Митарство прво

Грех језика митарство је прво
На коме се душа истјазава
Од демона злогласних трубача.
Свака речца што је језик рек'о,
Нит се губи нит се заборавља,
Звук и слика њезина остаје
Да пред душом по смрти се јави.

Псовке страшне, псовке бујесловне,
И узвици празног хохотања -
Све ће душа чути поновљено
Што је икад на земљи изрекла
Грдећ себе, Бога или људе,
А за што се није покајала
Пре растанка са животом овим:
Све ће чути од црних демона
А пред Божјим светлим ангелима.
И стид ће је као пламен пећи,
Но с тог места не може утећи,
Док се душа нечим не оправда
И грехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дела,
Немадне ли вере и кајања,
Душа себе оправдат не може,
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вечног шкргутања.
Ако л' има других добрих дела,
Ако л' има вере и кајања,
Ако л' има страха и молитве,
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божјим ангелима.

Друга стража још црњих демона,
Где се душа за лаж истјазава,
За све лажи што је помислила
И за оне што је исказала,
За сва мрска лажна сведочења,
Лажне клетве именом Божијим,
И све лажи језиком просуте -
Све ће душа чути поновљено,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих ангела,
И стид ће је као пламен пећи,
Но с тог места не може утећи
Док се душа нечим не оправда
И грехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дела,
Немадне ли вере и кајања,
Душа себе оправдат не може,
Нит корака навише крочити
Но у крило пада демонима:
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вечног шкргутања.
Ако л' има других добрих дела,
Ако л' има вере и кајања,
Ако л' има страха и молитве,
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божјим ангелима.

Трећа стража још црњих демона
Где се душа страшно истјазава
За осуду брата и суседа,
За осуду туђих безакоња,
За осуду греха у ближњега,
За смејање над туђом слабошћу,
За горђење над комшијским стидом,
За гажење на земљу палога
Да се грешник више не усправи.
За то душа биће истјазана -
Јер је друге грешнике судила,
Своје грехе вешто прикривала.
Све то душа чуће поновљено,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих ангела,
И стид ће је као пламен пећи,
Но стог места не може утећи
Док се душа нечим не оправда
И грехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дела,
Немадне ли вере и кајања,
Милосрђа и благе кротости,
И скривања греха у ближњега,
И похвале његових врлина,
Душа себе оправдати неће -
Нит корака навише крочити
Но у крило пада демонима:
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вечног шкргутања.
Ако л' има других добрих дела,
Ако л' има вере и кајања,
Ако л' има страха и молитве,
Милосрђа и благе кротости -
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божјим ангелима.

Четврта је јоште црња стража,
Ту демони истјазују душу
За пијанство и за облапорство
И к'о глумци пред душом играју
Све пијанке и све теревенке,
Све смешности пијана човека
И сву гадост од многог једења,
К'о пси гадни около урлају
Око душе страхом устрашене
А на уста своја повраћају
Она пића и она јестива
Што су душу на грех наводила
И дебелост телу јој давала
А мршавост срцу и разуму -
Све ће душа видет поновљено
Што је икад на земљи чинила
И све чути од црних демона
А пред лицем Божјих ангела,
И стид ће је као пламен пећи,
Но с тог места не може утећи,
Док се душа нечим не оправда
И грехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дела,
Немадне ли вере и кајања,
Милосрђа и благе кротости,
Божјег страха с много молитава -
Душа себе оправдати неће,
Нит корака навише крочити
Но у крило пада демонима:
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вечног шкргутања.
Ако л' има других добрих дела,
Ако л' има вере и кајања,
Милосрђа и благе кротости,
Божјег страха с много молитава -
Тад се душа у висину диже,
Узнешена Божјим ангелима.

Пета стража још црњих демона
Што за леност истјазују душу:
За све дане лено пролежане
И предуге ноћи проспаване,
За сву туђу муку поједену
И за дужност своју несвршену,
За ленивост и тела и духа,
За безбрижност на делу спасења,
За кајање увек одлагано,
За молитве никад непочете,
Божје службе вазда пропуштене,
Добра дела вазда одоцњена -
Све ће душа видет поновљено,
Све ће чути редом набројано,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божјих ангела,
И стид ће је као пламен пећи,
Но с тог места не може утећи,
Док се душа нечим не оправда
И грехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дела,
Много вере, суза и кајања
Бар на страшном часу смртноме,
Немадне ли страха ни молитве,
Милосрђа и благе кротости -
Душа себе оправдати неће,
Нит корака навише крочити
Но у крило пада демонима:
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вечног шкргутања.
Ако л' има других добрих дела,
Много вере и суза кајања
Бар на страшном часу самртноме,
Много страха, много молитава,
Милосрђа и благе кротости -
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божјим ангелима.

