ПОРОДИЧНА ПОЛИТИКА – НАЈВАЖНИЈА ПОЛИТИКА 21. ВЕКА

Дуго очекивани Независни глобални индекс о породици (Independend Global Index on Family) је коначно угледао светлост дана. Независни глобални индекс о породици (НГИП) је настао са циљем анализе структурних карактеристика породица широм света ради одређивања позитивног или негативног транда за формирање породице, као и ради вредновања адекватне помоћи породицама у различитим државама.

 Организација која је израдила НГИП је Фондација Нове Тере (Fondazzione Novae Terrae) из Италије, која је помоћу стручњака са католичког Универзитета у Милану и бројних појединаца и организација широм света прикупила неопходне податке. Центар за заштиту породице из Србије учествовао је у пружању података за Србију.

Господин Лука Волонте је оснивач и председник Фондације Novae Terrae, члан Управног одбора Dignitatis Humanae института и организације CitizenGO. Био је дугогодишњи члан Парламента Италије као и председник Европске партије народа - Демохришћанске групе у Парламентарној скупштини Савета Европе. Господин Волонте је истакнути борац за права породица, права на слободу вероисповести и савести, омладинску политику, промовисање волонтерског рада и против сиромаштва. Добитник је престижне међународне награде - Scandinavian Human Dignity Award. Лука Волонте је гост-предавач на предстојећој Регионалној конференцији Светског конгреса породица која ће бити одржана 17. септембра у згради Народне скупштине Републике Србије, Говорник је и у простору Привредне коморе Србије, у организацији Института за европске студије и Центра за заштиту породице, када представља резултате овог истраживања.

Господине Волонте, реците нам нешто о темељиним претпоставкама  истраживања које сте спровели. Од каквих полазишта сте кренули у овако захтеван посао?    

Истраживање је обухватило не само земље Европе, већ и неке државе Северне и Јужне Америке, као и одређенe државе Африке и Азије.Циљеви истраживања су утемељени у чињеници да кључни међународни документи, као што су Универзална декларација о људским правима Уједињених нација (1948), Међународни пакт о људским и политичким правима (1966) и Међународни пакт о економским, социјалним и људским правима (1966), реафирмишу чињеницу да је породица заснована на браку између мушкарца и жене, природна и фундаментална јединица друштва, и да има право на заштиту државе и друштва.           

Конвенција о правима детета (1989) препознаје да дете има право да познаје своје родитеља и да има право на њихову бригу, као и да је породица природна средина за развој и добробит детета. За потпун и хармоничан развој његове личности, дете треба да одраста у породичном окружењу, у атмосфери среће, љубави и разумевања, те последично породици треба обезбедити адекватну подршку и помоћ како би лакше могла да преузме своју кључну улогу у друштву.

Држава је дакле у законској обавези да помаже породицу, и један од циљева овог првог издања НГИП је био да покаже у којој мери различите државе ту обавезу испуњавају. Како би се успоставио НГИП, у условима изражених културолошких разлика у различитим државама и друштвима, индикатори коришћени у анализи су подељени у четири категорије: структура породице, економски ресурси, ресурси који потенцијално помажу породицу и социјални ресурси.

 Можете ли нам објаснити шта је заправо Независни глобални индекс о породици и зашто је тако значајно оруђе за креаторе про-породичне политике?

Независни глобални индекс о породици (НГИП) нам пружа синтетизоване податке о томе како је породица, а нарочито породица са децом, подржана у различитим државама широм света, при чему се у обзир узимају изражене културолошке разлике. Ова анализа почива на дефиницији породице као "стабилне заједнице две хетеросексуалне особе, која је заснована на браку са основним циљем размножавања; која се темељи у сексуалној различитости и реципроцитету, међугенерацијској солидарности и принципу добровољности". НГИП има два главна циља:

- анализу структурних карактеристика породице на међународном нивоу ради одређивања пораста или пада тенденције ка формирању стабилних породичних односа;

- откривања постојања или непостојања адекватне подршке и помоћи породицама.

Спомињете значај под-индекса у оквиру ове анализе ради разумевања културолошких и економских разлика у различитим државама које се односе на породицу. Можете ли нам то појаснити?

