Беседа на Ваведење Свете Дјеве Марије 1966. године у манастиру Ћелије

Браћо и сестре моје, да није Пресвете Богородице људи би давно, давно постали ђаволи. Јер да није Ње, не би било Господа Христа у овоме свету, не би било Спаситеља, Спаситеља од греха, Спаситеља од смрти, Спаситеља од ђавола и људи, људи који су тако заволели грех и сласти греховне да би давно постали ђаволи!

Али хвала Њој, Пресветој, хваљеној, славнијој од Херувима и Серафима, хвала Њој драгоценијој од свих бића створених, што је подвигом Својим, безгрешним животом Својим, очистила Себе, удостојила Себе да роди Господа Христа, да роди Бога, да буде Богородица, да да Спаситеља света! Без Ње, овај свет је без Бога; без Ње, овај свет је без Спаситеља; без Ње, овај свет пакао је од греха и смрти и демона.

Рођен од Пресвете Богородице, Господ је основао Цркву да се у њој спасавају људи од свакога зла, од свакога греха, од сваке смрти, од свакога ђавола. И она стоји непоколебљива, она необорива, Црква Света неразрушива; неразрушива ни од каквих Диоклецијана, Тамерлана, Хитлера, Нерона и свих ондашњих и данашњих гонилаца Цркве Христове у овоме свету. Гле, она јача, јача од свих њих, чудесним Господом Христом, Победитељем смрти, Победитељем греха, Победитељем пакла, Победитељем Сатане и свих његових ђавола. Да!

Ето, Господ, Кога нам је Пресвета Богомајка родила, Цркву нам Христову дала. Да, жена – жена је увела ђавола у овај свет, али и Бога! Жена Ева је увела ђавола у тело људско и претворила га у храм ђавола, али жена – Пресвета Богомајка, увела је у тело људско Бога, претворила га у Храм Божји! И данас дивне црквене песме брује том дивном истином: да је Пресвета Богомајка постала Храм Божји, Храм Божији родивши Бога и Господа Христа. Вели се у једној дивној песми данашњој за Њу: Днес Богомјестимиј Храм Богородица приводитсја в Храм Господењ, што значи: Данас Пресвета Богородица, Која је сместила у себи Бога, уводи се у Храм Господњи. Још се Она назива данас у црквеним песмама и молитвама: Живи Храм Божји! А каква је одлика храма, браћо?! Каква је одлика храма? Богослужење, непрекидно богослужење, ето то је одлика храма. А Богу се непрекидно служи светим мислима, светим осећањима, светим расположењима, светим делима, светим поступцима.

Провери себе, проверавај себе – служиш ли ти Богу? Јесу ли твоје мисли – свете мисли? Јесу ли твоја осећања – света осећања? Јесу ли твоја дела – света дела? Јесу ли твоји поступци свети? Да ли ти кријеш нека тајна срамна дела? Гле, може бити да у очима људи у овоме свету изгледаш честит и поштен човек, а ти скриваш у себи Бог зна какве змије, Бог зна какве грехе, Бог зна какве тајне, зла дела! Тргни се, не служиш Богу него ђаволу, јер човек само светим животом служи Богу, а грешним животом служи ђаволу. Твоја завист – гле то је тамјан ђаволу; твој блуд, твоја прељуба – ти кадиш ђаволу, ти служиш ђаволу свим бићем својим. Твоја завист, мржње, клевете, оговарање, псовка – па то је смирна за ђавола, ти кадиш ђаволу, служиш ђаволу. Браћо и људи, тргните се! Човече, па ти си саздан да будеш храм Божји!

Пресвета Богомајка уведена је данас у свети Храм да живи у њему, у трећој години Својој, и живела је до дванаесте године Своје у Храму. Ради чега?! Вели се у дивним црквеним песмама данашњим: Воспитатисја во Свјатаја Свјатих. Она је доведена у Храм да се васпита у Храму, у светилишту, у Светињи над Светињама, да се васпита у служењу Богу!

Како се служи Богу? Свим срцем, свом душом, свом мишљу, свом снагом! Тако је Пресвета Богомајка као девојчица ушла у Свети Храм Јерусалимски. Своју душу чистила је непрекидним молитвама, постом, читањем Светих књига, слушањем свештеника Божјих, учествовањем на богослужењима. Сав живот Њен био је очишћавање узношење бића Њеног, душе Њене из овога у онај свет. Сва се светила и осветила, сва се чистила и очистила од сваке и најтананије и најневидљивије нечистоте духовне и телесне. И тако служећи Господу и Богу непрекидно свим срцем, свом душом, свом снагом, свом мишљу, Она је очистила Себе, учинила Себе безгрешном и удостојила се да постане Мајком Божјом.

И ми Хришћани, ми смо зато Хришћани да сваки од нас буде храм Божји, живи храм Божји. То што је Пресвета Богомајка – у највећој мери дужни смо да будемо и ми! Гле, Свети Апостол пише хришћанима: Ви сте храм Божји, Дух Божји живи у вама, вели он:  Дух Божји живи у вама! Пазите коме служите! Пазите, дух ваш, дух ваш људски, човечански нека се сједини са Духом Божјим, еда бисте служили Богу свом душом, свим срцем, свом снагом, свим животом својим! Било је међу Хришћанима и онда и данас грешних људи, не само грешних људи него и грехољубивих људи! Човек од слабости пада у грехе. Има људи који су навикли на грех и неће да одступе од греха и желе да га понављају. Страшно је то, браћо, то је погибија, то је пакао. Човек себи ствара вечне муке на земљи, ствара вечне муке себи и у ономе свету. Зато Свети Апостол Христов вели: Јесте ли ви, јесу ли тела ваша храм Божји, храм Духа Светога? Пазите како живите!

