Писац Јури Воробјевски о томе шта данас представљају савремени масони и шта они желе.

Уз реч “масон” одмах се јавља неколико асоцијација – јунаци романа “Рат и мир”, тајна братства и обреди, интереси циничних светских елита. Међутим, то није само вео XIX века – масонске лажи и данас су исто тако реалне као и тада. Штавише, они и данас утичу на политику. О томе да ли још има масона и какви су њихови циљеви, говори нам писац Јури Воробјевски, оснивач часописа “Руски дом”, у емисији “Радио Кузичев”.

Масонерија – антирелигија?

Анатолиј Кузичев: Хајде да попричамо о тој изузетно популарној и апсолутно непознатој и потцењеној појави. Шта је то масонерија, ко су масони?

Јури Воробјевски: Ви сте апсолутно у праву. То је заиста антитез Православљу. Ствар је у томе што код нас постоји неки чудан систем. Ако кажеш нешто о томе у присуству неког веома образованог, драгог, нормалног баћушке или неког из православне аудиторије – одмах се код твог саговорника појави грашак у грлу који покушава да испљуне и саркастични осмех, јавља се нервни тик, људи одмах лежу испод стола. А на пример у Светој Гори где ја често боравим, и у Грчкој – потпуно је другачији однос.

Недавно је у Грчакој изашла књига архимандрита Епифанија која је већ преведена код нас на руски језик. Књига се зове “Масонство у светлу истине”. Она говори о масонерији као о религији. Култ, предмет култа, нека врста врховног бића.

А.К.: Антирелигија или самостална, нова религија? Или друга религија?

Ј.В.: Може се рећи да то јесте друга религија. То јесте религија са свим својим одликама, на шта и указује тај учени архимандрит.

А.К.: То јест – масонерија је религија? Нова, са другим симболима вере, са другим смислом, очигледно. Са другом перспективом.

Ј.В.: Масонерија је религија са огромним бројем украдених симбола, па тако и православних. На пример, 33. степен масонства има симбол двоглавог орла, а 30-ти степен има симбол коњаника који убија аждају.

А.К.: Какви су то степени?

Ј.В.: Систем хијерархије.

А.К.: А, хијерархијски систем се мери у степенима…

Ј.В.: Притом, знате, има таквих места, где је улаз – рубља – а излаз – десет. На првим етапама човеку говоре да он ступа у малу заједницу браће. Мушки ред. Шта је ту лоше. Таквих је много. А онда се почињу називати…

Чиме масони привлаче људе?

А.К.: Реците нам Јури Јурјевич, то је веома важно. Претпоставимо, прилази ми неки човек. Познати масон Богданов који се кандидовао чак и за председника Руске Федерације. И каже: “Анатолиј Александрович, имам предлог.” Ја кажем: “Интересантно!”. – “Приступи у наше редове.” Ја одговарам: “А у чије то наше?” Он одговара: “Слушајте, најстарији ред, мушки”. И ја питам: “Добро, какав је смисао?” Ја схватам шта ми даје моја вера, моја религија, моје православље. А шта то мени даје?” – питаћу га ја. Интересантно је шта би ми он одговорио?

Ј.В.: Постоји одређени материјални цензус. Ако си довољно богат, они ће ти прићи. Уколико још нису прилазили – прићи ће. Ако си ти утицајан, перспективан, наравно, то се може десити.
Када сам се ја почетком 90-их година заинтересовао том темом, имао сам тако добар медиј, прајм-тајм на “Првом каналу”. Имао сам ауторске емисије. И тако, користећи се својим новинарским могућностима, нашао сам се у једном московском стану. Драг пар, муж и жена, а касније, већ у ближој будућности, он ће постати Велики Мајстор Велике ложе Русије, она ће стећи иницијацију у Паризу, у женској ложи.

А.К.: А да ли можете рећи њихова имена? Или је то неудобно?

