Лабораторија за физику на Универзитету Колумбија добила је име по нашем физичару, Михајлу Пупину. Сједињене Државе додељују престижну медаљу за науку са Пупиновим именом. Кад се уђе у зграду НАСА, постоје две почасне собе – једна посвећена Галилеју, друга Пупину. Америка је по њему назвала кратер на месецу и једну малу планету. А код нас, на Ташмајдану, стоји споменик азербејџанском диктатору Хајдару Алијеву, али нема споменика Пупину. Зашто?

Разговарамо са Александром Нинковић- Ташић, председницом Образовно – истраживачког центра „Михајло Пупин“ из Београда, ауторком недавно окончане изложбе „Пупин од физичке до духовне реалности“ и „Тесла и Пупин на истом путу“, организованима у Историјском музеју Србије, које је посетило преко сто хиљада људи!     

НАУЧНИК КОЈИ СЕ ДИЧИО ДА ЈЕ РАТАР         

Госпођо Нинковић-Ташић, ко је био човек славан у САД, а лишен споменика у Београду, коме су се, како рече наш предратни конзул у Америци, Радоје Јанковић, најугледнији Американци, клањали као идолу?

Ја сам био говедар у Банату, говори Пупин, па сам узет од својих говеда да јављам људима дела Господња у природи. Овај простодушни геније био је једини човек у историји науке који је све што је часним научним радом стекао - оставио свом народу. Када креће као познати научник и професор, председник и оснивач научних удружења на Париску мировну конференцију, он у захтеву за пасош и поред богатства и многих титула, пише земљорадник.     Ко тог једноставног човека не упозна, ко не погледа очима идворског пастира и не помисли како се младић попео у кошуљи, без знања енглеског језика и без новца, на палубу брода Вестфалија, па је, мислећи на Божију милост и неписмену мајку, грлио бродски димњак, тај не може разумети снагу невероватних доприноса Михајла Пупина.     

МАЈЧИНИ СИНОВИ       

Говорећи о Пупину и Тесли, наглашавате да је код обојице постојао култ мајке. Откуда то ако смо ми били тзв. „патријархално друштво“? Зар Пупин и Тесла нису доказ да је култ мајке у нас био много развијенији него што се мисли?

Нарасле су, у срцима својих синова, Олимпијада Пупин, рођена Алексић и Ђука Тесла, рођена Мандић, до чудесног примера врлине, части и мудрости. Може ли иједно дете модерне цивилизације која постоји захваљујући доприносима Тесле и Пупина моћи да разуме да је на свом имању у Норфолку, чувени професор Колумбија универзитета и славан човек, говорећи о својој мајци Олимпијади пред познатим научницима и индустријалцима увек устајао, јер, како је истицао, о мајци седећи не може да прича.            Или, да ли можемо данас поверовати да је Тесла наглашавао како је његова мајка већи изумитељ од њега. И заиста када читамо Теслину аутобиографију, чини нам се да је све оно што га је учинило великим, наследио од своје мајке:„Она је заиста била велика жена, ретке умешности, храбрости и моралне снаге, која се храбро супротстављала животним невољама...Моја мајка је била прворазредни изумитељ и верујем да би много постигла да није била тако далеко од модерног живота и његових многоструких могућности. Изумела је и конструисала свакојаке направе и алатке, ткала је најлепше шаре од вуне коју је сама прела. Чак је сејала семење, узгајала биљке и сама раздвајала њихова влакна. Неуморно је радила од ране зоре до касно у ноћ и безмало сва одећа и покућство у кући били су дело њених руку. И после шездесете, прсти су јој били још толико спретни да је могла оно што очима види, рукама да створи. ”

А Пупин је сваку мудрост на коју се ослањао приписивао речима неписмене матере. Тако су у време његовог живота, много пута цитиране њене речи:„Дете моје, ако желиш да пођеш у свет о коме си толико слушао на нашим поселима, мораш имати још један пар очију – очи за читање и писање. У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућности пун вечне славе“.

СРЦЕ И УМ У САГЛАСЈУ           

Скупили сте преко 15 хиљада докумената о Пупину, пре свега из САД. Шта смо ново сазнали на основу грађе која нам је, захваљујући Вашем раду, постала доступна?

Сазнали смо да је од брилијантног ума веће било Пупиново срце. Оставио је неизбрисив траг у институцијама науке, од којих су НАСА или Њујоршка академија наука, само на почетку дуге листе. Угледали смо професора коме је циљ био да прави људе боље од себе. Без научне сујете уписује на листи својих ученика многе нобеловце, великане физике. Али уз науку која отвара поље телекомуникација и електронике, највећи, немерљив допринос великог човека, била је борба за право, правду и слободу Србије. То шта је био спреман да ризикује током ове вишедеценијске борбе, најпотренији је део документације. Видите како су новац, углед и част били велике Пупинове алатке да помогне свом народу у тешким временима.

Михајло Пупин је један од највећих добротвора у историји овог народа. Реците нам нешто о његовом, ваистину немањићском добротворству.