Шеста стража још црњих демона
Што за крађу истјазују душу,
Од детињства до часа смртнога
За све што је кад украла душа,
Ил' рукама ил' тајним жељама,
Ил' крадљивим честим помислима,
Све крадећи, Бога с' не бојећи
И комшију свога жалостећи -
Све ће душа видет поновљено,
Све како је на земљи чинила,
Све чути од црних демона
А пред лицем Божјих ангела,
И стид ће је као пламен пећи,
Но с тог места не може утећи,
Док се душа нечим не оправда
И грехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дела,
Много вере и суза кајања
Бар на страшном часу самртноме,
Немадне ли страха ни молитве,
Милосрђа и благе кротости -
Душа себе оправдати неће,
Нит корака навише крочити
Но у крило пада демонима:
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вечног шкргутања.
Ако л' има других добрих дела,
Много вере и суза кајања
Бар на страшном часу самртноме,
Много страха, много молитава,
Милосрђа и благе кротости -
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божјим ангелима.

Седма стража још црњих демона
За себичност истјазују душу,
За себичност и за среброљубље,
За тврдичлук према сиротима,
За сувишно збирање новаца,
За ненужно стицање имања
Докле други од глади грцају
И сузама дане залевају -
Све ће душа видет поновљено,
И познати све грехове своје,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих ангела,
И стид ће је као пламен пећи,

Но с тог места не може утећи,
Док се душа нечим не оправда
И грехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли вере и кајања,
Немадне ли страха ни молитве,
Милосрђа и благе кротости -
Душа себе оправдати неће,
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вечног шкргутања.
Ако л' има других добрих дела,
Ако л' има вере и кајања,
Ако л' има страха и молитве,
Милосрђа и благе кротости -
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божјим ангелима.

Осма стража још црњих демона
Што за лихву истјазују душу,
За интерес узиман од зајма,
За богатство лихвом згомилано
А на штету малих и сиротих,
Што по нужди зајам узимају
И по нужди интерес плаћају. -
Све ће душа видет поновљено,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих ангела,
И стид ће је као пламен пећи,
Но с тог места не може утећи,
Док се душа нечим не оправда
И грехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дела,
Немадне ли вере и кајања,
Немадне ли страха и молитве,
Немадне ли самопрезирања,
И праштања туђих прегрешења
У кротости и смирености -
Душа себе оправдати неће,
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вечног шкргутања.
Ако л' има других добрих дела,
Ако л' има вере и кајања,
Ако л' има страха и молитве,
Ако л' има самопрезирања
И праштања туђих прегрешења
У кротости и у смирености -
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божјим ангелима.

Девета је јоште црња стража,
Где се душа страшно истјазава
За клевету на невине душе,
За клевету и потвору црну,
За осуду људи без неправде,
За бацање греха на другога
Да би грешник избег'о каштигу
А праведник место њега страд'о.
Такав грех је мио демонима,
А мрзак је светим ангелима,
Њим се закон Божији потире,
Због њег' душу пакао прождире.
Свој грех душа јасно ће видети
И чуће га од црних демона
А пред лицем Божијих ангела,
И стид ће је као пламен пећи,
Но с тог места не може утећи,
Док се душа нечим не оправда
И грехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дела,
Немадне ли вере и кајања,
Немадне ли страха Божијега,
Много страха и много молитве,
И делења многе милостиње,
И праштања туђих прегрешења -
Душа себе оправдати неће,
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вечног шкргутања.
Ако л' има других добрих дела,
Ако л' има вере и кајања,
Ако л' има страха Божијега,
Много страха, много молитава,
И делења многе милостиње,
И праштања туђих прегрешења -
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божјим ангелима.

Десета је јоште црња стража
Где се душа страшно истјазава,
А за завист и злобну ненавист,
Што је коме завидела душа:
На лепоти или на богатству,
На јунаштву ил' на благовању,
Ил' на здрављу или на успеху,
На мудрости или на почасти,
Ил' на њиви родној ил' ливади,
Ил' на роду или на породу.
Од зависти сва је душа црна,
Сва је црна као угљен црни.
Све ће душа видет представљено,
Све ће чути поновљено,
Поновљено од црних демона,
А пред лицем Божјих ангела,
И стид ће је као пламен пећи
Но с тог места не може утећи,
Док се душа нечим не оправда
И грехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дела,
Немадне ли вере и кајања,
Немадне ли страха Божијега,
Много страха, много молитава,
Милосрђа и благе кротости,
И дељења многе милостиње,
И праштања туђих прегрешења -
Душа себе оправдати неће,
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вечног шкргутања.
Ако л' има других добрих дела,
Ако л' има вере и кајања,
Ако л' има страха Божијега,
Много страха, много молитава,
Милосрђа и благе кротости
И дељења многе милостиње,
И праштања туђих прегрешења -
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божјим ангелима.

