верника, па и обичних посетилаца њихових храмова, најисочнијим, некада светим деловима њихових цркава. Уосталом, ми имамо доказ да су они који су служили како се вековима служило, не паметујући, већ по Канонима Свете Цркве (дакле са затвореним Дверима и навученим завесама када је то свештено-службено назначено) данас сијају као Светитељи, мироточе, јављају нам се и стоје несумњиво пред Господом нашим љубљеним! А ови, који су толико ”учени” па почињу на самом крају времена да нешто у Светој Литургији мењају, вероваћемо им да је то што говоре благословено, када се упокоје, па заблагоухају, промироточе и јаве нам се са оног света у слави. Зато у памет се Срби! 

Драган Лазаревић