header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Духовне поуке Преподобног Никона Оптинског (2)
Духовне поуке Преподобног Никона Оптинског (2) Штампај Е-пошта
субота, 01 октобар 2016

 О покајању

Ништа толико не помаже исцелењу ране нанесене смртним грехом, од што чешће исповести; ништа толико не помаже умртвљењу  страсти,  у срцу угнездених, од детаљног исповедања свих њихових пројава и деловања.

Покајање је почетак духовног живота. Покајање је неопходно за прихватање Јеванђеља. Својство покајања је да отвара вид ради сагледавања својих грехова. Покајање захтева одвајање од острашћавања и расејаности.

Спокојство лажне благодати је самопревара. Без покајања и плача ни пажљив живот не доноси добар плод. Нужно је да бдиш над самим собом, нужни су срдачна болка и скрушење.

Пут покајања и сазнавања својих грехова је осигуран од демонске прелести.  Уколико себе сматраш свецем то је знак прелести и самопреваре. Успех и радост монаха су у сазнавању своје грешности, у виђењу својих грехова. Нужно је не само да видиш своју грешност, него је неопходно и све своје поступке, цео свој живот и труд да уредиш  у пуној сагласности са сазнањем и виђењем своје грешности.

Кајући се грешник, будући као од Бога заборављен, како се то барем њему чини, према предивном Божјем старању,  налази корист за своју души и преуспева. Да одбацимо очајање. Господ нас води ка спасењу!

Самоукоравање и свест о сопственој кривици је почетак исправљања и пут ка спасењу.

Да се причешћујеш може чешће или ређе, али је потребно често да се исповедаш, како би савест увек била чиста и без мрља.

Онако како се увек старамо да оперемо тело када се упрља, тако и душу увек треба да одржавамо чистом, како нас за ништа не би гризла савест.

 

О борби са страстима

Потребно је све што је лоше, па тако и страсти које нас нападају, да сматрамо не за нешто своје, него за долазеће од непријатеља ђавола. Ово је много важно. Само у случају да страст не сматраш за нешто своје, можеш да је победиш.

Победа над страстима извршава се силом Божјом. Наше скромне силе нису довољне. Ово треба смирено да признамо и смирењем да на себе привучемо Божију милост и помоћ.

Кћери вавилонска, крвницо… Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен! ( срв.: Пс. 136:8-9, - прев. Ђура Даничић ). Под младенцима овде, како свети оци објашњавају, треба разумети јављајуће се страсне помисли и страсна кретања. Ове страсне помисли и страсна кретања, моментом њиховог настанка, моментом њиховог рођења, на самом почетку њиховог јављања, да се тако каже, у њиховој раној младости, не дозвољавајући им да порасту,  него док су још мали и нејаки, треба да буду уништавани, разбијани о Камен. А Камен је Христос. Туци именом Исусовим, уништавај Исусовом молитвом, и уопште - средствима благодати, ове вавилонске младенце.

Онај ко жели да види Бога, треба да буде чист, како телом тако и душом, и у свим својим мислима. Стога, јер нечисте помисли каљају образ Божји и из душе изгоне благодат Божју.

 

За узајамне односе са ближњима

Ваше спасење и ваша погибао су у вашим ближњима. Ваше спасење зависи од тога како се односите према својим ближњима. Не заборављајте да у својим ближњима видите образ Божји.

Награда за опраштање увреда већа је од награде за сваку врлину.

Без трпљења и снисходљивости (попустљивости – прим.прев.), према ближњима немогуће је да се живи.

Никада никога не осуђујте. Сваког човека, па ма какав био он, примајте са добрим осећањима, и са надом да у њему пронађете само добро, видећи пред собом образ Божји.

Пази се осуђивања као од огња, који може да подпали храм твоје душе. Не обраћај пажњу на људске слабости, од људи не очекуј, старај се о себи самом.

Пазите се од шегаџијства и непажљивих речи у међусобним односима.  Таква осуђивања и празнословља могу да се претворе у навику.

Пажљиво брини о себи самом, и све сматрај за боље од себе па ће ти Господ помоћи.

Треба не само да поступамо него и да говоримо са страхом Божјим, мерећи сваку реч пре него што је изговоримо.

 

О правилном устројавању живота

Да, велика душевна несрећа је расејан живот. Нарочито лоше утиче на духован живот на оне који себи дозвољавају расејаност, након што су пре тога започели са пажљивим животом.  Благоговејан хришћанин треба да проводи свој живот са огромном пажњом према себи и у трезвености. „ Будите будни и молите се, да не паднете у искушење „ (Мат. 26;41 ), рекао је Господ.

Грех удара печат не само на души човековој, него и на његовој спољашности, понашању и изгледу.

Није свако добро дело и заиста такво, него је добро само оно дело које се врши ради Бога. Спољашњи изглед дела није његова суштина, Бог гледа на срце. Како само треба да се смирујемо, видећи да је свако наше добро дело помешано са страшћу.

Да говејеш означава да благоговејеш. Да се држиш благоговејно пред причешћавањем  Светим Тајнама, да им приступаш као пред лице Божје.

Литургија је победничка химна хришћанства, а пост је време за плач и покајање.

Свако дело, ма колико неважно да вам се чини, вршите темељито, као да сте пред лицем Божјим. Памтите да Господ све види.

Нико и ништа не може да нашкоди човеку, ако он сам себи не нашкоди; и обратно, ко се не склања од греха,  њему ни хиљаде спасоносних средстава неће помоћи. Јуда је пао, иако је био са Спаситељем, а праведни Лот се спасио, а живео је у Содому.

Безмолвије је дело одреклих се од света. Онај ко устима ћути може и да машта, а и срцем да се предаје бригама за сваку сујету, а безмолвник , ако и изкаже неку неопходну реч, не престаје да буде безмолвник , јер су његово срце и његов живот туђи сујети и многим бригама.

Господ кадкада допушта човек да се осећа као изостављен, али га увек пази и његову душу води ка спасењу. Овакво допуштење Божје може да се односи и на читаве заједнице верујућих. Наша обевеза је смирено да пазимо веру Христову. Ако смо веру сачували, постоји и нада за спасење.

Молим вас живите благочестиво, како би опазили веру Православну и да никакаве околности и бриге не буду у стању да вас одвоје од ње, а за ово је нужно постојано да се молимо, да изпрошавамо помоћ Божју, како би веру своју сачували непорочном.

Јеромонах Никон (Белјаев) Завет духовној деци; Завещание духовнъiм детям.

Са бугарског превео: Брат Бодуш

  Духовне поуке Преподобног Никона Оптинског (1)

 

Уредништво "Борбе за веру" најсрдачније захваљује брату Бодушу из Бугарске на преводу и слању овог душекорисног текста.

 

 

Последњи пут ажурирано ( субота, 01 октобар 2016 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 28 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

 

 

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.