Ваше Преосвештенство Јустине, Митрополиту ове Богом чуване епархије,

Часни оци, и возљубљена децо,

Хтео бих да започнем моју проповед тиме што ћу рећи да нисам навикао да говорим пред оволико великим бројем људи, јер су моје способности за то мале. Ипак, због послушности Господу охрабрио сам се да данас будем са вама и да кажем неколико речи које ће, надам се, бити конструктивне.

Да будем искрен, када сам добио позив од Његовог Преосвештенства био сам изненађен и покушао сам да одбијем, правдајући своју одлуку да има много бољих проповдника од мене који би могли да дођу. Такође сам имао потешкоћа да нађем одговарајућу тему за моју проповед.

Прекрстио сам се и закуцао на врата келије поред моје у којој живи Старац који је ту живео више од педесет година. Он је веома искусан човек у молитви и послушању. Испричао сам му своју дилему и питао га да ли треба да идем и да одржим проповед. Такође сам га питао о чему да говорим.

Мудро ми је одговорио да треба да идем пошто имам благослов Митрополита. И није му било јасно како то да нисам могао да нађем тему за своју проповед. Рекао ми је да   испричам о Оцима који су живели у нашем Манастиру. Због тога сам дао наслов својој проповеди Оци Манастира Светог Павла који су видели Пресвету Богородицу овде на земљи. Ово су људи које смо имали имали благослов да видимо.

Наоружан благословима Митрополита и светих Отаца, дошао сам данас овде да будем са вама.

Прво, дозволите ми да вам испричам о Оцу Андреју, који је дошао у Манастир Августа 1934 године. Прво је постао монах , онда јеромонах, а 1960 године је постао Игуман.

Напустио је игуманство и отишао у један манастир на Светој Гори где је живео у молитви.

Док је тамо био, једног дана се догодила велика олуја, а таласи на мору су били веома високи. Отац Андреј је одлучио да се спусти до мора да би понео назад дрва која обично велики тали нанесу на обалу и ако је потребно да некоме помогне. Између манастира и мора налази се речица и велика стена поред ње. Када се враћао назад Старац је угледао жену обучену у црно како седи на стени.

Одмах је помислио да јој је потребна помоћ па је пожурио да јој помогне. Када је пришао видео је да жена држи три књиге у рукама. Био је зачуђен и питао ју је шта ради ту и да ли јој треба помоћ. А жена која је изгледала као монахиња му је одговорила да јој не треба помоћ и да је она Владарка овог места.

Онда је питао какве су то књиге што држи у рукама. А она му је одговорила да у једној од њих записује имена људи који дођу на Свету Гору, у другој имена људи који оду са Свете Горе, а у трећој имена људи који остану на Светој Гори, а та је књига живота.

Отац Андреј је без размишљања отишао назад у Манастир. За време вечерње службе читао је молитве и онда је отишао пред икону Пресвете Богородице и тек ту почео да размишља о ономе што је видео и чуо. Размишљао је шта жена тражи на Светој Гори и да ли је то било искушење или Пресвета Богородица.

У том моменту кандило испред иконе је почело да се помера остављајући небеску радост и духовно усхићење.

Одмах је отрчао до места где је видео Пресвету Богородицу, а сматрао је успут да због својих грехова није препознао Богородицу. Пажљиво је свуда гледао око стене али није могао да је види, али је осећао небеску благодат око те стене.

После тога је звао свог духовника Оца Дионисија Микрајианитиса и питао га да ли је то била Богородица или демонски напад. Он му је одговорио да је била Богородица и он је то прихватио.

Они су то чували као тајну и тек након упокојења Старца било је откривено за време сахране да је видео Богородицу овде на земљи. Због своје велике љубави и поштовања према Богородици, Старац је био удостојен да се упокоји баш на Празник Манастира.

Нека би њихов благослов био на нама.

Превод са енглеског: чтец Владимир (Србљак)

Извор: "Православие.ру"

Преузето са: Манастир Лепавина