И у обимном осврту ми не можемо истаћи ни оквир добрих дела Михајла Пупина. Три фондације су почетак приче. Године 1914. Михајло Пупин упутио је писмо Српској краљевској академији којим оснива фонд под именом ''Фонд Пијаде Алексић – Пупин''. Овим Фондом желео је да изрази "благодарност матери која га је под теретом тешких жртава упутила из сеоске школе у вишу варошку школу, мада сама у свом детињству није видела ни сеоску школу, нити је икад имала прилике да изучи вештину писања и књиге. Ја сам уверен да данас има велики број таквих српских матера у новоослобођеним крајевима, па зато радо откидам од мојих уста да њима мало олакшам терет школовања њихових синова". Уз једно име стоји више од 20.000 школских стипендија. Године 1928. писмом које упућује Министарству пољопривреде и вода Краљевине СХС оснива задужбину под именом ''Фонд Михајла Пупина'', задужену за привредна улагања.

А 1932. године шаље писмо министру просвете у коме моли да му се одобри оснивање ''Задужбине Михајла Пупина при Народном историјско-уметничком музеју у Београду''. Кроз њега нам чува дела Уроша Предића, Паје Јовановића, Константина Данила и других, штампа моћне Монографије о српским манастирима. Организује Коло српских сестара, као и Српско друштво за помоћ деци која су остала ратни сирочићи. И на ове дарове нижемо их још више од 1000 - помагао је уметнике, научнике, гимназије, универзитет, Народни музеј, нашу Цркву, многа друштва, организације,  родни Идвор.

ПУПИН И ТЕСЛА, ИСТИНЕ И ЛАЖИ

Изгледа да се нама, одавно, сервирају разне лажне верзије историјских догађаја, са, по свему судећи, циљем слуђивања овог народа. О себи морамо да мислимо како смо најгори народ на свету, посвађани и никакви, и да су такви били и наши великани. Једна од лажних верзија историјских истина тиче се односа два највећа србска научника, Тесле и Пупина. Тобож, Тесла се наљутио јер је Пупин на суду сведочио у корист Марконија. Ви ту лаж демистификујете. Како?

Михајло Пупин свом пријатељу Лазару Жарковићу говори  „Не би ни Никола Тесла ни ја постигли ништа у животу да нисмо као деца били  загледани у пространо и вечно звездано небо над нама." Толико је пуно података који их спајају, да ми је ову причу још теже да почнем од оне о Пупиновим небројеним доброчинствима. Да ли данас знамо да је на Пупинов позив Никола Тесла долазио на Колумбија универзитет како би инспирисао његове ученике, да ли знамо да су и Пупин и Тесла плакали док су слушали гуслара у Америци, да ли смо се загледали у штампу из времена њиховох живота, која их је спајала у жељи да спасу свет од ратова, да ли знамо да су јели слатко од поморанџине коре приликом последњег сусрета, два дана пред Пупинову смрт? Ово је само почетак дуге листе сусрета два велика генија, која су делила страст према уметности, читала исте народне песме, а често исте људе називала блиским пријатељима. Уз многе податке прича о сукобу се топи, а нараста она о слози и поштовању. И пре било ког другог доказа погледајте Пупинове исказе на суђењу, речи његовог сведочења које су остале у записнику, где Пупин каже - Никола Тесла је прави изумитељ бежичног система и овај свој изум је оставио бесплатно на коришћење читавом човечанству.

СВЕТОСАВАЦ ОПЕТ МЕЂУ СВОЈИМА  

Често износите чињеницу да је Пупинова књига „Са пашњака до научењака“ код нас, за време комунизма, превођена кривотворено, без насушно важног поглавља о Светом Сави, Пупиновом вечном надахнућу. Пупин је после рата у Југославији био „невидљив“ - између осталог, и због своје дубоке религиозности. Какав је био духовни живот овог великог пријатеља Владике Николаја?

Владика Николај и Пупин бејаху два пријатеља, саборца чије је дејство за добробит овог народа немерљиво, као што су немерљиви и Пупинови дарови. После Пупинове смрти, владика Николај истиче да је упознао многе велике људе, али једну стену, једну громаду  - звала се Михајло Пупин.

Одузети Пупину светосавље исто је што и одузети му снагу. То су учинили мали људи којима су лични интереси били већи од интереса целог једног народа. Ту је прво ударено - на Пупинову делатну веру, затим на Српство, а онда је препуштано забораву читаво наслеђе и научно и људско.

Пише Пупин у својој аутобиографији: Вера моје мајке научила ју је како да схвати душу науке, и зато сам одувек веровао да нас наука може научити како да схватимо душу њене вере.        

Ваш рад има за циљ да Србе упозна са генијалним човеком, великим родољубом и не мањим добротвором. Како Србија реагују кад на Вашим изложбама и предавањима сретну свог сродника?    

Потрешеност, понос и радост и туга што смо имали таквог човека и што смо га изгубили.       Али то није ништа друго него доказ да се жива вера, морална снага не могу убити,  већ  само успавати и могу представљати најбољи путоказ и у 21. веку.

РАЗГОВАРАО: ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

Објављено у „Печату“ 23. децембра 2016.