Јм. Никодим (Богосављевић) ОТКРИВАЊЕ ОТКРИВЕЊА II
Занимљиво је како А. Милинковић, говорећи о новим технологијама у књизи о Теслином тајном оружју, језгровито сажима све оно што се о „крају света“ 2012. године разбацано говори на различитим местима.
Наводећи да се у извештајима о путовању кроз време (?!), помиње несметан одлазак у прошлост, али се у будућност ишло само до 2011. године, он каже: „Тај податак помало чуди, с обзиром да већина модерних пророка указује на чињеницу да се баш у то доба, 2011-2013, очекују крупне промене - геотектонска померања, долазак ванземљана, друга појава Божијег сина“ (Теслино тајно оружје, Београд 2002, 108). Листи побројаних елемента, као својеврсном уводу у епоху Новог светског поретка (НСП), треба додати још Трећи светски рат. Све ово сажето најављује и Христос: „Јер ће устати народ на народ и царство на царство и биће глади и помора и земљотреса по свету“ (Мт. 24, 7). Остављајући хронологију апокалиптичних догађаја који следе по страни, која се нама, међутим, као што смо већ рекли, чини сасвим извесном, не заборављајући при том да је све у рукама Господњим, желимо да нешто кажемо о томе шта, поред познатог уређења од 10 унија, светске владе, банке, војске, религије и председника, чини, заправо, идеологију или духовну суштину НСП.
Овде најпре треба имати у виду да се пројекат о НСП паралелно остварује на два плана, религиозном и митолошком. Први је познатији. Реч је о јудејима који су разапели Христа и који чекају свог месију. Он треба да им обнови храм у Јерусалиму, будућој светској престоници, да им покори све гоје и оствари њихову есхатологију великог шабата – хиљадугодишње царство овде на земљи. Несумњиво је да они помоћу три оружја – банака, тајних друштава и медија – владају светом и усмеравају га у правцу са кога нема повратка. На есхатолошкој равни, долазак месије је повезан са уништењем „људи леве стране“, што подразумева велики светски рат. У кабалистичкој књизи Зохар (Књига светлости) стоји: „Док људи Великог Смешања не буду очишћени с лица земље, киша 'Торе' неће пасти и деца Израиља, слични травама и дрвећу, неће почети ницати…“. А. Дугин закључује: „На тај начин позиција јудејске есхатологије се не затвара у пасивном чекању 'посланика одозго', већ у активном и вољном припремању 'краја света', - у припремању, описаном најжешћим и најборбенијим тоновима, изразима мистичког и есхатолошког ритуалног геноцида…“. Главни противник Јакова (Израиља) је Исав (Едом, Рим): „Разумљиво, ноћни бој Јакова с „анђелом“ се јавља као главна кабалистичка метафора, описујући есхатолошко рвање јудеја с 'римљанима' (хришћанима)“ (Мессианство каббалы, http://www.arctogaia.com/public/zohar.htm).
Друга паралелна прича је митолошки сан о Атлантиди. Све илуминатске породице себе сматрају наследницима преживелих Атлантиђана. Еволуција Атлантиде подразумева њено умирање и рађање, попут митолошке птице феникс, или Озириса. Тако су и САД етапа ка коначној, савршеној Атландити: „Сви илуминатски окултисти, рачунајући [тадашњег] председника Клинтона и подпреседника Гора, верују да садашњи амерички систем мора умрети, мора бити уништен, тако да би нови, коначни „савршени“ систем под Христом [=антихристом] могао нићи из пепела“ (www.cuttingedge.org). Њихова идеологија је савршено друштво у коме ће постојати две касте – владајућа високотехнологизована и робови, који треба да на примитиван начин производе „природну храну“, која са вегетаријанством и поштовањем култа мајке земље, чини веома битну ставку окултизма још у Вавилону и Египту. Сасвим је извесно да нова технологија постоји, и да је заснована на коришћењу космичке гравитације, или енергије из космичког вакуума. Зато бисмо смањењу становништва на „златну“ милијарду и зацарење антихриста, као циљевима које треба да оствари Трећи светски рат додали и потпуно уништење садашње индустријске цивилизације са застарелим и прљавим технологијама, да би се на њено место увела нова, чиста, савршена