Српска православна црква је своју аутокефалност добила од Мајке цркве,  Цариградске патријаршије у 13. веку, а поново, након ослобођења од Турака, крајем 19. века. Легално, канонски, са потписом и печатом ваљаног ауторитета. Као таква призната је од свих других канонских православних цркава.

Македонска православна црква је, 1958. год. добила од Мајке Цркве, тј, Српске православне цркве статус аутономне цркве. Не залазим у политичке разлоге и начин на који је аутономија стечена. Сматрам да је она заслужена и неопходна. Битно је да је то тада била канонска, легална аутономија,дата од надлежног, овлашћеног,  ваљаног ауториета. МПЦ је, дакле, од 1958. до 1967.  била признати, аутономни  део СПЦ и њени епископи Македонци су учествовали ураду Сабора СПЦ. Као што су то данашње  Финска и Јапанска црква које су аутономне и у саставу Цариградске патријаршије.

Онда, 1967. год. Македонска црква је прогласила саму себе аутокефалном. Замислите-прогласити самог себе за аутокефалног! Без указа о  давању аутокефалије од Мајке цркве. Замислите, Петре, нпр. да неко самог себе прогласи доктором наука. Без одбрањене дисертације пред надлежном, стручном и овлашћеном  комисијом. Смешно, зар не?. Наравно, такво самопроглашење није нико признао и неће.  Баш ниједна канонска аутокефална црква. МПЦ је отишла у раскол! Самом себи, драги Петре, не можете дати оно што немате, логично? То вам неко други мора дати, или признати. Независност државе се признаје од стране других. Независност цркве даје Мајка црква а признају остале цркве.

2003. год. СПЦ је успоставила канонски поредак у Македонији, образујући или обнављајући Православну Охридску Архиепископију као канонску, легалну, аутономну цркву на територији Републике Македоније. Са македонским језиком као службеним и богослужбеним и владикама македонске националности.

Без обзира на веома мали број верника, то је једина канонска, легална православна црква у Р. Македонији.Знамо да у православљу није битан квантитет него квалитет. Нека је један једини верник ПОА, он је део канонске цркве. Нека је једна милијарда верника, некада аутономне а сада расколничке  МПЦ, сви одреда су расколници. Поштовани Петре, ово је чињеница. 

Поштовани Радиславе, Ви мени нисте јасни када саветујете вернике МПЦ, тј. расколнике, да се врате у канонски поредак. Питање је коме и како да се врате? СПЦ је по вама јеретичка и екуменистичка, тј. тачније, такав је по Вама патријарх Иринеј који је води, ПОА је иста, новотарска заједница са 300 верника. Па коме ти људи из МПЦ да се врате? Да ли појединим епископима СПЦ које Ви сматрате достојним? Зар се опет не ствара раскол? Да ли да се врате епископу/лаику/монаху Артемију? Или Немањи Станковићу, тј "епископу" Акакију из "Истинске" СПЦ? Да ли да се "стопе" у Православну Охридску Архиепископију -која је "новотарска"?

(Једини, по мени нормалан пут, је да се МПЦ врати ранијој легалној аутономији, под именом које је имала и раније, као легална аутономија у оквиру СПЦ)

Будите, молим Вас, конкретнији и прецизнији и мање  иронични и заједљиви јер то не приличи православном вернику.  Иако се са Петром не слажем у много чему, његов наступ је заиста културнији.

Срдачан поздрав, свако добро од Господа и Радиславу из СПЦ и Петру из МПЦ као и свим посетиоцима сајта.

Михаило Марковић

Земун, Београд