Већ на сам дан устоличења нови епископ канадски Митрофан добио је поуку и поруку својих свештеника да се у Епархији канадској не пита он него они.

У историји Српске цркве незабележеним безобразлуком поп Томић и његова клика само су зачинили серију скандалозних дешавања на устоличењу у храму у Мисисаги и на банкету у хрватској сали у Оквилу. 

Кренућемо редом.

Као што се и нагађало, устоличењу другог српског епископа у Канади није могао да присуствује први епископ. Владики Георгију, који је утемељио Епархију канадску и преко 30 година управљао њом, Патријарх Иринеј није дозволио да служи. Наставио је праксу коју је на наговор попа Василија Томића увео пре годину и по дана.

Тако верујући Срби у Канади већ 18 месеци гледају чудо невиђено: да човек који је својом руком освештао преко 20 цркава у овој земљи само у тим храмовима не сме да служи. Владика Георгије служи у свим храмовима у крају, служи тамо и са Патријархом, чак и у сред Београда; овде у Канади служи у свим другим православним цркама, само у српским црквама не сме. На радост душмана, поново Срби, сада и у Цркви, руше своју сопствену прошлост. Ево и овде почињемо из почетка. Није било претходног епископа, није било 30 година црквеног живота, склоњене су слике, бачене су књиге. И наравно, потрошене су паре, све под управом чувеног патријарховог заменика Василија Томића.

Грчки митрополит Сотириос није могао да верује. Само је кратко прокоментарисао: „Недопустиво је да Владика Георгије није данас овде да служи!“

Ако није било Владике Георгија, било је зато представника „сестринске“ Римокатоличке цркве. Чак тројица, одмах напред, поред представника државе Србије. Да се зна, да нема забуне. Неки од верника напустили су због тога службу видно потресени.

И на банкету су се дешавале чудне ствари. Уместо очекиваног ордена сведоку из Хага, досадашњем спонзору рушења реда у Епархији, Милану Лешићу, у центру пажње нашла се г-ђа Ребека Мекдоналд. Око ње је нарочито обигравао не скидајући осмех са лица поп Василије Томић. Нашли људи нову жртву. На Милана Лешића нико ни да обрати пажњу.

Шлаг долази на крају. Није се музика ни стишала, ни осмеси, стварни или лажни, сишли са лица, иза сцене Томићева група повукла је потез који показује ко су и какви су. Владика Митрофан сигурно није ни стигао до Милтона а добио је писмо свима знаног Томићевог „свештеничког братства“. Дрскост без премца, коју преносимо у целости, послата је и свим свештеницима, да сви знају ко управља епархијом.

Ово је то упозорење:

Почетак цитата:

Драги владико,

Ове речи су израз наше љубави и старања о Епархији. Оне су наша добродошлица и љубав према вама. Немојте савете разумети погрешно. Епископска служба је тешка, а ми смо ту да вас подржимо.  

Када је тешко, и када сте уморни, немојте у храм улазити намргођени, јер он је место радости. 

Није било лепо што сте кроз народ прошли невесели, а онда у олтару ружили старог проту Живорада. Није било лепо, јер сте човек љубави - ДУХОВАН.

Молимо вас да тражите опроштај од проте Живорада, јер "ауторитет се не намеће, он се гради."

На почетку - љубав, а касније - сила, ако је неопходна, а не обрнуто. Ауторитет није од Бога дат, он се гради и заслужује.

Попови као попови, нису сјајни. Али, какви год они били, биће вам бољи сарадници и саветници од Аце Пантелића, Душана Колунџића и Милана Лешића.

Пријатељски ово зборимо и молимо се за вас, а Бог ће добро дати.

За крај, подсећамо вас на Силуанове стихове о Светоме Сави - из СЛОВОЉУБВЕ:

"Од славе побеже, а у слави се нађе Саво..."

Треба да волимо једни друге. Пред људима величамо, а не кудимо!

Вама одано,

СВЕШТЕНИЧКО БРАТСТВО

Крај цитата

Није тајна ко је у Томићевом „свештеничком братству“: Душан Гњатић, Александар Црногорац, Милош Пурић и Љубомир Рајић, а по потреби, захваљујући Гњатићевој агилности, и Војислав Павловић, фабрикант свећа. Знају их све добро верници у Канади. Знају, али не вреди. Патријархова подршка Василију Томићу и његовим „десницама“ и „левицама“ предуго је трајала. На удару је сада нови епископ. Чисто сумњамо да би сада могао да им се супротстави и онај ко им је дувао у једра, па нека је и поглавар Цркве.  

Овде није крај. Прљав веш избија на површину. Као врхунац својих недела, Александар Црногорац, секретар помоћника Патријарха Српског, како се представља предходно поменути Василије Томић, извређао је и највулгарније испсовао Патријарха Српског и владику Митрофана пред „одабраним“ поповима и припретио да ће изнети све прљавштине које су се дешавале од линча владике Георгије. Александар Црногорац је био плаћен за свој секретарски нерад 5000 долара у кешу месечно...

Никад краја прљавштини. Патријарх Српски Иринеј је у задњих 18 месеци примао 7000 долара месечно, наравно у кешу, за администрирање Канадском Епархијом. Шта ли је урадио са тим новцима? Ради се о суми од 126000 долара. Да ли је помогао сиромашне и гладне по Српским Земљама? Шта би са тим новцима урадио Патријарх Павле да их је имао на располагању? Одговоре знају сви Православни Срби.

Бог свима Србима само добро дао,

Братство Православних Срба,

Канада

Повезани текстови:

-  Банкет поводом устоличења владике Митрофана у хрватској сали