Ј.В.: Мислим да се то може рећи, јер су они бивши. Георгиј Борисович Дергачев. И његова супруга Олга Сергејевна Горностајева, која се недавно упокојила као православна жена, за њу се можемо помолити. Захваљујући томе што је она схватила где је доспела, предала ми је своје документе, своје дневнике, који су се касније излили у књигу. Постоји и филм на ту тему, књига се зове “Пети анђео је затрубео”. Без лажне скромности, то је највероватније једина књига о савременој масонерији у Русији и у свету, која је документована.

А.К.: Јури Јурјевич, кажите ипак шта предлаже масонство?

Ј.В.: Масонство предлаже међународне солидарне везе. Сваком човеку нуди успех.

А.К.: Аха, то је значи религија успеха?Ако кажемо да је то религија, онда је то религија успеха?

Ј.В.: Охрабрења гордости. Ако би ти то бизнисмен рекао, то би заиста тако и било. Ти долазиш у било који велики град, узмеш масонски приручник, прикупиш телефоне и говориш шта је потребно: “Ја сам брат, тај и тај”. И теби се нађу на услузи. Ако си ти, рецимо, потпуковник у оставци, ниси промовисан, ниси постао генерал. Ти ступаш у витешки ред. И после одређеног броја година ти ниси само генерал, ти си витез Кадош или неки други. То су тако бујни називи у масонерији, некад су просто смешни. Рецимо Витез Кадош – на јеврејском “кадош” значи “свети”. Замислите, човек говори: “Драго ми је, ја сам светац”. Њему стискају руку и одговарају: “Ја сам принц од Истока, драго ми је”.

А.К.: Дивно.

Ј.В.: Дивно, но помало смешно.

А.К.: Једноставно, некакав модернизам. Можете нам сада Јури Јурјевич нешто рећи о савременим масонима у Русији?

О масонерији у Русији

Опширније: Руски масони: Где су?

Александар Пушкин. Придружио се масонима 1821. године. Но, тешко се његов однос према тајној организацији може назвати озбиљним – међу песниковим папирима нађени су рачуни масонске ложе које је он испунио стиховима.

Војсковођа Александар Суворов је био један од првих масона у Петрограду. У престоничкој ложи “Три звезде” он је дошао до ранга мајстора. А занимање организацијом слободних зидара он је стекао у Кенисбергу.

“Вечно зелени ловор” – такво масонско име је носио Михаил Кутузов. Он је имао виши степен иницијације и учествовао је на сабрањима ложа Петрограда, Франкфурта и Берлина.

Историчар и књижевник Николај Карамзин био је члан масонске ложе свега четири године. Међутим, он се залагао за бившу браћу за време хапшења чланова реда у Москви.

Филозоф и декабриста Петар Чадајев носио је осми степен посвећености у реду, од могућих девет. Био је члан Петроградске ложе, међутим, напустио ју је разочаран бесмисленошћу обреда и празним разговорима.

Александар Грибоједов се озбиљно односио према чланству у масонском реду. Писац и дипломата је међу циљевима ложе видео просвећење Русије.

Александар Керенски, учесник распада Руске империје, био је члан руководства парамасонске организације “Велики Исток народа Русије”.

А.К.: Заиста, неколико задивљујућих имена. У реду Керенски, у реду чак и Карамзин – али Суворов, Пушкин, Кутузов, Грибоједов…

Ј.В.: Да, то је та обујмица, обруч, који је припремљен, који пуца… И људи духовних, идеалних мотивација. Наравно, нисмо сви ми бизнисмени и нису сви међу нама прагматичари. Има и хуманитарних радника, научници и писци почетници. Наравно, када човеку говоре да улази у исту дружину са Пушкином, Жуковским, Карамзином… добро друштво, зар не?

А.К.: Још и Суворов, Кутузов, Грибоједов.

