Писмо смедеревских верника смедеревском листу „Наш глас“, поводом објављеног разговора са арх. намесником смедеревским Добрицом Костићем. У прилогу доносимо и интервју протојереја Добрице Костића листу „Наш глас“ *** МРЖЊА ЈЕ ТАМО ГДЕ ЈЕ НЕИСТИНА
Повод нашем јављању је разговор са протојерејем Добрицом Костићем, који сте објавили у Вашем листу 24.03.2009 год.
Пошто смо нас двоје из оне ,,групе верника, коју помиње свештеник Добрица, и сматрамо да је изнео многе неистине, а сакрио суштину проблема, то Вас молимо да објавите ово наше писмо. Чињенице су следеће: 1. Да се богослужбени поредак у смедеревским црквама од 1994 год. (када је на трон браничевског владике дошао владика Игњатије), вршио са постепеним уношењем промена, а да су оне убрзане од 2000 год. што је чак довело до тога да се свештеници шаљу у Ватикан на школовање. 2. Да је владика браничевски Игњатије самовољно потписао у Равени конквисту (латински израз, значи: освајање) на сам дан Свете Петке 2007. год.,чиме је дао примат римском Папи над Патријархом Србским Господином Павлом. 3. Да су у богослужбени поредак унете промене које су врло дубоке и уништавају његову суштину, и такве су врсте да нас у нечему приближавају римокатолицизму а у нечему протестантима (који су произишли од католика): - Укинуте су свештеничке заклетве и исповести пре заклетве; - Причешћују вернике без исповести и не чита се молитва пре и после причешћа; - Од људи се тражи да не посте, да слободно мрсе пре причешћа; - Причешће се не припрема као раније, не врши се потребна припрема за свето причешће, причешћују помешаним честицама за живе и мртве (причешћују са мртвацима, говорио је пок. прота Душан Митошевић); - Не дозвољавају да се пева ,,Достојно јест..“, већ свештеник молитву која се чита тајно, чита гласно; - Кад свештеник служи држе двери отворене; - Недељом и празником не певају блажене, него неке антифоне који нису прописани типиком у те дане; 4. Поједини смедеревски свештеници тврде да душа не живи после смрти, да нема раја ни пакла, што је удар на само Јеванђеље. Имајући у виду све ово, може ли се говорити само о томе јесу ли двери отворене или нису? Јесу ли нам очи отворене или нису? Душа је бесмртна по благодати Божијој. Свеци које славимо били су људи али светог живота. Ми их славимо и молимо се њима зато што знамо да су они живи јер душе су бесмртне и не умиру са телом. Зато држимо опела, парастосе и задушнице и молимо се за наше мртве и палимо им свеће. Ако душа умире са телом, као што тврде поједини смедеревски свештеници, човек мора да их пита чему онда опела, парастоси и задушнице, па и славе? Ако такав свештеник држи опело, чита молитве на парастосу, свети водицу за Васкрс и славу, онда се он подсмева нама православнима. Измене су суштаствене. Унете су под плаштом православља, узете су нам цркве и ствара се нека нова вера. То нису темељи цркве које је поставио Господ Исус Христос. То је све проистекло из учења владике браничевског Игњатија. То учење је на испитивању у Србској Православној Цркви која је ради тога формирала своју комисију. Ми не тражимо једну цркву у Смедереву као објекат ради богослужења. Ми смо православни и све православне цркве у овој земљи су наше. Њих су градили многи честити и свети Срби и оне србском народу припадају. Зачуђује позив на разговор. То је позив за читаоце а не за нас из ,,групе“, како нас свештеник Добрица назива, јер смо ми многе разговоре са њима водили и многа писма писали у протеклих осам година, али без икаквог одговора, а нема га ни данас. Запрепашћује изјава свештеника Добрице којом он тврди да ми вероватно не би препознали светосавску литургију коју би они служили, него би мислили да су још ближи Папи (а ближи су му него Светом Сави). Али данас, када су у Смедереву цркве празне, кад поједини верници одбијају да им такви свештеници свете водицу, па су се и приходи смањили, е данас се ипак појавио позив да се дође у цркву где ће бити затворене двери, па се чак исказује непослушност владики Игњатију што је у супротности са изјавом да у цркви нема демократије. А нема је и даће Бог да се од свих самомишљеника очисти наша Србска Православна Црква. Смедерево 26.03.2009 год. Зоран Ђукић Пава Ђукић *** Интервју ахијерејског намесника смедеревског, протојереја Добрице Костића, смедеревском листу „Наш глас“ ДЕМОКРАТИЈЕ У ЦРКВИ НЕМА И у црквеној општини смедеревској трају разилажења и сукоби са групом верника око неких литургијских питања Док неки верници у богослужењу виде „новотарије“ којима се на мала врата уводи католичанство, у Црквеној општини тврде да реформи, апслолутно нема. И није поента у томе да ли су Царске двери отворене или затворене, већ у побудама које су иза тога, објашњава архијерејски намесник Протојереј Добрица Костић Најпре су и до нас стигле вести о сукобима током богослужења у неким другим епархијама, потом је то исто почело да се дешава и у Црквеној општини Смедеревској, а недавно нас је контактирала и група смедеревских верника тврдећи да им је проблем сасвим конкретан: на подручју ове Црквене општине немају цркву у којој ће се Богу молити. Уз објашњење да се у свим овдашњим црквама примењују реформе или, како их они називају, новотарије којима се, наводно, на мала врата у Српску православну цркву уводи католичанство, што је за њих неприхватљиво.
