У емисији  Огледало на српској телевизији, од  деветог септембра 2016 године  са водитељком Љубицом Гојковић, гостовао је митрополит Амфилохије који је требао да говори о Критском сабору и његовом значају.

Шездесетих и осамдесетих година, било нам је право задовољство да чујемо његову реч у коју смо веровали, коју смо поштовали, у коју смо се скоро клели... Нажалост, у данашње време тог ентузијазма више немамо. Напротив, са досадом и резигнацијом слушамо некадашњи стуб Парвославља од кога је остала само руина и срамота за њега самога, за Србску цркву, за србски народ, за Св. Петра Цетињског на кога се често позива, како нам сервира неке полуистине. Полуистине и неистине од којих би његов некадашњи духовни отац, Св. Јустин ћелиски само плакао...

Митрополит се много извештио да у својим одговорима често не да  конкретан одговор већ, што кажу Енглези beating around the bush, што у преводу значи околиши или што наш народ каже ''обилази као киша око Крагујевца'' или ''обилази као лисица око гвожђе''.

Тако и у овој емисији. Тек што је водитељка најавила да митрополит гостује на њиховој телевизији и да ће говорити о значају и улози и свим медијским наводима  који су се јавили у вези саборовања на Криту, не чекајући конкретно питање, митрополит је отпочео своју ''причу'' од Кулина бана..., да би тек у тридесетом минуту приметили да су ''заборавили'' на тему.

И, тек после пола сата водитељка је успела да примети да је сабор на Криту требао да сабере све Православне Цркве. Многи мисле да су се открили расколи на том сабору  јер четири Православне Цркве нису учестовале: Руска, Бугарска, Грузијска и Света Гора Атонска и, према томе, нису прихватиле да је то свеправославни сабор, као ни одлуке које су донете на том сабору. Да је дошло до рзмимоилажења између њега и Руске Православне Цркве. Она примећује да је СПЦ ипак учествовала на сабору и пита ''Зашто је СПЦ учествовала на сабору на Криту?“

   О, треба чути митрополита како празнослови о сабору: како ''окружна посланица сабора и одлуке које су донете су драгоцене за будућност'', да сабор позива на ''јединство Цркве Православне и јединство Цркве на васељенском плану,  да је присуство СПЦ било ''драгоцено'' и да  је то ''интерес цркве''.

   У чему ли је била та ''драгоценост'' присуства СПЦ на том сабору, питам се и многи се питају? Питају су се и православи Руси.

   Да ли у потписивању неправосланих докумената?

   Да ли у фалсификовању Св. о. Јустина јер их је онај несрећни бивши ученик о. Јустина, умировљени владика Атанасије који никако да се умири, уверавао да књига о. Јустина, ”Православна Црква и Екуменизам'' не изражава Светог Јустина Ћелијског, да му чини неправду и да је писана на брзину. ''Не значи да све што је писао Јустин је - догма!'', уверава нас он.

    А шта је догма? Обмане које нам он сервира у својој помраченој свести!?  Да иде толико далеко да фалсификује истине о. Јустина је невероватна дрскост и са лаичког становишта, да не говорим са теолошког и догматског становишта. То није само некоректност већ дрскост према свом духовном оцу која се ни од лаика не би очекивала,  да не говорим о монаху, владики и духовном чаду.

   Или је ''драгоценост'' у томе што их онај његов сатрап, ''бискуп'' херцеговачки, Григорије, уверава да је Св. владика Николај био на састанку Светског Савета цркава а да то о. Јустин није осудио?! При том не каже зашто је Св. владика био на том састанку.

   Да ли је ''драгоценост'' њиховог присуства на сабору у блаћењу ова два духовна горостаса и свеца СПЦ који су србском народу увек били водичи у свим временима и њихови неуспешни покушаји да их на силу Бога уврсте у њихове новотарије и кривоверје?

   О тим ''драгоценим'' одлукама сабора како их крсти митрополит, руски писац и академик Александар Филимонов у тексту ''Удари у срце Православља'' поменути сабор назива ''конгресом архијереја- модерниста -еумениста који су својим потписима на усвојеним документима, и митрополитовим ''окружним посланицама'', нанели тешке ударце традиционалном Православљу а самим тим и СПЦ.