Ј.В.: Узгред, поменули сте Богданова, колико се сећам он је у свом предизборном слогану рекао: “Ја представљам организацију чији су чланови… – и почео је да их набраја. Што се тиче Суворова, ја сам имао специјално истраживање – није то све тако. Он је био у Кенисбергу кад је његов отац био генерал-губернатор новог руског рејона, да тако кажемо. Он је једноставно са очеве стране био упућен у ложу, да прозондира. А у масонским књигама је остало да је он присуствовао на заседању ложе. И тако је кренула прича.

А.К.: Није постао мајстор?

Ј.В.: Не, колико ја знам

А.К.: Но, није прихваћено да се он сматра Мајстором?

Ј.В.: То је, наравно, жеља масона – присвојити себи све што је могуће. Иако у ствари, и без тога имају много људи. Заиста је то у XVIII-XIX веку био хир.

А.К.: А какав хир? Просвећења, тајне и ужасне конспирологије? То је свима ужасно интересантно…

Ј.В.: Па све истовремено. Све оно о чему сада са Вама разговарам, подсећа ме на сиже из житија Макарија Великог. Он иде пустињом и сретне га ђаво. Ђаво је сав обасутан некаквим мехурићима. Светитељ пита ђавола: “Куда си пошао?” – “Идем до братије”. – “А шта то носиш?” – “За свачији укус”.
За свачији укус. Заиста, тај ред има велико искуство, вишевековно. Зато је за свачији укус. Официру у оставци, перспективном бизнисмену.

И то утиче. Једном сам дошао на Свету Гору до свог доброг познаника, јеросхимонаха који је био наш обавештајац у Авганистану, потом је био велики бизнисмен, имао је фабрике у иностранству. Сада он у подераној мантији, у сандалама на босим ногама, говори: “Слушај, донеси ми своју књигу о масонима”. Ја му одговарам: “Оче, шта ће теби тамо на Светој Гори “Пети анђео?” – Да, ти знаш – каже он – ја имам пријатеље бизнисмене у Бугарској. Када су они постали богати, њима су дошли и говорили: “Децо, да ли схватате ко смо ми?” Ми смо међународна солидарност, бизнис”. “Добро, размислићемо” – одговорили су они. Размислили су тако, овлаш. Прошло је пола године и поново долазе: “Децо, ви највероватније нисте схватили наш разговор. Бугарска је веома мала земља. И може вам се одсећи кисеоник, користећи се међународним …” А деца почињу да се нервирају, говоре: “Како тако, па ми смо ипак православни људи…”. А то. Ма шта ви! Ми ћемо вас упознати са баћушкама, са епископима”. Блеф? Не бих сада коментарисао тај моменат.

А.К.: Не, прокоментаришите. то је у ствари принципијелно важно. Ваша верзија: блеф?

Ј.В.: Ви знате да је друг Бжежински назвао Православље главним непријатељем Америке. Сећате се таквог цитата?

А.К.: Да, знам.

Ј.В.: Ако говоримо о терминима рата, “главни непријатељ”. У стан непријатеља шаљу агенте.

А.К.: Увек.

Ј.В.: Зато сам ја и био прво шокиран његовим речима. Блеф, није блеф? Зато сам размислио: добро… Непријатно је улазити у ту тему, ако ћемо искрено. Но, ја сам му донео ту књигу. Зато што су се та деца погубила, све карте су им испале из руку.

Но, тај архимандрит је написао: “Погледајте шта се догађа у тим ритуалима. На одређеној етапи иницијације тамо неки церемонијски мајстор говори, када куца у ложу: “Ко сте ви, шта хоћете?” – Ми смо деца таме и желимо да добијемо светлост.” Замислите, да ли су то православни крштени људи?

Тајно постаје јавно?

А.К.: А уопште, да ли су масонске ложе тајне организације?

Ј.В.: Знате како говоре сами масони – То није тајна организација, то је организација која има тајне.

