 Писмо Патријархa цариградског Архиепископу грчке:
Рашчинити и екскомуницрати оне који се противе нашем сабору на Криту Уводник Пред вама је чланак са презентације Ортодокс етос, и превод писма Цариградског патријархa Архиепископу грчке у коме патријарх прети онима који се не слажу са одлукама Критског сабора.
У нормалним временима и условима (пажња: када људи говоре да су ово „тешка времена, лукава и зла“ – они у ствари мисле на људе око нас, а не желећи да оптуже своје ближње говоре о „времену“; али сви знамо да „време“ не може бити ни ненормално, ни лукаво ни тешко ни лудо, већ само људи); дакле, да су „времена“ нормална, оваква званична, озбиљна и претећа документа, састављена од водећих људи, заузимала би насловне странице црквених публикација, исто као и недавна званична одлука и став Бугарске православне цркве, поред ставова осталих помесних цркава. Али, „времена“ су лукава. Људи на положају се односе према нижима од себе по рангу као да ти доле баш ништа не знају, нити би пак, требало ишта да знају. Као да није њихово да мисле; као да је Христос оставио Веру, коју смо наследили од Отаца, само њима, па колико они нама објасне и растумаче – толико нам је доста. На кашичицу. На цуцлу. Али, шта да радимо кад нас Оци нису третирали тако, као малоумне? А и Христос је оставио своје учење свима нама а не само онима на положају и у чину. Зато се и каже: „Богу се треба већма покоравати него људима!“ (Дјел. 5, 29) Али, ако бисмо били толико незнавени, како бисмо онда могли да знамо разлику када да се покоравамо Богу а када људима? Интересантно питање за оне који траже слепу послушност. А шта да мислимо о Критском сабору који одбацује православне а прима јеретике називајући их „историјским црквама“? Шта да мислимо? Ако то није јасно мудрима и паметнима, биће јасно онима које они сматрају незналицама. „Јер је писано: Погубићу премудрост премудрих, и разум разумних одбацићу. Где је премудри? Где је књижевник? Где је препирач овог века? Не претвори ли Бог мудрост овог света у лудост? Погледајте звање своје, браћо, да нема ни много премудрих по телу, ни много силних ни много племенитих, него што је лудо пред светом оно изабра Бог да посрами премудре, и што је слабо пред светом оно изабра Бог да посрами јако, и што је неплеменито пред светом и уништено – изабра Бог…“ (I Кор. 1, 19-28) Преводилац (протојереј-ставрофор Србољуб Милетић) + + + Изворни чланак Писмо Патријархa цариградског Архиепископу грчке:
Рашчинити и екскомуницрати оне који се противе нашем сабору на Криту Најновије показивање папских претензија: неканонско и без преседана мешање у унутрашње ствари друге помесне цркве. На непримерен и незаконит начин цариградски патријарх Вартоломеј тражи од Архиепископа атинског и Светог синода Грчке цркве смену и екскомуникацију водећих јерараха и свештенства Цркве због тога што се они противе „сабору“ на Криту, његовом неправославном организовању и одлукама. Патријархово писмо именује пре свега, некадашњег представника Васељенске патријаршије, протојереја Теодора Зисиса, професора емеритуса Патрологије, као наводног „вођу кружока“, али подразумева и „оне који су под њим“, који су са њим путовали до Ђурђијанске цркве, Бугарске и Молдавске, пре и после Критског сабора. Патријарх захтева да се они, у случају упорности у одбацивању „сабора“ на Криту, рашчине и екскомуницирају, према канонима акривије. Патријарх иде даље и каже да треба предузети сличне мере и против два добро позната епископа: Митрополита пирејског Серафима и Митрополита Калаврите и Агиалеје Амвросија, због њиховог јавног излагања о критском „сабору“ као иновативном и неправославном по својим одлукама. Ако Грчка православна црква одбија да поступи у складу са тим, патријарх обавештава Архиепоскопа да ће он и његов синод „прекинути црквену и светотајинску везу са њима“. Ова последња изјава је можда најзначајнији аспект Патријарховог писма, јер би то било без преседана за Свети синод једне помесне цркве да прекине везу са одређеним архијерејима друге помесне православне цркве. То би поставило озбиљна питања у вези стања заједништва између две помесне цркве и опсега канонске власти Васељенске патријаршије. Осим тога, ово заправо може да послужи да се не само изолују два јерарха у питању, већ и сама Васељенска Патријаршија, у зависности од реакције Грчке цркве и других помесних Православних цркава. Ако је веровати раним извештајима, који кажу да је Свети синод Грчке цркве одлучио да не одговара на ове захтеве патријарха, отпор овим папским претензијама и патријархова даља изолација су већ почели. Писмо патријарха Најуваженијем Архиепископу Атине и целе Грчке, наше понизности омиљеном брату у Христу и саслужитељу Јерониму, председнику Синода Грчке цркве, ми најтоплије поздрављамо ваше поштовано Високопреосвештенство братским загрљајем у Господу. Признато је од свих да наша Света православна црква – једна, света, саборна и апостолска Црква – утврђује и објављује своје учење и уређење светим саборима, помесним, проширеним, великим или Великим и светим, као и Васељенским саборима. Саборске одлуке се постижу силаском (Светог Духа – пр. пр.) и у Светом Духу представљају један глас јер је Свети Златоуст објавио пишући да „у Цркви треба увек да буде само један глас“ (беседа на I Кор. 36, 9). Подсећамо на овај еклисиолошки и канонски принцип – да ствари треба да се испитају и одлуче саборно – што је камен темељац живота, спасоносна мисија, и сведочење наше Православне цркве у свету, како за Ваше