Са дубоком љубављу према Богу и Небеској Царици, један монах је срдачно молио Бога да му покаже ко на овој земљи, испуњеној грехом, живи као Свети Оци и ко је по вољи Божјој у испуњавању заповести о љубави према Богу и ближњем. Након његове молитве, Небеска Царица му је дала одговор тако што га је упутила на Острво Залит где живи богоносни Старац Николај.

У визији, Мајка Божија му је рекла да иде тамо одмах и да не губи време јер је Старац веома мио Богу, зато што је духовно веома јак и зато што је он Старац из последњих времена. Такође му је рекла да у Старца може да види драгоцену и најузвишенију манифестацију наше Вере и Љубави према Богу, што је веома ретко. Старац Николај воли Бога и свог ближњег толико много да га ништа не може омести у љубави према Богу. То место где он живи је свето и ту треба подићи престо Божији. Мирјани ту не треба да раде већ само монаси чистог и праведног срца и мисли. По Божијој Вољи, Старац ће се ускоро упокојити, а сваком на овој грешној земљи је потребан његов свети благослов.

Тако је Небеска Царица открила величину праведног богоносног Старца Николаја Гурјанова.

Овај Старац је од своје младости био одабран од Бога да буде сасуд Божије Благодати. Старац прича о себи да је од младости имао љубав Божију у себи и да је одлазио у Цркву и служио у олтару, певао у хору, и одлазио са свештеницима код болесних људи да служи молебне. Свети Мученик Венијамин, духовни отац Старца Николаја, често је посећивао Цркву где је Старац као младић служио. Пре своје мученичке смрти Свети Венијамин је загрлио и пољубио младог Николаја и рекао му да захваљује стално Богу, пошто је Бог стално са њим. Онда му је око врата пророчки ставио владичански крст, који је Старац носио као владика касније све до свог упокојења. Старац каже да је био монах од увек и да је увек тражио само Господа, јер је монаштво награда од Бога, Божији позив, и велика је радост служити Небеском Женику!

1926 године, Николај је уписао педагошки факултет, али је био избачен јер је био против затварања једне Цркве која се налазила у околини. 1931 године, био је ухапшен од стране комуниста јер је служио у Цркви Христовој. Био је у затвору “Крестy” у Лењинграду. Осуђен је да иде у логор гулаг на принудни рад близу Кијева, где је провео 7 година. Када је био ослобођен Отац Николај је радио као наставник математике у Тосну, јер му нису дозвољавали да се врати у Лењинград. И поред великих прогона, ризиковао је, положивши свој живот Цркви и служио је као псалмист у Цркви у Тосну. За време Другог Светског Рата отац Николај није служио у војсци због слабости и болова у ногама од напорног рада у гулагу. Када су Немци окупирали његов град он и његови суграђани су морали да избегну према Балтику. Тамо је похађао богословију и Митрополит Сергије (Воскресенски) га је рукоположио за свештеника.

До овог времена, у домовини оца Николаја, сви манастири су били опустошени, монаси и монахиње убијени или послати у логоре да ту скончају свој живот. Његова цела Мајка Црква је била уништавана од руку атеиста. Било који знак религиозности у земљи је био искорењиван, а црквени јерарси, монаси, и мирјани су били ућуткивани, обично мучењем и смрћу. Тоталитаризам безбожне власти је тежио да у потпуности уништи Православље у Русији. Очување Цркве и Њене Традиције је било веома тешко. Док је мученичка крв била проливана свуда око њега, отац Николај је наставио да служи као свештеник у Балтичким земљама. Изгледа да је Бог њега сачувао да би помогао Руској Цркви и народу. У свету у коме су монаси били убијани, отац Николај је успео да сачувао строг монашки начин живота. Господ је стварао у њему све карактеристике Православног Старца, а он је волео истину и због тога био странац у овом свету. Његове карактеристике су биле љубав, благост, дуготрпљење, чистота срца, и пожртвованост. Све ове карактеристике је Бог усадио у њега. Није имао духовно руководство већ је кроз многа одрицања све то стекао.

Када је отац Николај напунио 40 година, вратио се у Лењинград да студира богословију. За време овог периода Господ је позвао душу оца Николаја и он се упокојио. Његова душа је била узнета прво у Рај, а онда му је био показан и пакао. Док је гледао пакао и људе који се муче у њему праведни отац Николај је плакао са болом и питао Господа како и њих спасити. Онда је старац молио Господа да га врати у тело да би се молио за њих и Гопод га је вратио у овај живот. Ова визија пакла му је увек била у уму и увек се присећао да му је смрт близу. Саветовао је да не заборавимо да нам смрт долази и да будемо спремни да је дочекамо без греха у души. Близу краја свог живота рекао је другима да је одавно био спреман за своју смрт и да је грех да још увек остаје на земљи јер га његови рођаци чекају у Рају, а то су били Цар и Царица, Отац Јован Кронштатски, Иларион Гдовски, и његова мајка.