А.К.: А да ли постоји приручник руских масона. Да се погледају имена?

Ј.В.: Да, ви знате да постоји приручник Серкова.

А.К.: Где се може наћи?

Ј.В.: Ја мислим да је тираж распродат.

А.К.: А на интернету, шта мислите да ли има?

Ј.В.: Највероватније има.

А.К.: Приручник о руским масонима. А вероватно не указује на савремене?

Ј.В.: Но, ми знамо за многе, они су већ давали интервју.

А.К.: На пример? Осим Богданова.

Ј.В.: На пример Дергачев. Раније, када је Дергачев био Велики Мајстор, он је говорио: “Само молим Вас, да се моје име не помиње нигде, код њих то није дозвољено”. Видимо да сада све постаје једноставније. Постављају друго питање. Наводе имена познатих политичара. Мени говоре: “Слушај ти тамо са 33 степеном…”

А.К.: Ја сам се за то веома пажљиво и дуго припремао…

Ј.В.: Када почну да наводе имена, ја им кажем: “Пријатељи моји, ако ја не могу да покажем документа, шта могу рећи”. Но, ја знам једну ствар. Да је још почетком 90-их година у систему шкотског обреда (најмоћнији светски масонски обред) у Москви била створена ложа “Аурора” за англојезичке иностранце који су овде радили. Потом, колико је мени познато, у ту ложу су почеле да улазе неке руске вип-персоне, познати људи.

А.К.: Мислите на руску медијску елиту?

Ј.В.: Не, из најразличитијих руских елита, у том смислу и политичке. Но, постоји и други документ. Ради се о томе да у руској традицији ипак није пријатно говорити познатом човеку, за разлику од америчке традиције. Сви знају да је Вашингтон, оснивач САД био масон. Велики делатник.

А.К.: Ми чак знамо по каквом је архитектонском пројекту изграђен Вашингтон. Не знате ту историју? Невероватно интересантна историја.

Ј.В.: Да, да, масонска архитектура.

Код нас у Русији скривају информацију о ложи “Аурора”…

А.К.: Зашто?

Ј.В.: Да, то су већ непријатне историјске ствари. Погледајте. “Златни век” Јекатерине, “златни век” масонства. Николај Иванович Новиков и његова компанија су ухваћени управо у том тренутку када је Јекатерина схватила: помама се појачава, број племића који су јој се примакли, војника и не само њих, куну се на верност не само њој, царици, него и том Великом Мајстору који се налази у Пруској. У Пруској са којом има ужасне односе, скоро па је дошло до рата. Говорећи савременим језиком, мирише на државну издају. Први талас антимасонских државних аката.

Други пик моменат су господа декабристи. Сви су имали везе са некаквим масонским, парамасонским организацијама, скоро сви.

А.К.: Помињали сте Петра Чадајева на пример.

Ј.В.: И што је најважније, куда су све те нити водиле. Нити су водиле посебно у Италију. Било је такво иницијално име Нујби, био је веома познат масон. Све је отуда долазило. Из Велике ложе Енглеске, наравно.

Па и Фебруарска револуција. Познати православни публициста, архиепископ Никон Рожденственски, пре револуције је много писао о опасности од масонерије. И једном је он написао: “Један познати архијереј је дошао мени и рекао: “Владика, шта ти свашта пишеш о тим масонима? Ко их је уопште видео, где су они? И постоје ли они уопште?” Та питања мени такође често задају.
И ето, после тог разговора је прошло неколико година – и одједном власт у огромној земљи преузима Привремена влада, где је 99% мистичних, непостојећих масона.

А.К.: Да, на челу са потпуно конкретним масоном Александром Керенским.

Ј.В.: А Никона Рождественског нису просто убили – њему су одсекли главу. То је ритуални масонски моменат.

Масонски симболи

Опширније: Симбол ока. Стубови. Врата за посвећеног и излазак на светлост за ишћућег.