   На митрополитову жалост познато нам је и Отворено писмо Светогорских отаца Светом Киноту Свете Горе у коме кажу да су после детаљног и пажљивог проучвања докумената прихваћених на сабору утврдили да је сабор показао своју

неправославност, да је исти разбојнички и јеретички. Светогорски оци су поднели захтев да Свети Кинот осуди тај лажни сабор и да прекину општење са цариградским патријархом јер је на сабору, ''користећи се неправославним методама званично озакоњена јерес екуменизма а јересима као што је папизам признато својство цркве.''

   Или поруку коју је о Критском сабору упутио епископ Лонгин Жар:

''Критски сабор од јуна (16 -27), 2016 године је сабор безакоња, сабор разбојнички, јеретички, лажљиви и лукави.....Служећи у духу Критског сабора ви нисте служили Истини већ духу окултног мондијализма и расцрковљења који приправља пут за долазак Антихриста. Да ли сте то желели? Ви сте постали издајници земље, народа и Бога....''http://borbazaveru.info/content/view/8957/106/

   Да ли је у томе значај и ''драгоценост одлука'' за будућност Православне Цркве које су на сабору донете, по митрополитовом уверењу? Још нас уверава да ће и цркве које нису биле присутне, временом, те одлуке прихватити.

   Толико о значају сабора и драгоцености присуства СПЦ.

   А онда долази бисер! Водитељка му каже да је био ''критикован на конгресу Јединствене Русије и од стране високих претставника Руске думе управо због тога што је учествовао на Критском сабору, због ваших добрих контаката са поглаваром римокатоличке цркве папом Фрањом и због ваших екуменистичких изјава. Како ви то коментаришете''?, пита га она.

   Требало је видети и слушати врдаламу и врдања!

   Што се критике тиче, то је у природи свих људи у свим временима, каже он. Он је навикао на критике још од педесете и Блаже Јовановића па наовамо, ређајући све критике и судске процесе кроз које је ишао али не одговори зашто је учествовао на сабору и имао инструменталну улогу.

   Што се тиче папе Фрање и добрих контаката са њим, то не порече, већ се и похвали како га зна још из Аргентина и да му је био на устоличењу. Да се потсетимо! Митрополит, по сопственом признању, има контакте са римским папама још од 1963 године када је студирао у Риму па наовамо. Можда је зато и награђен напрсним крстом и папским прстеном јер папа то даје као својим бискупима што није обична куртоазија, како рече један католички бискуп.

   И, својски се заложи да одбрани ауторитет папе Фрање губећи из вида да брани ауторитет једног језуите, једног милитантног и најагресивнијег реда  католика који је, колико се сећам, сам Ватикан једно време забранио због властољубивих претензија. Као један из реда језуита, папа Фрања је завршио и све језуитске школе. И, то је први пут у историји  да се за папу изабере један из језуитског реда.Такође се сећам да је пре његовог избора за папу, Др. Смиља Аврамов непогрешиво прогнозирала да ће нови папа бити из Јужне Америке јер се америчка администрација ''лоше котира'' у земљама Јужне Америке па америчка администрација очекује да ће преко папе из тих земаља повратити и учврстити своју доминацију у тим земљама. Честитам Др. Смиљи Аврамов на далековидости, проницљивости и  и мудрости!  Дакле, митроплит брани једног заговорника и вештог играча америчке глобализације!..Само да се зна где он стоји!

   У вези спорне каконизације Алојза Степинца, митрополит је врло импресиониран писмом који је папа Фрања упутио патријарху јер хоће да чује и ''глас покланог народа'' у чијем је покољу учествивало 1400 католичких свештеника, по налазу међународне комисије за истини о Јасеновцу. Наравно, митрополит у томе не види најобичнију језуитску тактику и лукавство али му је ипак јасно да ће ''они одлучити што ће одлучити''. При том, вероватно има на уму изјаву екуменског теолога Драга Пилсела који каже: '' Канонизација Степинца је готова ствар за Ватикан'' али да је то ''проглашење свецем стављено на чекање јер се тражи удобровољавање српске стране''.

   Према томе, задатак комисије која је основана није никакво утврђивање истине о Степинцу  већ добијање сагласности СПЦ за његову канонизацију.

