Помаже Бог,

 У Христу, дага браћо и сестре у  редакцији Борба за веру.

 Богу хвала, да постојите и да нам доносите текстове које нигде не можемо да нађемо, о истини у нашем Првослављу. Зато вас молим, да дате коментар о најновијем догађању, забрани крштења и венчања у манастиру Велика Ремета, јер нема ценовника!

Деца моја која живе у Новом Саду су ми послала мејлом текст из Блица, који вам жаљем у прилогу. То сазнање ме је много растужило, благо речено, и у души заболелео, јер волимо тај манастир. Моји унуци, Филип (9 година) и Матија (6), су крштени, 2007. и 2011. у Великој Ремети. Крстио их је отац Стефан. Кумови и родитељи дали су колико су имали и могли. После се моја рођака из Београда ту венчала, а потом и своју ћерку крстила. Није било тарифе, ценовника...

И деца, некада сам и ја, често иду у Велику Ремету, тамо је предивна духовна оаза мира, љубави и лепоте, која радује срца наша. Тамо се могу купити многе књиге, а многе се добију и на поклон. А отац Стефан, па његове беседе, благост, љубазност... А тек како он службе држи... како обавља крштења и венчања. Сам, тако лако, смирено, све то некако тече сигурно, лепо, и истовремено узвишено, торжествено. Тако је било када сам ја била. И сада забрана, не може да се крштавају и венчавају тамо. 

Ко то може у Цркви Христовој да забрањује да се врше Тајне и како се то чини? Мене, а верујем и многе друге, не интересују ценовници, тарифе и сл. Ми желимо да идемо у храм Божји, а он је свуда, ваљда исти, један.

Не знам ја ко коме треба да у црквеној хијерархији  даје паре и колико, нити ме интересује, само сматрам да је тужно, јадно и нехришћански забрањивати.

Хвала! 

Нека вас Бог награди за све што чините у борби за Православље.

Ваш повремени сарадник,

Славица Барбарић, новинар у пензији