Стубови Јерусалимског храма. Симболички стубови подсећају на исписане хијероглавске обелиске који се узвисују пред египатским храмовима.

Степеништа. Међу стубовима храма могу се цртати степенице које симболизују искушења и очишћење стихијама приликом стицања масонског посвећења.

Мозаички под. Иза стубова следи мозаички под са наизменичним црним и белим пољима у шаховском поретку. Симболика наизменичности састоји се у томе да се у области наших осећања све уравнотежује са строгом тачношћу.

Длето и чекић. За претварање у живот његовог рада, ученику се дају оруђа – длето представља успостављену мисао, донету одлуку, и чекић – вољу која их покреће.

Камен. Поред једног стуба ставља се груби камен, поред другог, кубни. Симболички масонски рад састоји се у томе, да би се, тешући груби камен, побољшала створена природа.

Чекић поштованог Мајстора. Чекић користи поштовани Мајстор ложе – први чувар ложе и други чувар ложе приликом спровођења ритуалних радњи.

Висак. Користе га зидари ради проверавања вертикалности зида. За масона је висак симбол истине. Истине не као апстрактног логичног појма, него истине као правилности речи и дела пред Богом и људима. ниво користе зидари за проверу хоризонталности површине. Слободни зидари га користе као симбол равноправности међу људима.

Шестар и угломер. У том амблему шестар слика небески свод, а угломер – земљу. Шестар, спојен са угломером, представља најраширенији од свих масонских амблема, симбола и знакова.
Књига свештеног закона. Једно од три главна светила слободних зидара. То је главна књига те религије, коју исповедају присутна браћа у ложи. Делта која лучи зраке – најважнији је симбол у масонском храму.

Свевидеће око. Троугао са смештеним у њему оком, знаком просвећености или симболом свести.

А.К.: Од побројаних симбола одмах се јавља више питања, него схватања.

Ј.В.: Тема је интересантна.

А.К.: Одмах се сетим грба ДНР.

Ј.В.: Да, чекић.

А.К.: Чекић. Са тим самим, како се то зове…

А.К.: А потом се сетимо долара са тим сијајућим оком у троуглу. А потом… Чега се све нећемо сетити. И мислимо: “Господе Боже мој”.

Ј.В.: А ви знате да за сваки од тих симбола свакако има смисла са нашим данашњим разговором. Погледајте та два стуба, Јахин и Боаз, код улаза у храм.

Све остало је древни гностички знак једнакости између добра и зла. Ако су добро и зло једнаке вредности, онда нема истине. Истине са великим словом. Ако је то тако, онда нема никаквих критеријума морала, етике. И постоји чисто масонска, с тим у вези, тема са називом “етика у времену”. То што је јуче било неетично, данас је етично.

Ми већ сада знамо за еутаназију детета у Белгији. Такозвани прозори Овертона.

А.К.: То што је било неприхватљиво, прво постаје дозвољено, а потом мејнстрим.

Ј.В.: Чисто масонска, узгред, тема.

А.К.: Да, видите како је то интересантно. Но, ипак: сви ти знаци и симболи, то на грбу ДРН, то на монети долара – да ли је то све случајност?

Ј.В.: Да, али опростите, масонство је створило Сједињене Америчке Државе.

А.К.: А онда? Нестало из темеља?

Ј.В.: И сада, је наравно, утицајно. Премда некад говоре: “Да, масонерија је била популарна у ХIХ веку, сада је то већ музеј…”.

Колико има масона и где су они?

А.К.: И тако, масони су међу нама, има их много. Друга је ствар што се они углавном не представљају.

Ј.В.: Ретко.

А.К.: Ретко? А како ви оцењујете њихову бројност?

Ј.В.: Ја мислим да у Русији има масона регуларног обреда, то јест правих масона, неколико стотина људи.

А.К.: Но, зато су сви ти људи, уколико ја правилно схватам ту логику, највишег ешалона.

