5. октобра 2016. године, први пут у историји, римски папа Фрањо и архиепископ кентерберијски Џастин Велби одслужили су заједничко свечано „богослужење“ у римском храму Светих Андреја и Григорија на Монте Челију. На „служби“ су певали хорови Сиктинске капеле и Кентерберијске катедрале.

Нешто раније, 30. септембра, у енглеском Кентерберију, на међуконфесионалном сусрету поводом 50. годишњице отварања Англиканског центра у Риму, окупило се 36 англиканских и римокатоличких бискупа из 19 земаља света. Врхунац овог сусрета била је заједничка „служба“ понтифа и Џастина Велбија.

Служба за информисање Ватикана саопштила је да је ова заједничка молитва прва после раскола између римокатолика и англиканаца 1534. године.

Директор Англиканског центра Дејвид Моксон је изјавио: „Током протеклих 50 година видели смо јасан напредак ка јединству између две цркве“. Још 1966. године формирана је Међународна англиканско-римокатоличка комисија за вођење озбиљног дијалога. „Пуно јединство две традиције је могуће“, - сматра Моксон. По његовим речима, вероучење англиканаца и римокатолика је 85% исто.

У оквиру приватне аудијенције папа и Велби су се сусрели и разматрали питања кретања ка јединству. На крају сусрета било је потписано заједничко саопштење. У њему се истиче да је последњих година у многим областима постигнут велики напредак. „Међутим, нове околности су довеле до нових неслагања међу нама, посебно у погледу узвођења жена у духовни чин и питања која се тичу човекове сексуалности“, - каже се у документу.

 „Ове разлике не могу да нас спрече да се међусобно признајемо за браћу и сестре у Христу на основу нашег заједничког крштења. Ове разлике не треба да доведу до слабљења наших екуменистичких напора“, подвлачи се у заједничкој изјави.

У недавно објављеном чланку „Тријумфални поход изопаченика у англиканској 'цркви'“, наводе се резултати истраживања међу члановима англиканских заједница по коме 38 од 42 бискупије Англиканске „цркве“ подржавају равноправно присуство тзв. ЛГБТ-заједница у црквеној средини, а Николас Чемберлен је постао први англикански бискуп који је јавно признао да је хомосексуалац и да има „интимне“ односе са својим партнером. Познато је да он није једини „свештенослужитељ“ нетрадиционалне орјентације.

Међу члановима „епископата“ и представницима „свештенства“ Англиканске „цркве“ има пуно хомосексуалаца. Многи „свештеници“ живе у содомитским браковима. Код англиканаца је озакоњен женски „епископат“ и женско „свештенство“, а такође и „венчање“ содимита и лезбејки.

Сам Џастин Велби живи у традиционалном браку. Супруга му је Керолин Велби. Имају петоро деце. Шесто дете – девојчица –погинула је, у раном детињству, у саобраћајној несрећи.

Индикативно је да надбискуп кентерберијски, који је духовни лидер 77 милиона англиканаца у свету, износи своје сумње у постојање Божије, при чему он такве моменте има често и у различитим прилима. Остаје да се дода да је папа приликом повратка из своје посете Кавказу у авиону дао интервју новинарима. На питање о његовом односу према полним изопаченицима, Фрањо је одговорио: „Ако човек са таквим склоностима стане пред Исуса, Исус му неће баш рећи: 'Иди одавде, зато што си ти хомосексуалац!' Тако би данас поступао Исус. И молим вас, немојте говорити како је папа канонизовао транссексуалце! Ја желим да будем јасан. Овде је реч о питању моралности. То је проблем - проблем људски. Њега треба решавати онако како је то могуће – увек у духу милосрђа Божијег и у духу истине“.

Истовремено, Божаствена мудрост учи: „Суд Божији није исто што и наш суд, и што је добро и високо у очима нашим, то може бити признато за лоше и обратно“.

Према Светом Писму, Божији однос према перверзњацима апсолутно је супротан овоме што предлаже папа: „Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе; крв њихова на њих” (Левитска 20,13); „А људи у Содому бијаху неваљали, и гријешаху Господу веома... Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и огња, и затр оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски“ (Постање, 13,13; 19,24-25).

Валериј Павлович Филимонов, руски писац, хагиограф

Извор: "Одигитрија"

Превод и приређивање: "Борба за веру"