технологија, и тиме васпоставио рај на земљи, са „досезањем“ бесмртности без Бога. Називајући оваква открића „почетком нове енергетске ере“, слично закључује и А. Милинковић: „Ако се покаже да је све то тачно, тај изум би довео људски род или до неслућених могућности развоја или – до новог светског рата, јер би дефинитивно уништио све на чему почива економска и политичка снага западне цивилизације“ (Теслино тајно оружје, 62). При томе, илуминати себе сматрају „милостивима“, јер уништавањем две трећине човечанства, они планету, и са њом људски род, спашавају од потпуног уништења. Међутим, као и све утопије и ова ће остати само сан, с том разликом што ће прва фаза њеног остваривања бити ужасна, несагледива и неописива, и уместо жељеног раја, због рата и суше, тј. затварања неба од стране Св. пророка Илије, земља ће бити претворена у пустош и пакао. Све ће се збити како је Господ рекао у Јеванђељу. Читавим светом ће завладати „гнусоба опустошења“. Као што је њен Творац прошао Голготу, тако ће и творевина проћи кроз пакао богоостављености, и као некада Христос, и она ће завапити: „Или, Или, лима савахтани? То јест: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ (Мт. 27, 46). „Јер ће тада бити невоља велика каква није била од постанка света до сада, нити ће бити“ (Мт. 24, 21). Дакле, у оба случаја је у питању сатански, есхтолошки ритуални рат жртвоприношења ради „очишћења“ пред долазак „спаситеља“, месије - антихриста. Реч је о логичном завршетку никад прекиданог обредног жртвоприношења сатани, нарочито деце, са пијењем крви и једењем меса жртава (Н. Козлов, Крестный пут, 1994; D. Icke, Najveća tajna, Zagreb 2007). Осим тога, ритуално пијење крви и клонирање јесу део веровања у могућност постизања бесмртности, односно, стварања мимо Бога. Док пишемо ове редове, светска криза отпочиње. Њену улогу објашњавају речи идеолога НСП, З. Бжежинског: „У таквом друштву контролу би преузеле посебне елитне групе са супериорним научним знањем. Да би дошло до овако савршеног друштва биће потребно да се свет подвргне третману константних социјалних и политичких криза које би се искористиле да се јавно мнење помоћу употребе масовних медија придобије за прву фазу контроле спољног непријатеља. Одатле до контроле унутрашњих непријатеља је само један корак“ (Теслино тајно оружје, 46). Она по систему криза-решење треба да у разним областима изврши последње припреме пред 2012. годину, и да свет, попут оне пред прошли, уведе у Трећи светски рат. У Америци ће, нпр., због појаве пљачкашких и терористичких банди, вероватно бити проглашено ванредно стање са војним законом, ради чиповања свог становништва. Према плановима Бжежинског у току је стратешко окруживање Русије, са посебним нагласком на ракетни систем у Пољској, док је Кина осуђена на нафтну изолацију, којом се гура ка освајању њених извора у Сибиру. Тиме се једним потезом жели уништење две силе: Кине и Русије (www.youtube.com/user/CowboyBebap2012). Са овим се у потпуности слажу пророчанства савремених руских преподобних отаца. Схиарх. Серафим је 1977. године једној жени прорекао да ће мученички пострадати од Кинеза на стадиону у једном сибирском граду, а преп. Серафим Вирицки је говорио: „Наступиће такво време када ће Русију почети да кидају на делове. У почетку ће је поделити, а затим ће почети да грабе богатства. Запад ће на сваки начин помоћи рушењу Русије и даће временом њен источни део Кини. Далеки исток ће пасти у руке Јапанцима, а Сибир – Кинезима, који ће стати да се пресељавају у Русију, женити се Рускињама и на крају краја брзином и лукавством ће узети територију Сибира до Урала. Када Кина буде желела да пође даље, Запад ће се успротивити и неће дозволити“ (С. Фомин, Россия перед Вторым Пришествием II, 472-473). Једина духовна сила која још стоји на путу остваривања наведених планова јесте Православље. Пред нама су две опасности: кварење вере и на крају прихватање антихриста за месију. Прво би искушење могла бити