Познато је да се „православни“ екуменисти Бога не боје, а људи не стиде. Уз помоћ закулисних сила и закулисних радњи, они су дограбили кључне позиције у Помесним Црквама. Држећи све полуге управљања и власти у својим рукама, они су дрски потирачи православних канона и црквеног права. Практично, не постоји механизам којим би било ко (осим Бога Свемогућег!) могао да заустави њихово (не)дело разарања Цркве и кварења вере. Они су тога свесни, па вернике третирају као бесловесно стадо, које је ту за шишање вуне и клање утовљеног. Новотарски народ је ту још и да возглашава „амин“, како уче новотарац и јеретик епископ Игњатије Браничевски и његова булумента.

Но, хајде да размотримо рођенданску честитку руског патријарха римском архијеретику и осведоченом српском крвнику (ОВДЕ:).

Кирил се у честитки папи обраћа као законитом поглавару једне цркве: „Ваша Светости“.  Притом га назива слугом Божијим. А шта о папи кажу Свети Оци?! Преподобни Јустин Ћелијски говори: „Три су највећа пада у историји: Адама, Јуде и папе”. Дакле, онога кога Отац Јустин пореди за издајником Сина Божијег, руски патријарх назива слугом Божијим! Док Свети Козма Етолски учи: „Папу да проклињете“, - водећи руски екумениста папу сматра благодатним (=Богом благословеним). Док Свети Марко Ефески, светило православне ревности и разоритељ издајничке Флорентинске уније – папу и његове назива јеретицима и покваренима, ученик криптокатолика Никодима Ротова папу држи за сасуд Духа Светога (Господе, опрости!). А поглавара највеће јереси у историји сматрати за сасуд Духа Светога, шта је друго до хула на Духа Светога?! Јер, Свети Игњатије Брјанчанинов је јасан: сваком јересју руководи демон! Демони су творци јереси! „Зато вам кажем: сваки гријех и хула опростиће се људима; а на Духа светога хула неће се опростити људима“ (Мт. 12,31).

Што се тиче патријархове приче о сарадњи са јеретицима латинима „ради мира, праведности, јачања у друштву моралних вредности и превладавању разногласја међу хришћанима“, реч је о замагљивању суштинског циља, а то је – изградња нове Куле вавилонске и уједињавању света под влашћу антихриста. О томе је богомудро прорицао други највећи Србин после Светог Саве – Свети Владика Николај Српски и Свеправославни: 

 „...Велика је разлика између мира што га Христос даје и мира светског, што га људи желе. Први мир чува човека од корупције, а други производи корупцију, и кроз корупцију води поновним побунама и ратовима. Неваљао мир је отац рата... Содом није уништен у рату, него усред мира и материјалног благостања... Сваки свој достигнути Рај на земљи, људи су брзо претварали у пакао... Неће тако бити када се организује Један Свет, са једним Представништвом, једним језиком, есперантом, једном војском или полицијом; једним календаром, са уједначеним васпитањем, уједначеном етиком, уједначеним уређењем. Рат ће бити осуђен као лудост и варварство и онемогућен. Настаће вечни мир, сигурност и благостање. Тако нам говоре нови пророци Земље Недођије. Тако говоре гости и дошљаци, слуге и најамници, без разбирања шта Домаћин мисли, а ту идеју добронамерно, али по незнању подржавају и неки хришћански пастори... (а, од недавно, и православни патријарси – нап. „Борба за веру“) Може Господ попустити да се ова жеља људска оствари. У том случају, Он ипак неће бити без Своје Жетве. Само ће Његове жетве бити у бури и вихору. Јер ће у тој универзалној држави завладати квареж, каква се не памти у историји, квареж ментална и морална, коју је Апостол Павле описао из даљине времена, јасно видео и описао. Апостол, истина, говори о последњем времену, али гле, и ови новиархитекти Једнога Света сматрају овај свој идеал, као последњу фазу људске историје... Настаће нереди, побуне и револти на све стране кугле земаљске... Зато ће с времена на време преносити своју власт, вољно или приморано, на диктаторе, који ће огњем и мачем повраћати ред у свету... Најзад ће, у сумраку историје, доћи диктатор света, "син погибељи - којега ће Господ Исус убити дахом уста Својих" (1. Сол 2: 8)./.../ Њихов идеал је Један Свет, који желе остварити уједначаваљем људи, народа и вера; зато им највише смета Христос, Неуједначитељ и Неуједначиви... Гле, истина и лаж нити могу орати на истој њиви, нити спавати у истој постељи. Црква ће се Христова ставити ван закона, а за јавно спомињање Христовог Имена, биће прописане оштре казне. Али ће се спасавати само они, који буду призивали Име Господње... Јер Црква Његова почела је мучеништвом и завршиће мучеништвом, света браћо моја... биће светлошћу уписана имена оних последњих хришћана, које затече на земљи Господ Исус Христос, када се јави у сили и слави Својој, са свима Светим Анђелима. И сатана ће бити бачен у језеро огњено са свима својим слугама, у нељудском и у људском облику. И земља ће се спалити огњем, као чаура која је дала оно што је Домаћин од ње очекивао. И Домаћин ће бити задовољан. А Небесна Црква, коју нико не може избројати, жива и словесна Жетва Господња, наћи ће се сва обучена у беле хаљине чистоте и радости. И запеваће и вечито певаће, Велико Славословије Светој Тројици, Богу Јединоме. И Господу Исусу Христу, Спаситељу, главном Јунаку, свеопште и величанствене драме створенога света од почетка до краја. Блажени, који се у оне последње дане не устраше од непријатеља Исусових, у којима нема живота. Такови ће бити вечни учасници славе и радости Господа својега.<< (Свети Владика Николај, Жетве Господње).

Папа Фрањо је, то се зна, амерички човек. И у Аргентини је подржавао америчке стављенике и злоставитеље аргентинског народа, чиме је, ваљда, „доносио утеху и радост“ својој пастви, и „заслужено уживао поштовање и љубав у својој земљи“, како се улизнички изволео изразити руски паријарх (о томе погледати текст нашег сарадника В. Димитријевића овде:). Чак и из перспективе руских националних и геополитичких интереса, шуровање с папом је крајње непотребно и штетно. Али, екуменисти су екуменисти. Они не виде ствари онако како их видимо ми, православни. То су дрзници који се усуђују да папи поклањају мошти православних, попут Светог Серафима Саровског. Ипак, свачије ће дело изаћи на видело, а правда Божија не дрема.