1958 године, већ оформљени старац је био пребачен у Псков као парохијски свештеник Цркве Светог Николе на острву Залит и ту је остао до краја свог живота. Све ово време старац је чувао као тајну своју светост и само они који су га добро познавали су могли по некад то да виде.

Када се Совјетски Савез распао, старац је могао слободно да прима све којима је била потребна његова помоћ. За време овог периода Русија је поново била крштена. Цркве су почеле да се отварају по селима, а манастири су поново заживели. Црквени живот је почео да цвета, а крстеви су се сјајили изнад градова. Црква је прихватала много нових чланова и књиге су почеле да се штампају о древној Цркви и Њеним Тајнама. Људи су били жедни Христа, али је седамдесет година опресије оставило трага. Власт Совјестког Савеза је убила владике, старце, и светитеље Руске Цркве. Због тога је Бог сачувао старца да буде жив пример Православља. Он је постао нови Мојсије који је изводио народ из заробљеништва. Он је био квасац за нови хлеб Руске Цркве. Острво Залит је постало безбедно острво и духовна болница свима којима је помоћ била потребна. Старац је био духовна сила која је продирала у душе људи, а често и у срца пређашњих комуниста који би тада доживљавали покајање и стајали побожно пред Богом. Тако да је старац помагао чак и мучитељима да се покају и на тај начин чинио исто што и Христос чини.

Старац није говорио компликовано као неки самопрозвани старци, већ веома једноставно да свако може да га разуме. Његове речи су се дотачињале срца оних који су га слушали. Познавао је срца своје духовне деце, њихову прошлост, садашњост, и будућност, па је могао сваком да да одговарајући духовни савет. Господ му је дао да познаје унутрашње стање човека. Тако да је некима говорио веома директно. Једном човеку који је био жустар према својој супрузи је рако да буде блажи, директно у две речи. И те две речи су биле довољне да човек схвати шта му је речено. Често су људи долазали код њега са одређеним проблемима, а старац не само да им је то решавао већ им је откривао нешто што ни они сами нису знали. Једном је један грешник, који се кајао, дошао код старца али због срама није смео да му се приближи, а веома га је мучило то што је грешио. Старац је то увидео и рекао некоме да га позове. Када је грешник пришао старац га је помазао уљем и говорио му благим гласом да је Божија милост са њим... То страшно стање срама и мучења које је грешник осећао је одмах исчезло у огромној љубави старца. Али, праведни старац се другачије односнио према онима који се нису кајали и говорио им је да му више не долазе.

За старца, нити време нити простор нису били битни. Он је био потпуно у љубави Божијој да је чинио многа чуда у Његово Име, а често се јављао људима чак и са друге стране света када им је била потребна помоћ. Један диригент из Чикага је био код старца у Русији да тражи помоћ у вези свог проблема и великих страхова. Његова супруга је била у саобраћајној незгоди и побацила је бебу јер је била трудна. Диригент је имао помисли да његов брак није по Вољи Божијој и да се све због тога догодило. Старац га је утешио и рекао му да није тако. Следећег дана диригент је био срећан и позвао је своју супругу из Русије. Она се јавила из Америке и рекла му је да све зна јер јој се старац појавио док је била у лаком сну и све јој објаснио речима које су биле пуне љубави и подршке. Старац је многа слична чуда учинио и тако тешио људе. Старац је без сумње утицао на Православље у целом свету јер чак и помисао на њега доноси радост свакој души.

Неколико дана пре своје смрти рекао је да ће ускоро одлетети својој Отачбини на својим крилима за које је говорио да су веома јака и да ће тамо стићи брзо и да ће се тамо молити за нас... Након многих исцељења, као на пример успео је да исцели рак, да слепом човеку поврати вид, да немом поврати говор... рекао је да је Христос светлост његовог целог живота и да Христос испуњава све око њега и у њему. Такође је рекао да је све дао људима, људима Божијим и Мајци Цркви, а да је сада спреман да напусти свет и да оде “Преслатком Спаситељу“. Неколико минута пре своје смрти, док је лежао на самртном кревету, видео је Светог Архангела Гаврила који је ушао у његову собу и донео му цвеће које симболизује чистоту живота старца и његову светост. Након што је то видео старац је рекао да га је Архангел благословио и закрстио цвећем. Убрзо, старац се упокојио, Априла 4ог, 2002 године.

Након облачења тела старца за сахрану, свештеник је пришао ковчегу да стави крст у руке старца. Када је свештеник пришао довољно близу, старчева рука је сама узела крст. Онда се свештеник приближио још ближе и видео отворену руку старца спремну да прими и Свето Јеванђеље. Тако да је Христос већ тада открио да је старац светитељ, коме због љубави према Христу ни смрт није могла ништа. Многа старчева духовна деца су све ово видела и осетила мирис цвећа о којима је старац говорио. Док су неки љубили старчеву руку видели су свето миро како истиче из старчеве руке. Тако да је и након смрти старац остао утишетиљ људских душа и њихов вођа ка вери у Христа.

Превод са енглеског: чтец Владимир (Србљак)

Извор: „Православие.ру“ на енглеском језику

Преузето са: Манастир Лепавина