   ’’Централизованом устројству Ватикана Хрватска бискупска конференција нема никакву формално -правну надлежност у процесу канонизације Степинца, чиме се СПЦ јасно ставља до знања да њен став неће утицати на крајњу одлуку о канонозацији ''блаженог Алојза'', тврди професор универзитета  доктор Чворовић.

   У процесу одбране лика и дела папе Фрање чуди нас а и жалости митрополитова логика. Како га познаје још из Аргентине то митрополит тврди да папа Фрања ''има осећање дубљег поимања и шта се дешавало и шта се догађа овде са нама. Он то зна из Аргентине јер је велики број усташа на челу са Антом Павелићем био у Аргентини и њему је потпуно јасна та идеологија у коју се нажалост уградио викар усташке војске Алојзе Степинац''. Та геноцидна иделогија коштала је Србе милион живота. Ако му је јасна та, за србски народ  геноцидна идеологија како митрополит може да објасни да папа који тако дубоко поима шта се дешавало и шта се догађа са нама, да хоће да чије ''глас покланог народа'' ипак хоће да канонизује једног викара усташке војске  који се ''нажалост уградио у ту идеологију''.? При том нас митрополит уверава да је папа Фрања ''човек који верује у Бога'' да би одмах затим испричао једну анегдоту, пропраћену смехом, како Грци кажу за једног владику ''Добар овај владика, верује у Бога''.

    Да ли ми митрополитову изјаву да папа Фрања верује у Бога треба да схватимо као анегдоту? Јер, како би друкчије објаснили канонизовање '''блаженог Алојза''?

   Треба имати у виду да је у Јасенивцу било стодесет хиљада србске деце испод 14 година а ''блажени Алојзе'' не спасе ни једно српско дете.?

   Митрополит сматра да је сусрет папе и руског патријарха у Хавани '' заиста историјски'' као и њихове одлуке. ''Први пут после десет векова римски папа се одрекао унијатства као метода за јединство хришћана'' што је изазвало, по митрополтовој оцени непотребну бојазан неких руских епископа који су у томе видели лукавство Рима а митрополит види језуитску ''искреност''.'' Наместо да браћа Руси схвате колико је то од огромног значаја за цркву, они се боје да је то поновно лукавство  којим се Рим служио кроз векове'', каже митрополит.

   Кад овако слови и заузима се за доброту и веру у Бога папе Фрање, да ли  митрополит зна да га Св, Јустин слуша? Он, који је римског папу уврстио и трећи највећи пад у историји човечанства после Адама и Јуде?

   Рекоше ли Свети Оци да су Латини не само расколници већ и јеретици?

   Не вапије ли о. Јустин:

''Ето ту Свету веру Православну о којој тако апостолски одлучно и светоотачки богомудро говори Св. Сава почели су данас да издају многи православни Патријарси, Епископи и Пастири, одричу свеспасоносну истинитост Православне Цркве и вере, признају римске и друге јереси  равноправне са Истином  признају римског Понтифакса Максимуса са свом његовом демонски јединственом противцрквеном гордошћу''.

   Да ли је потребан још неки коментар?

   Што се тиче питања о његовим екуменистичким изјавама, то митрополит вешто заобиђе ''као лисица око гвожђе'' да би водитељка на крају интервјуа који трајаше сат и по, приметила да ''ништа не рекосмо о Екуменизму.''

   У току интервјуа, водитељка је такође приметила да  је ''Православље угрожено, не само у Црној Гори већ свуда, на свим нивоима.''

   Митрополит се, на то питање, вешто огради добро познатим истинама  да Црква Божија почиње на ''распећу и васкрењу'' и да је већ Голготом Христовом ''вечни смисао људскох живота постао распет у личности Христовој', да је ''распеће  вертикала живота цркве Христове кроз векове'', и да је она увек гоњена и порогоњена. За гоњење митрополт оптужи целокупну западно америчку цивилизацију, комунизам, бољшевизам. То су све добро познате истине.

   Међутим, како митрополит вешто избеже да коментарише своје екуменистичке изјаве тако и овом приликом, за угроженост Православља  пропусти да оптужи поред комунизма, бољшевизма и других напасти , Екуменизам који је по о. Јустину ''свејерес'', разједа цркву изнутра и да је баш он једна од главних перјаница те јереси. Он зна да би тиме отворио Пандорину кутију.

