Да би  се прекинула женска хистерија, понекад је корисно треснути гомилу тањира о под. Као што је својевремено урадио Хрушчов када је, док је говорио у ОУН, испричао САД причу о загонетној „кузкиној мајци“ (запретио им – оп. Факти). СССР, наводно, има хидрогенску бомбу – с нама нема хирова.

Тако је и сада Русија одговорила на америчку хистерију – треснула је о под споразум о преради плутонијума.

И одмах је у Сједињеним Државама наступило неко стишавање. Они су још јуче називали Русију „држава-отпадник“, позивали да се избаци из ОУН, а амерички политичари се такмичили ко ће ближе прићи рубу нуклеарне провалије.

Али, ево, зазвонио је Путинов ултиматум. Ако хоћете да се Русија врати у режим контролисаног разоружања – повуците своје трупе из Прибалтика и Пољске, укините све санкције и платите за њихове последице.

Американци су пошашавили због те дрскости. Они веома цене умешност оружане уцене. Попустите – или наручујте за себе мртвачке сандуке. Повећавали су улоге, надали се да ће Руси рећи као што су сто пута говорили – „само да рата не буде“, и – повући се.

Први пут за десетине година њихова воља сударила се са челичном вољом Русије. Је ли рат? Увек, молим! Смеју ли страни војници да поцепају мундире о руске бајонете? Смеју!

На време је донета одлука да се напусте ропски споразуми о нуклеарном оружју. Остали су још споразуми који чекају на ред – о смањењу нуклеарног наоружања и ограничењима за ракете.

Русији су те споразуме наметнули тимови Горбачова и Јељцина. Ово није прилика да сада дискутујемо шта је то било: издаја интереса земље или наивно веровање добром ујки преко океана, који ће помоћи ако буде декомунизације. Историја је показала да се Американци према споразумима односе по познатом принципу: „Ја сам власник моје речи, могу да је дам и могу и да повучем“.

Они нису остварили ниједан споразум, ако није био за њих повољан. А од онда, од када су измерили Русију као слабу – почели су да крше споразуме. Они су кршили и споразум о ликвидирању плутонијума.

Могли су тако да се понашају и даље, али су пожелели да запоседну Сирију. И ту су прекршили споразум Лаврова-Керија, на којем се још није било осушило мастило, прво су – избомбардовали формације сиријске армије, тобоже грешком, а затим – извели монструозну провокацију са хуманитарним конвојем. Покушали су да Русима припишу паљбу по конвоју, али је истина испливала.

На кадровима које је емитовао ВВС „са лица места“ - јасно су видљиви трагови горења алуминијумске прашине, што по мишљењу стручњака може да указује на примену термобаричне муниције „Хелфаер“ коју користе америчке беспилотне летелице „Предатор“. Присуство управо такве летелице забележено је у околини места догађања.

Односно, они су уништили конвој и покушали да оптуже Русију за ратни злочин.

Знајући да је Пентагон био против било каквог споразума са Русијом и да је тај споразум закључио председник Обама упркос захтевима министра одбране, можемо да кажемо: америчка војна врхушка не потчињава се свом цивилном руководству и сама „гура“ у рат. А њене позиције су јаче – и државни секретар Кери, већ је почео да се постројава на линији Пентагона и најљућих јастребова.

Због чега су прекинути дипломатски преговори о Сирији?

Ово је прво објављивање те информације.

САД су предложиле Русији, и то после страдања сиријских војника од ватре савезника и после уништења конвоја – да поново уведе једнострано примирје и прекине операцију у Алепу. Русија је и на то била пристала, али под једним условом – да бојовници Нусре престану да се крију иза леђа жена и деце и да изађу из Алепа. Нека оду и са оружјем - куд их ноге носе. САД су одбиле, иако је то било у складу са споразумом Лавров-Кери о одвајању бојовника.

Руском ставу придружио се и амбасадор ОУН у Сирији, де Мистура.

Сада се у Вашингтону воде грозничаве дискусије. Стари непријатељ Русије – Џон Макејн - позива да се удари по Сиријцима и по Русима, други јастребови захтевају да се бојовницима дају преносни ПВО системи.

У „Њујорк Тајмсу“ експерти позивају на ратну интервенцију, Чарлс Листер из Института за Блиски Исток изјавио је да Русија није у стању да осујети америчку војну интервенцију и да ће Америка без тешкоћа моћи да потисне ПВО Русије – системе С-400, који су распоређени у Сирији.

Међутим, као отрежњујући хладан туш у САД стижу вести о провери система одбране цивилног становништва у Русији у случају нуклеарног рата.

На њихово повећавање улога, Русија са своје стране повећава улоге.

Одвија се највећа игра покера у историји човечанства – ко ће се уплашити и бацити карте?  Треба се надати да неће Русија која је још током деведесетих на својој кожи искусила стратегију капитулације и веровања у доброту Америке.

Мислим да ће овога пута америчко руководство увидети до које је ивице провалије стигло, да ће се предомислити и повући.

Превела: Ксенија Трајковић

Извор: „Факти“