унија, као могуће решење Дијалога православних и римокатолика. Забринутост поводом овога је већ изнео арх. Георгије Капсанис (Узнемиреност због сједињења, Православље 977, 6-8). Унија се уклапа у тежње глобалиста и екумениста ка стварању једне светске религије, која ће прихватити антихриста. Кварењем вере се одгони благодат Св. Духа и са њом оруђе препознавања и заштите од нечастивог. О другој опасности, пак, говори преп. Лаврентије Черниговски: „Блажен и триблажен човек који не пожели и уопште не види богомрско лице антихриста. Ко га буд видео и слушао његову богохулну реч с обећањима свих земаљских блага, преластиће се и кренуће му на поклоњење. И заједно с њим они ће погинути за вечни живот и гореће у вечном огњу…“ (РПВП II, 385). На задњовременску апостасију православних архијереја, богослова и верника упућују, пре свега, речи Господње: „Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити“; „И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе“ (Мт. 24, 5); „Али Син Човечији када дође, хоће ли наћи веру на земљи?“ (Лк. 18, 8). Преп. Нил Мироточиви каже: „Цркве Божије остаће без богобојажљивих и благочестивих пастира и тешко онима хришћанима који остају у свету и који ће савршено изгубити веру, пошто ће бити лишени могућности да ма од кога виде светлост познања“ (www.svetosavlje.org). Зато што модернизовање и либеризација Цркве неминовно води примању духа овог света, тј. посветовњачењу и хуманизму, као и због немања времена да се одређене појаве провере, трезвени, благодатни, смирени конзерватизам остаје најбезбеднији чувар Предања, тј. праве вере. Предуслов за остајање у чистој вери је наше непрекидно пребивање у покајању, исповедању наше грешности и немоћи. Видећи наше смирење и вапаје, Господ ће нас привести истинским духовницима и пастирима. Сва мудрост је у проналажењу правог духоносног пастира и богослова, пастира који праву веру потврђује правим делима, оца који није неплодно дрво, већ Духом Светим рађа синове за Царство Небеско, пастира који није најамник или прерушени вук, него је спреман да за веру и своје стадо положи свој живот (Јн. 10, 11-15). Што се тиче Трећег светског рата и могућег дочекивања најстрашнијег времена антихриста, утешне су речи преп. Лаврентија да ће Господ у току рата, као и у епидемијама које иду за њим, узети најслабије, а за сусрет лицем у лице са непомјаником, за мученичко исповедање или бежање у пустињу, оставити само најјаче. Православни пострадали у том рату ће задобити мученичке венце (РПВП II, 539-540). Такође су утешна и пророчанства о руском цару кога Господ треба да подигне у доба антихриста. На пример., постоји двд запис о украјинском схиепископу Алимпију, када је он 2007. године у ман. Ждребаонику, у присуству митр. Амфилохија, рекао како му је један прозорљиви старац, још као дечаку, предсказао да ће учествовати у крунисању руског цара. Ово јесте утеха, али није поуздана нада, јер испуњавање прореченог зависи од Господа. Оно што је у нашим рукама јесте стајање у правој вери и покајању, избор правог пастира. Пред нас, дакле, стоје велика исушења. Бићемо уцењивани да напустимо веру да би сачували голи живот. Ми, међутим, измећу духовне смрти – одрицања од праве, спасоносне вере – и привремене физичке, телесне смрти – страдања и глади - бирамо друго. Језгровито је и поучно завештање блаж. Матроне (+1952): „Потом ће бити тешко, и биће горе него икада. Како ми вас је све жао. Доживећете до последњих времена. Живот ће бити све гори и гори. Тешко. Доћи ће време када ће пред вас положити крст и хлеб, и рећи: 'Бирајте!' 'Ми бирамо крст'. 'Матушка, а како ће тада бити могуће живети?' Она: 'А ми се помолимо, узмемо земљу, направимо куглицу, помолимо се Богу, седимо и будемо сити'“ (РПВП II, 548-549). „Стражите, дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш“ (Мт. 24, 42). „А што вама говорим, свима говорим: Стражите!“ (Мк. 13, 37). Јм. Никодим (Богосаваљевић) http://www.vidovdan.org/article1862.html |