Деценијама су на учили да ми немамо папу већ да имамо првог међу једнакима, сад смо у прилици да дочекамо "првог Православца", (тако га је представио званични сајт наше, Загребачко-љубљанске митрополије). Бојим се да није његов долазак повезан толико са Светим Јасеновачким Мученицима колико са рехабилитацијом и "посвећењем" Алојзија Степинца.

Папа је у игру око Степинца гурнуо свог најјачег адута, екуменисту и паписту Вартоломеја. Овај долазак и касније "посвећење" Степинца скида љагу са Комисије СПЦ о Степинцу. Јер како другачије разумјети да хрватска јавност и хрватска РКЦ уопште не реагују на долазак "првог православца" у изразито католичку државу и на тако осјетљиво мјесто као што је Јасеновац? Сваком лаику је јасно да  ова посјета није одраз вјерских слобода и вјерске толеранције у Хрватској него припрема доласка папе у Србију. А тај исти Вартоломеј, који је представљен као највећи а не Први међу једнакима, недавно је боравио ТАЈНО (?) код римске "браће" на Бледу, у Словенији. Наша митрополија је реаговала на његов боравак на територију митрополије тек кад је вјест процурила у јавност. Да ли је био службено или је био умјешан у државни удар у Турској, остаје тајна. Сви који мислимо да је Критски скуп (не Сабор) пао у заборав, варамо се. Јер кажу боље да те Турчин мучи, него Латин учи...

Са поштовањем,

Миро Рајлић, Ново Место