Гле, ти – ти псујеш – о! ти поганиш храм Божји. Ти прељубу чиниш – о! смрад пред Богом разносиш и разливаш у храму Божјем. А ми, ми смо позвани да непрекидно служимо Богу, а служећи Богу, браћо, ми Њему уствари ништа више не дајемо него што Он има; ми служимо себи, своме спасењу, служимо својој вечности, служимо својој бесмртности, своме Вечном Животу у оном свету. Ето како служимо ми служећи Богу. И Господ Христос, дошавши у овај свет, дошао је да нас људе врати Богу, да нас људе врати вечноме човеку, ономе што је бесмртно и вечно у свима световима – да нас људе учини вечним бићима. То, то даје само Он, Чудесни Господ Христос, и нико више у овоме свету. А ми имамо пример, најсавршенији пример Храма Божјег у Пресветој Богомајци, Пресветој Богородици! Ето нам узора. То што је Она у највећој мери, нека се сваки од нас труди да постане храм Божји, по силама својим и моћи својој!

Она, Она је Света и Најсветија Васпитачица рода људског. Богослужење јесте најбоља школа, најбоља васпитачица! То је факултет, универзитет над универзитетима, школа над школама: храм Божји, богослужење Божје, Господ Христос, Његово Свето Еванђеље. Шта је циљ, шта је циљ светога васпитања? Шта је циљ светог бића човековог? Шта? – Непрекидно служити Богу свим бићем својим, служити Му свом душом, свим срцем, свим умом, свом снагом. И на тај начин ти овечнујеш себе, ти обесмрћујеш себе, ти освећујеш себе, ти обожујеш себе, ти охерувимљујеш себе, ти охристовљујеш себе, ти утројичујеш себе! Ти постајеш вечни син Божји, постајеш брат Христу, постајеш сунаследник свих Небеских блага. Ти постајеш син Божји по благодати.

Гле, човек си Хришћанине! Хришћанине, срце твоје то је престо Божји, престо на коме ти стално жртвујеш душу своју Господу Христу. Приносиш је на жртву. А савест, то је тамјан којим кадиш чудесног Господа Исуса! Молитве, то је истина, та осећања твоја нека буду свеће које горе пред Господом Христом. Мисли твоје нека буду муње светог живота! Покајање твоје нека буде ђакон душе твоје! Љубав твоја јеванђелска нека буде свештеник твој, а смирење нека буде владика. Ето, нека се тако у теби врши непрекидно служење Богу. Ти си Хришћанин, ти си на то позван. И онда, онда осигураваш себи блаженство, вечно блаженство души, вечно блаженство и у овоме и у ономе свету. Тако и ти, мајко, и ти, оче, родитељи и браћо, ви деци својој осигуравајте то. То је најбоље обезбеђење, то је осигурање, вечно осигурање човечијег бића и личности. Господ Благи Исус Христос и Његова Пресвета Богомајка Која нам је Њега родила.

Ето, ми данас и празнујемо тај велики славни Празник, Празник најбољег васпитања, светог васпитања хришћанског, празник свете школе хришћанске – Храма Божијег. То је једина света школа у овоме свету. Има пуно школа у овоме свету, универзитета; авај! шта се на њима све не учи! Какве се све зле науке не проповедају тамо? Какве зле теорије, какве све зле мисли, идеје које поробише, ево, Европу, целу Азију, Америку. Европа, Европа, зле школе, школе без Бога, школе без Христа, школе без Богомајке! Шта стварају те школе? Зверове, зверове, који сами ратове стварају и уништавају род људски, а обећавају блага, обећавају мир, обећавају благостање, обећавају богатство свакоме и свима а свет заливају крвљу. Ето вам света без Христа, ето вам света без Пресвете Богородице.

Нису ли људи ђаволи када су без Господа Христа, када су без Бога, када су без Пресвете Богомајке? Како је страшно бити европски човек, бити најмудрији технолог, авионолог, неболог, а овамо мрачне демонске црне мисли, црне идеје и такозване црне теорије њихове изводе се из Европе, и ето, мре, мре род људски на свима континентима. Таква је просвета без Бога, такво је васпитање несвето и васпитање без Бога.

А ми Хришћани и ви Хришћани, браћо моја, ми имамо и морамо имати свето васпитање, а то је васпитање: служити непрекидно Богу свом душом, свим срцем, свим бићем. Јер служећи Њему служимо себи; а ту, ту увек наш непобедиви Вођ, бесмртни и предивни Вођ јесте Пресвета Богомајка! Зато, ето, ми правословни чудесне величине служитељи Божји, ми свакодневним молитвама својим сав живот свој предајемо Господу Христу: да га Он води и руководи, да га Он обесмрћује и оживљује.

Ви чујете непрекидно дивну молитву: Спомињући Пресвету, Пречисту, Преблагословену, Славну, Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију, са свима Светима, сами себе и један другог и сав живот свој Христу Богу предајмо! И сав живот свој Христу Богу предајмо! И сав живот свој Христу Богу предајмо, да служимо Њему и овога и онога света! Амин!

Извор: „ФБ репортер“

Повезани текстови: Архимандрит Јустин Поповић - Житија Светих, 21. новембар, Ваведење Пресвете Богородице