Индикатори коришћени у НГИП се односе на четири главна елемента:

- Структурна димензија, односно структура саме породице. Укључили смо индикаторе који се односе на родитељство и односе између партнера.

- Ресурси у подршци породици:

   а. економски ресурси који су директно доступни породици, ка што су запослење/плата, различити извори прихода итд.

   б. ресурси који су индеректно на располагању породици, као што су доступност предшколских установа, мере које омогућавају баланс између породичних и пословних обавеза, про-породичне мере итд.

- Социјални ресурси, који се односе на однос друштва према породици и обрнуто, вредновање породице и породичних односа, повезаност са другим породицама итд.

Од укупно 46 држава обухваћених овом анализом, Србија се налази на поражавајућем 40 месту. Иза Србије су једино Пољска, Чешка, Словачка, Перу, Хрватска и Македонија. На ранг листи предњаче Данска, Нови Зеланд, Шведска, Норвешка и Израел. Каква је Ваша процена светске ситуације кад је демографија у питању?            

Укупни индекс, и нарочито под-индекси показују да, у смислу жеље за формирањем породице и броја деце, постоје државе у којима би људи, на основу високих економских и осталих ресурса могли, али не желе да формирају породице (Данска, Нови Зеланд, Шведска и Немачка), као и оне државе у којима би људи, на основу ниских структурних и економских индикатора желели, али немају услова за формирање породице (Италија, Грчка, Мексико, Румунија, Србија, Пољска, Словачка, Хрватска и Македонија).

Значај Независног глобалног индекса о породици лежи у адекватном откривању индикатора неопходних за разумевање проблема са којима се породице суочавају широм света, и што извлачењем закључака, нарочито из под-индекса, можемо доћи до формулисања проблема и самим тим јасног прецизирања неопходних мера потребних за оснаживање породица и унапређење положаја породице као најзначајније - фундаменталне ћелије друштва.

   Према Вашем мишљењу, које су главне препреке у формирању породице, а нарочито вишедетних породица? Да ли су оне примарно економске, или културолошке и духовне?

Све три наведене препреке су подједнако значајне. Сигурно је да се мора оснаживати заједничко морално схватање и вредновање породице у друштву, али је пресудно имплементирање свеобухватних про-породичних мера, које би обухватиле фискалне, административне и социјалне мере, као и мере везане за запослење и услове рада. Свако новорођено дете треба да се сматра огромним доприносом и богатством за државу, обзиром да новорођенчад нису само дар Божији његовим родитељима, већ су и "дар" за читаво друштво. Имајућу непрекидно у виду овај једноставан и разуман став, свака држава је обавезна да спроводи ову насушну потребу: да спроводи мере и стратегије у интересу новорођенчади и породице у целини.  

Као што видимо, Србија је веома ниско рангирана у НГИП, одмах након Италије. Како је могуће да су ове две државе које традиционално изузетно цене породицу тако лоше рангиране и шта можемо учинити да обрнемо овај несрећни процес?

Мислим да целокупно цивилно друштво, не само невладине организације, већ и Црква и религиозни лидери треба да јасно подигну глас и позову све политичаре и политичке организације да подрже про-породичне мере и породице, а нарочито вишедетне породице, јер је то једини пут ка обнови социјалне кохезије и опште добробити друштва и државе. Улога цивилног друштва није значајна само у време предизборне кампање, већ она мора бити активна сваког дана.

Сматрате ли да политичке структуре у Европској унији разумеју значај подршке природној породици као камену темељцу сваког друштва?

Не, Европска унија нажалост не подржава породицу нити про-породичне мере. Оно што је још горе, бирократија ЕУ заправо промовише тзв. "грађанска права" и све екстравагантне облике "грађанске уније" (хомосексуалних „бракова“, нап. прев. ). Увакви погрешни приступи наносе штету друштвеној кохезији, мешају се и покушавају да утичу на ингеренције унутар породице и додатно погоршавају демографску слику.

РАЗГОВОР ВОДИЛИ: НЕМАЊА ЗАРИЋ, ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

Објављено у „Печату“ 16. септембра 2016.