ОН ЈЕ ТРАЖИО НАЈВАЖНИЈУ СТВАР – МОЛИТВЕНО СЈЕДИЊЕЊЕ С БОГОМ Архимандрит Илија (Ноздрин), духовни отац Његове Светости, подвизавао се на Светој Гори више од десет година у једном од Скитова Манастира Светог Пантелејмона-Стари Русикон. На том истом месту, на воденици, неколико декада раније, Преподобни Силуан Атонски је извршавао своје послушање. Његова књига духовних савета је изашла 1967 године и била је духовни водич за данас прослављеног старца Алексеја из Манастира Псков.
-Оче Илија, познато је да је књига Архимандрита Софронија (Сакхарова) о Светом Силуану Атонском имала велики утицај на вас. -Када сам прочитао ту књигу пронашао сам одговоре на мноштво питања која сам имао. Уопште речено, књига је јасна и концизна презентација садржаја наше вере. Старац Силуан је савремени подвижник. У њему није постајала прелест. Он је писао и говорио благодаћу Божијом. Оно што му је Господ открио Духом Светим то је он чуо и записао. Он није имао високо образовање, али ипак његова књига је постала позната. Он није написао књигу већ је отац Софроније слушао њега и записивао. Та књига је преведена у бар десет језика. Они читаоци који траже истину наћи ће је у тој књизи. Презахвалан сам Старцу Силуану за ту књигу. Он није био велики аскета, али је тражио сједињење са Богом. Он је тражио начине како да се приближи Богу, како да му служи, како да буде прави монах. Најважније, тражио је молитву и право сједињење са Богом. Господ је испунио његову жељу и јавио му се лично. Свети Силуан каже да се та визија Христа наставила он би се истопио, његова душа би се растворила у Слави Божијој, љубави, и милости. Господ му је дао толико моћну благодат да није престао да се моли непрестано до своје смрти. Морамо прочитати ту књигу јер је она откровење његовог искуства. Како се молио и плакао. Када га је благодат напустила он је молио Господа и Господ му је вратио благодат. Његова молитва није престајала ни док је спавао. -Како да разумемо духовни савет Светог Силуана: “Држи свој ум у паклу и не очајавај”? -Веома једноставно. Ако се човек моли онда неће бити пун очајања. Ово је речено на основи понизности. Постоји светска гордост, али постоји и духовна гордост. Када се човек приближи Богу он је ојачао у молитви и задобија духовно искуство, тада се без сумње у њему јавља мисао да је достигао висок духовни ниво, тако рећи да је већ светитељ. Ово је опасност за све аскете. Због тога Господ не даје многима тако висок ниво благодати или дар чудотворства јер не би могли да је сачувају због духовне гордости. Када човек има у себи гордост онда не може да има благодат јер су гордост и благодат потпуно супротне једна другој. Ђаво се појавио Старцу Силуану и то у људском облику. Ђаво је дух и може да се појави у људском телу само по допуштењу Божијем. Подвижник је био у великом страху, молио се Богу, а ђаво је био поред њега и за време молитве. Господ је открио Старцу Силуану да мора себе да сматра најгрешнијим и да би због својих грехова требао да иде у пакао. Ако нам Господ нешто подари, било то духовно, интелектуално, или материјално треба да знамо да је то Господње. Нема због чега да будемо горди, јер је то све милост Божија. Све је Божије, све је милост Божија, и наш таленат, и наша снага, и наша добра дела. Ништа није наше, већ је све милост Божија. Тако да све што је Свети Силуан добио милост Божија. -Шта Света Гора може да понуди савременом човеку? -Света Гора је благодаћу Божијом врт Мајке Божије и од петог века место где живе монаси. Негде око десетог века Атос је официјално одређен само за монахе, а женама није дозвољен приступ. До данас, на Светој Гори има двадесет манастира и много скитова и келија. Неки скитови су постали толико велики да су већи од неких манастира. Такође, постоје и номадски монаси који немају чак ни келију већ живе на месту где се нађу и ту се подвизавају. Атос је највећи чувар наше Православне Вере. Ништа друго не може да да смисао нашем животу осим спасење душе. Шта нам је Господ заповедио? Да волимо Господа свим својим срцем, душом, умом и снагом, и да волимо ближњега свога као себе самог. Света Гора Атонска је испуњење Хришћанског идеала током векова Хришћанске историје. -Шта се очекује од онога који жели да се подвизава на Атосу? -Атос је под Васељенском Патријаршијом. На Атосу постоји такозвани духовни савет. Такоше постоји и секуларна власт на Светој Гори. Двапут годишње, министар Сверне Грчке се састаје са представницима сваког манастира и са игуманима. Можете да покушате да одете на Атос преко нашег Атонског предворја у Москви. Такође, неко ко је већ на Светој Гори може директно у неком манастиру да тражи да остане. Ако на пример, неко жели да живи у нашем Манастиру Светог Пантелејмона он може да добије одобрење и да остане на Атосу. -Која је разлика између Атонског монаштва и монаштва у Русији? -Постоји један закон, а то је Јеванђеље. Ништа не сме да се ради у нашој Православној Цркви што није по Јеванђељу и Светим Оцима. Света Гора се издваја због своје историје и континуитета. То је као да поредите Чудотворну Икону са неком новом Иконом, разлика је у томе што је Чудотворна Икона већ добила благодат. Исто тако, разлика је између неког које већ искусан у духовном животу од онога ко је тек почео да живи Православно. Атос је већ акумулирао искуствени духовни живот. -Оче Илија, шта је најважнија ствар сада за нас Православне Хришћане? -Исус Христос је исти јуче, данас и сутра, и за увек. Тако је и са нашим подвигом, како је човек био спасаван у првом веку, у средњем веку, тако и данас. Нема разлике у Вери и како верујемо у Свету Тројицу и Црквене Догме. Као што је Соломон рекао нема ничег новог под небом. -Како да научимо да се молимо? -Они који траже истину и добро за себе ће научити. Тражите и даће вам се, куцајте и отвориће вам се. Господ је благословио ако желите да научите, научићете. За време Совјетског периода било је пуно искушења. Државни атеизам је своју административну руку уперио ка Цркви и на цео Хришћански живот у нашој земљи. У таквим условима, они који су желели спасење постали су исповедници и мученици. Неки, наравно, нису могли да издрже па су напустили веру. -Како се Руси могу вратити вери? -Молите се. Они који желе спасење својој души ће се потрудити. Превод са Енглеског: чтец Владимир (Србљак) Извор: "Православие.ру" на енглеском језику Преузето са: Манстир Лепавина |