Ј.В.: Не сви, наравно, не сви. Али ако говоримо о Америци, можемо рећи да је то масонска држава.

Зато што, заиста, било где да се поајви Америка, увек почиње рат, револуција, хаос.

Постоји апсолутно масонска формула – она је заиста на челу свих докумената, као што смо ми раније писали: “Пролетери свих земаља, уједините се!” И тамо је написано: “Поредак из хаоса”. То јест, потребно је прво створити хаос да би измучени народи света рекли: “да, што је могуће више ратова, револуција и сличног неморала.”

А.К.: И ту сам ја – сав у белом…

Ј.В.: Да, и ту излази неко, сав у белом. На језику православне есхатологије, ми знамо ко је то.

А.К.: Да, чујте, то је веома интересантно.

Ј.В.: А пројекат је масонски. Ђаволски, наравно.

А.К.: Са једне стране, закључак је веома прост, једноставно шокирајуће прост. Да, заиста постоји таква структура, као и многе друге. Заиста моћна, много народа њој приступа, иде на узици сопствене гордости, у религији успеха. Штавише, они извршавају то што обећавају. Али и сваки пословни договор са том силом, на одређеном нивоу је успешан. Но, за мене и вас – то је ужас. То је сатанизам и ђаволштина – и тачка.

Ј.В.: Апсолутно тачно. Ми говоримо о издаји. О издаји државе. О издаји Бога. О издаји саме људске природе. Обраћам се нашем патриотском аудиторијуму. Хоћу да кажем: пријатељи моји, останимо верни, с Божијом помоћи.

А.К.: Шта се може лепше рећи. Захваљујем, наравно, Јурију Јурјевичу, аутору књиге “Пети анђео је затрубео”? И постскриптум о долару…

Опширније:

Хајде да размотримо долар.

Почнимо са његове предње стране. Одмах пада у очи грб Министарства финансија САД.

Потом се померамо ка цифри 1, удесно, ка врху. Због унутрашњег горњег левог угла штита иза броја се помаља сова – симбол сатанистичког Бохемијског клуба, прописаног у Бохемијском шумарку.

Даље видимо пирамиду на чијем врху се налази свевидеће око, у основи пирамиде су ти сами римски бројеви. Ако их сложимо, добијемо број 666. Испод пирамиде је парола: „Novus Ordo Seclorum“. Дословно значи „Нови поредак векова“. Но, правилније је, поготово данас, “Нови светски поредак”, о коме тако често говоре светске елите.

Хајде да доцртамо пирамиду до јудејске звезде. Углови указују на слова, образујући реч „mason“. Изнад пирамиде видимо „Annuit Coeptis“ – „Он је садејствовао нашим делима“, или „Време почетка“. „Он“ је – архитекта (око). По другим тумачењима, преводи се као „Бог благослови наше послове“.

На маслиновој грани стоји 13 листова и они се налазе у канџама орла. Тринаест маслина на грани. Тринаест линија и пространство. Тринаест стрела у канџама орла. Тринаест слова у „E Pluribrus Unum“. Тринаест камења у пирамиди. Тринаест слова у „Annuit Coeptis“. У центру монете је велико слово N. – тринаести број у древном грчком алфабету. Тринаест је мистични број сатане.

Превијте долар на пола. Ту ћете добити велики и двострани печат САД. На једној страни жреци, на другој масони.

То је тако интересантна и проста та банда и њен циљ је – да од нас направе светско космополитско стадо, без рода и племена. Циљ масона је написан на траци у кљуну орла са десне стране. Наравно, латини то преводе тако да се народ не уплаши: “Јединство у разноврсности”. Али у ствари то је – “један народ од многих”. А ширина долара, истину говорећи, износи 66,6 милиметара.

Превод ФСК са руског: http://tsargrad.tv/article/2016/10/09/russkie-masony-gde-oni