Поштована редакцијо,

Пишем вам поводом писама "грешног Радислава" и надам се да ће те да објавите ово писмо које вам шаљем. Нежелећи да унизим дело светог оца Саве, али хоћу само да потсетим на неке историске догађаје од пре 7-8 векова.

Пре 8 векова овај Балкански полуостров имао једну архиепископију, архиепископију коју је још у 7. века установио свети цар Јустинијан. Архиепископију, чије корење поставио је свети Еразмо, Архиепископију коју је пославјанчио свети Климент, кога Срби ни воле, ни поштују, мада је он у Београд  учинио чудо и васкрсао младог момка, Архиепископију коју је утврдио цар Самуил и цар Василије Други. Архиепископију са којом управљали су и премудри Теофилакт који је тумачио Свето Писмо, свети Константин из славног рода Кавасиле, и блажене исповеднике православне вере Григорија, Лава, Варлаама, Прохора...

У тај 13. век, једна млада словенска земља се развијала и постала је краљевина. Епархије ове земље канонски су припадали Охридској Архиепископији, са којој у то време управљао један од најславних архиепископа Димитриј Хоматијан. Желећи да та земља има своју јерархију, без дозволе канонског архипастира и канонског сабора коме су припадали њени епископи, прогласила је своју цркву за аутокефалну. Њен први архиепископ је био свети Сава.

Слично се догодило и по 7 векова. Једна млада словенска држава, хтела је да има своју јерархију и своју Цркву и да обнови славну Охридску Архиепископију. То се и догодило када блаженоупокојени архиепископ Доситеј је изабран за поглавар те Цркве, исто као што и пре 7 векова се десило са светим Савом.

Да је и свети Сава био у сличну незахвалну ситуацију, као и данашња јерархија МПЦ-е, сведочи и ова писмо које је упућено од стране архиепископа Димитрија Хоматијана светоме Сави. (http://resavskimisionar.blogspot.mk/2011/06/blog-post.html )

Немојмо да будемо пристрасни и да за нашу Цркву кажемо једно, а за Цркву нашег братског народа друго. Тако, ако неко тврди да смо ми Македонци расколници, онда треба да каже исто и за светог Саве и свете Немањиће. Македонци су од светог Саве учили како се саздаје нова Црква.

Даље у историји, епархије садашње Македоније, никада пре 20. века нису припадали српкој цркви. Чак и када су Српски краљеви владали са Македонијом, Македонске епархије су били под јуриздикције Охридске Архиепископије. Када је пропала Охридска Архиепископија, незаконито укинута, као и пећка архиепископија, епархије су потпале под Цариградску Патријаршију, а затим и под Бугарску егзархију. Тако да сваки онај који тврди да смо ми Македонци поцепали хитон светог Саве, је обичан клеветник и лажов.

Чудно је и да неко ко се залаже за Српску Цркву, не поштује свога првојерарха и наследника светог Саве - Свјатејши патријарх Иринеј.

Нека Бог, ради молитве светог Климента, под чији свети омофор се налазе сви Македонци, па чак и браћа и сестре из ПОА-е и светог Саве под чији омофор се налазе Срби, да да се опет помиримо и да наше Цркве живе у љубави и слогу.

С поштовањем,

Петар Пројков