веома вољено и најмарљивије Високопреосвештенство и најсветију Грчку православну цркву, тако и у светлу наше одговорности као Васељенског патријарха и Председника Светог и великог сабора сазваног на Криту, и као чувара догматског и канонског поретка Источне цркве, ми Вам скрећемо пажњу на следећи озбиљан проблем који мучи нас лично, заједно са Синодом Мајке цркве. Информације, које из различитих извора сваки дан долазе до наше Васељенске патријаршије и до наше понизности лично, кроз интернет и друга средства информисања, кроз посете другим сестринским Православним црквама, говоре нам да протојереј Теодор Зисис заједно са свештеницима и лаицима који су исте мисли, позивају браћу првојерархе и свештенике, а посебно побожне православне вернике, да се побуне против, и да доводе у питање одлуке Светог и великог сабора наше Православне цркве који се благословено и успешно састао на Криту, а чијем успеху је темељни инструмент био допринос Вашег најдражег Високопреосвештенства и делегације најсветије Грчке цркве. Као да несвети рад овог малог броја свештеника и лаика – штетан по савести и скандалозан унутар најсветије Грчке православне цркве није довољан, примили смо информацију (која од данас тек треба да се оповргне), која нам говори да је делегација под поменутим свештеником посетила најсветије православне цркве Бугарске и Грузије, као и црквену епархију Молдавије, где је помутила верне и нажалост била примљена од стране браће првојерараха и архијереја тих цркава. Штавише, према овим информацијама, ова група се представила као да преноси свест Грчке цркве током своје посете Грузији. Ваше Високопреосвештенство и Свети синод најсветије Грчке цркве се сигурно слажу да ове ствари, које се намерно и без поштовања шире и циркулишу од стране свештеника и лаика, по речима Светог Василија Великог јесу „отровне дроге за душе… и као пијане главе… говорници тих речи… вичу пуни фантазије која произилази из њиховог стања“ (Писмо 210: Најелоквентнијим грађанима Нео Кесарије [6]). Осим тога, „[како би] растргли напола Цркву, да буду спремни за ривалство, да створе раздор, да себи стално краду корист од верских скупова – овима је неопростиво, они захтевају свођење рачуна, они заслужују озбиљну казну.“ (Свети Јован Златоусти: Против Јевреја 3, 13) На жалост, кроз ставове које су усвојили, чак су и браћа архијереји најсветије Грчке цркве, на пример, најсветији митрополити Серафим Пирејски и Амвросије од Калаврите и Агиалеје, кроз своје списе које су благовремено или неблаговремено циркулисали, и изнад свега, кроз своје објективно екстремне речи изговорене пре и после сабора, били у дослуху са овом познатом групом против канонске Цркве и одлука Светог и великог сабора који се састао на Криту. Они који делују на овај начин сигурно заборављају да „питања која су размотрена и о којима је одлучено саборно, боља су и сигурнија него сопствени закључци.“ (Јован Критос: Одговори Константину Кавасалису, Архиепископу Диракиоса) Зато молимо Ваше Високопреосвештенство и Свети синод Грчке цркве која је учествовала на Светом и великом сабору на Криту, који сте сарађивали у његовим одлукама и потписали све усаглашене текстове, да спроведете одлуке сабора који је наредио да су ови текстови обавезујући за све православне вернике – свештенство и лаике подједнако (Види канонску организацију и рад Светог и великог сабора Православне цркве, 13, 2). Молимо Вас да предузмете одговарајуће мере и издате потребне опомене наведеним свештеним лицима а посебно корену ове групе, како би прекинули са својим анти-црквеним и неканонским активностима, престали од саблажњавају душе „за које је Христос умро“ и престали да изазивају проблеме у јединственој Православној цркви. Познато је свима да „ништа тако не изазива гњев Божији као подела Цркве“ (Свети Јован Златоусти: Беседа на Ефесцима 11, 13) попут ове која се јавља услед понашања горе наведених лица. Не сумњамо да Ваше Високопреосвештенство и Свети синод Грчке цркве желе да ураде оно што је исправно, што је у складу са канонском акривијом (тачношћу – пр. пр.), и да на одговарајући начин црквено ургирате и опоменете наведено свештенство и лаике, претећи свргавањем онима који нису у складу са оним што је наложено од стране Божанских и Светих канона за лечење рана насталих на телу Цркве због оваквог понашања, не остављајући простора за „скандал“. Исто тако, у вези са овим, ми усрдно молимо Ваше Високопреосвештенство да посебно обрати пажњу на ону браћу архијереје најсветије Грчке цркве која су изазвала буру међу народом Божјим њиховим делима и посланицама, као што су поменути митрополити Калаврита и Агиалие, и Пиреја, рекавши им да ако они не дођу себи и не стоје исправно, Васељенска патријаршија ће одговорити на проблем који је настао прекидањем црквене и светотајинске везе са њима, позивајући се на заједничку одговорност и обавезу свих православних пастира да чувају јединство, мир, и заједничко сведочење Православне цркве. Овим горе наведеним, ми претимо са болом у души и тугом у нашим срцима, пре но што се границе права на слободу изражавања и конструктивну критику прекораче и ово несвето дело постане све горе и теже лечити. Ми поверавамо речено на савест Ваше Љубави и преосвећених архијереја Грчке цркве, а ми завршавамо са дубоком љубављу у Господу и изузетном чашћу. 18. новембар 2016. Вољени брат у Господу Вашег Високопреосвештенства, Вартоломеј константинопољски Превод са енглеског: Протојереј-ставрофор Србољуб Милетић Извор: „Светосавље“ |