Цела ствар је, дакле, прилично теолошке природе и обичном грађанину, па чак и многим верницима, тешко разумљива, али кад свештенике током богослужења обезбеђује милиција, или крену демонстрације по улицама, онда и шира јавност постаје заинтересована. И зато, у разговору са протојерејом Добрицом Костићем, архијерејским намесником и председником Црквене општине Смедеревске, покуша вамо да, колико - толико, објаснимо шта се, заправо, дешава. Пред отвореним дверима Апсолутно нема никаквих реформи. Једино што држимо отворене Царске двери од почетка до краја литургије, али није то поента. За сваку литургију ми поново и поново очекујемо и празнујемо васкрсење Христово и зато се каже васкршња, недељна литургија. И како онда држимо од Васкрса до Томине недеље отворене двери, а кад је васкршња литургија у току недеље и кад славимо васкрсење Господње неко тражи од нас да их затварамо - гласи теолошко објашњење протојереја Добрице Костића. Који додаје да није реч о било каквом наређењу владике које они морају да поштују (ако је поента у томе, затвараћемо Царске двери, иако су се оне појавиле тек у Четвртом веку), нити је у томе разлика између нас и католика. - Требало би да се њима постави питање шта је суштина и шта је иза тога. Владика је на трону од 1994. године и од тада се у Епархији браничевској овако служи, а тек у последње две године некоме то смета. Значи, није суштина у томе, него само тражимо неке разлоге. Вероватно, кад би смо служили свету литургију као што је Свети Сава служио, они би рекли да смо се још више приближили Папи. А методи уличне борбе, попут демонстрација за и против Милошевића, на пример, које су донеле демократску власт и све остало, не могу да се примене у цркви. Ту постоји институција и хијерархија и постоји оно на чему читава црква почива. Уличне борбе, прекидање литургије повицима "Затворите двери, затворите двери", и сличне методе за цркву су неприхватљиве. Демократије у цркви нема, наглашава наш саговорник, она строго почива на темељима које је поставио Господ Исус Христос. Нека искрено проговоре И, заиста, додаје протојереј Костић, апсолутно ничега од приближавања католичанству у богослужењима која се примењују нема, нити се екуменизам може решавати према нахођењу појединих владика, јер је то у најмању руку васељенско питање. Оно што је довело до разлике и раскола, великом шизмом 1054. године, не може тек тако, појединачном вољом, да се избрише. И прилично је апсурдно, додаје, да се и у самој литургији свакодневно молимо, са затвореним или отвореним Царским дверима, да Господ присаједини све цркве, значи, да будемо оно што смо у почетку били, па то никоме не смета а, овамо, ако се воде неки екуменски разговори о приближавању ставова и враћању до раскола, то смета. - То је једно апсолутно неразумевање, али некоме одговара да се и оно што је још једино остало јединствено у српском народу, а то је Српска православна црква, разбије. И зато ја опет постављам то питање: нека ти који нас прозивају да смо католици искрено проговере о томе шта је циљ свега овога. Или постоји неко удружење грађана које се паралелно бави истим пословима као и Српска православна црква? Шта је онда то? Да се ми склонимо, па нека они одлучују. То је једна апсолутна анархија? Он ће, такође поновити још једном да није проблем у отвореним дверима, већ у прихватању њиховог ултимативног приступа. – Никакав конкретан разговор нису желели, него само ултиматум. А ако попустимо једном... Мада није проблем ни у попуштању, ни у Царским дверима. Ево, ја их позивам у недељу на литургију, ја ћу да је служим са затвореним дверима и неће мене владика да рашчини због тога, па да видимо да ли ће да буде пуна црква и да ли је то проблем – каже протојереј Добрица Косић, и закључује. – Вера не може да се доживљава рационално, јер онда не би била вера него знање. А с обзиром да говоримо о вери, она може само вером да се доживљава. То нека им буде на уму. _____________ Шта је циљ те мржње? - Без литургијске заједнице и без причешћа нема, наравно, спасења. Можемо ми да се затварамо у неке собичке и да читамо молитве, али да ли је то спасење ако не знамо за ближњега свога. Ако немамо љубави једног према другом? То је велики проблем. А очигледно је да та одређена груга људи, која тражи своју цркву на територији Црквене општине смедеревске да би имала где Богу да се моли, нема љубави према другима, него само мржњу. А шта је циљ те мржње? То би они морали да се запитају, или да буду искрени па да кажу. ____________
Ако хоћемо о служењу... Један број смедеревских верника, којима је неприхватљив овај начин богослужења а могу себи да приуште, иде у Рукумију, - где се служи по „старом“, а разлика је опет у затвореним или отвореним Царским дверима. – Ако хоћемо о служењу са затвореним или отвореним дверима, рекао сам им, не морате у Рукумију да идете. У Радинцу се служи са затвореним дверима, у Малом Орашју такође... Они су захтевали, да се испоштује одлука Архијерејског сабора – у ствари препорука да се врати на вишевековни начин служења, мада се не говори шта је то вишевековни начин, нити о затварању или отварању Царских двери, или причешћивању након сваке литургије, што им такође смета - али Архијерејски сабор не наређује, него умољава господу архијереје. ___________
С.Т. Извор: „Наш глас“, Уторак 24. март 2009. |