   Да се потсетимо шта о угрожености Православља  каже Др. Смиља Аврамов у својој књизи ''Трилатерална комисија'' за тајни споразум у 11 тачака који је склопљен између Америке, Немачке и Варикана 1976 године. И једна од тачака која је њу посебно изненадила била је:

   ''Православље мора бити избачено из светских комуникација, као религија,  јер је то једини хомогенизујући моменат православих земаља који има политичке димензије и глобализација уз Православље тешко ће успети. Отуда уништење Православља, али и продор у Православну цркву и бацање тешких пара да би се придобили поједини руководиоци Православља  да би на тај начин уништили срж Теологије Православља.''

   Да ли је митрополит један од придобијених руководилаца Православља  као један од перјаница те јереси?

   Но, да потсетим митрополита  на опомену Светог владике Николаја који каже: Нема веће мученице у историји рода људског од Цркве Христове али ни славније победнице. Све јеретике је она победила, све јерси искоренила, чистоту науке Христове одржала и предање очувала''.

   А Господ поручује: ''Не бојте се јер ја победих свет''

   Господ нам још поручује: '' Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљи; нисам дошао да донесем мир него мач''.

   То у тумачењу српског златоуста, Светог владике Николаја, кога они покушаше да блате на сабору значи :''Нисам дошао да измирим истину и лаж, мудрост и глупост, добро и зло, правду и неправду, скотство и човечност, невиност и разврат, Бога и мамона, него сам донео мач да расечем и одвојим једно од другога да се не мешају...''

   Многих се тема митрополит дотакао у овом интервју. Говорио је о НАТУ као нацифашистичкој организацији, о Гаврилу Дожићу, о грађењу храма у Бару, Критички се осврнуо и на Бајдена као човека који подстиче братоубилачки рат у Украјини, разара вековне цивилазације ради нафте, води крташке ратове у малој Азији. Није ли ова митропоитова критика мало закаснила? Све ове ''генералије'' о Бајдену знао је и 2009 а беше ли митрополит један од оних који оповргоше забрану владике Артемија да Бајден посети Дечани као наш осведочени ''архинепријатељ'' како га назива Шешељ, као човек који се највише залагао за бомбардовање Србије, говорио да су Срби ''неписмни дегенерици, убице беба, касапи и силеџије  треба их окупирати по моделу Немачке и Јапана''. Све је ово митрополит знао и 2009 па је ипак оповргао одлуку владике Артемија у ''име традиционалног српског гостопримства''.

   Шта сада хоће да постигне овом запаљивом реториком?.

   Да се прода као националиста а сви знамо  да их Вилкинсове тајне депеше означише као сараднике окупатора?

   Онај ко издаје веру, Господа, Св. Саву... издаје и свој народ.

   Није ми намера да се осврћем на све теме којих се митрополит дотакао у овом интервју јер то превазилази оквире овог текста али хоћу да се осврнем на његову примедбу о духовном буђењу народа у Црној Гори. При том Митрополит наглашава да се народ ослобађа страха што је могуће само код оних који се темеље на Богу. То је добро позната истина. Ипак, од једног страха не смемо да се ослободимо - страха од Бога. Јер ''страх од Бога је почетак мудрости''.

   Митрополит се изгледа ослободио свих страхова, па и страха од Бога...   Какав  ли ће рапорт дати Св. Петру Цетињском на кога се стално позива и коме, како каже, треба рапорт да да?...

   Нека му је Бог у помоћи... Нека се Свети Јустин помоли за свог палог ученика...

   Још бих хтела да напоменем  да је наш велики пријатељ, Швајцарац Арчибалд  Рајс чије срце почива на врху Кајмакчалана, пријатељски опомињао Србе у својој књизи ''Чујте Срби'': Чујте Срби, чувајте се себе!

   А ја бих додала: Чувајте се Срби вукова у јагњећој кожи које до сада

препознасмо јер вукови разгоне стадо Христово. Овце од њих беже...

Крстовдан, 2016  

Др. Д.Крстић

Торонто

   https://www.youtube.com/watch?v=5QwmpuIpbK8