Помаже Бог браћо Срби и с навечерјем Светог Христовог Преображења.

        Одавно Вас нисам узнемиравао, али овај пут морам да напишем, да би подијелио утиске са поклоничког путовања кроз Святую Русь.

Поклоничко путовање је организовано у режити архимандрита Михаила Биковића, са којим сам много пута путовао у Свето Почаево, парче неба на земљи. Препун прелијепих утисака из Почаева, нисам се двоумио да идем и на велико путовање кроз Свету Русију.

На првој станици-Почајеву сви смо се препунили Благодати Светог Духа. Но, како Свети Оци кажу, да по дејству Благодати, долази искушење и да ту треба бити веома опрезан.

А искушење дође у виду вијести да у групи од 70-так путника учествује и око 25 македонских расколника и 2 латинска јеретика из НДХ. И поготово искушење доби снагу, кад сазнах да је ово већ друга година како СПЦ даје послушање архимандриту Михаилу Биковићу да браћи Русима забија нож у леђа.

Отац Михаило је јавности познат као велики пријатељ Руса, у шта не треба сумњати. Али није ми јасно зашто је допустио да у његовој групи иду јеретици и расколници, и да на овом поклоничком путовању од 20 дана, гдје смо учествовали у најмање 14-15 Литургија, латински јеретици и македонски расколници, без икакве исповједи и припреме приступају Светој Чаши на готово свакој Литургији.

До сада је отац Михаило или сам исповједао поклонике, или су поклоници претходно исповједани код својих духовника. А немало је и оних поклоника који су се исповједали руским старцима, који надахнути Светим Духом одлично разумију србски језик, а и кад на руском што кажу, буде сасвим разумљиво и Србину који се није бавио руским језиком.

Међутим, овај пут је дошла инструкција од оца Михаила да се браћи Русима не исповједамо, но да по својој савјести приступамо Путиру без исповјести. Једном приликом је наговорио руског јеромонаха да нам свима групно прочита разрешну молитву, а овај не знајући да су под његовим епитрахиљом и они који су поцијепали хитон Светог Саве, "на образ оцу Михаилу" прочитао разрешну молитву, након чега смо готово сви причешћени. 

Друго велико непријатно изнанеђење је дошло кад сам у Минску у Јелисаветском манастиру,  Александро Невској Лаври у Петровом Граду, Тројице Сергијевој Лаври, Сретењеском манастиру на Лубјанки (ђе столује епископ Тихох Шевкунов), у Кијево Печерској Лаври.. браћа Руси погазише Типик и служе Литургију по узору на Светим Тихоном и Јованом Кронштатским, проклете обновљенце. Осим што јереји из побројаних манастира служе цијелу Литургију отворених Царских Двери, језиво је слушати тајне молитве на глас, и скраћивање молитви епиклезе. И тамо ђе се Двери затварају, у много манастира је видљива новотарија скраћивања молитве "и молим ти ся Боже наш". Умјесто 4 пута да се поје за време Претварања Дарова, сад се у многим манастирима поје само једно дугачко. 

Ово писмо написах из два разлога. Први разлог је непријатно изненађење од стране оца Михаила који је допустио да јеретици и расколници приступају Светој Чаши, и да браћу Русе, који су из незнања причешћивали јеретике доводи у страшан грех.

Други разлог је, ако се може како алармирати руски вјерни народ да колико-толико обузда проклете обновљенце, да им се не дај Боже не деси оно што се и нама Србима дешава већ десетак година.

Свако добро од Господа!

грешни Радислав