Митарство једанаесто

Једанаеста јоште црња стража,
Где демони истјазују душу
За безумну гордост и охолост:
За горђење Божјим даровима,
За горђење здрављем и јунаштвом,
За горђење стасом и лепотом
Што ће црви у земљи разјести,
За горђење влашћу и богатством,
Чему свему смрћу конац бива,
За охолост наспрам родитеља,
За охолост наспрам пријатеља,
За охолост наспрам сиромаха,
За охолост наспрам незналица,
За охолост спрам Божјег закона,
За охолост спрам Божије цркве,
За охолост којом Ева згреши,
Адам паде и Рај се затвори.
Све то душу у окове веже
И држи је и дужну и тужну.
То ће душа видет представљено,
То ће душа чути поновљено,
Поновљено од црних демона,
А пред лицем Божјих ангела,
И стид ће је као огањ пећи,
Но с тог места не може утећи,
Док се душа нечим не оправда
И грехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дела,
Много вере и суза кајања,
Божјег страха, много молитава,
И премного дела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења -
Душа себе оправдати неће,
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вечног шкргутања.
Ако л' има других добрих дела,
Много вере и суза кајања,
Божјег страха, много молитава,
И премного дела милосрђа
И праштања туђих прегрешења -
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божјим ангелима.

Дванаеста јоште црња стража,
Где се душа за гнев истјазава,
За гнев брзи и непокајани,
И за јарост и срдиту љутњу
Од које се зажарује душа,
Зажарује пакленим пламеном,
А скрива се за Божију светлост.
Гневом Каин уби брата свога,
Гневом Саул гоњаше Давида,
Гнев је искра пакла огњенога
И претеча свађе и убиства,
Те за гнев је тешко истјазање,
За гнев душе против брата свога,
За гнев душе против Бога свога,
За гнев душе против родитеља,
За гнев душе против пријатеља,
За гнев сваки осим против греха.
Све ће душа видет представљено,
Све ће чути поновљено,
Поновљено од црних демона,
А пред лицем Божјих ангела,
И стид ће је као огањ пећи,
Но с тог места не може утећи
Док се душа нечим не оправда,
И грехове гнева не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дела,
Много вере и суза кајања,
Много страха, много молитава,
И премного дела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника -
Душа себе оправдати неће,
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ тамну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вечног шкргутања.
Ако л' има других добрих дела,
Много вере и суза кајања,
Много страха, много молитава
И премного дела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења,
И још уз то молитве светаца
И Божије Мајке ходатајства
И вапаја браће и сродника -
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божјим ангелима.

Тринаеста јоште црња стража,
Где се душа страшно истјазава
За освету и за злопамћење,
Господ рече: моја је освета!
Но грешни се мимо Бога свете,
Грех плаћају са двоструким грехом.
Зло плаћају са злом, и са горим.
И зато се душа истјазава,
Јер је много душа злопамтила,
Зло памтила и о злу мислила,
Злом се грдним пуна напунила
Као бунар водом замућеном,
К'о ливада отровним змијама.
Грешна душа грех ће свој видети,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих ангела,
И стид ће је као пламен пећи,
Но с тог места не може утећи,
Док се душа нечим не оправда
И грехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дела,
Много вере и суза кајања,
Много страха, много молитава,
И премного дела милосрђа,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника -
Душа себе оправдати неће,
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ тамну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вечног шкргутања.
Ако л' има других добрих дела,
Много вере и суза кајања,
Много страха, много молитава,
И премного дела милосрђа,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника -
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божјим ангелима.

Четрн'еста јоште црња стража
Где се душа страшно истјазава
За убиство страшно душегубство,
За учешће у туђем убиству,
За наговор брата на убиство;
За убиство жене ил' човека,
Ил' нејака чеда у колевци,
Ил' живога плода у утроби,
За убиство пушком из заседе,
Или ножем ил' мучким тровањем,
За убиство руком или срцем:
Ко смрт жели к'о да је убио.
Своје грехе душа ће видети
На овоме страшноме митарству,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих ангела,
И стид ће је као огањ пећи,
Но с тог места не може утећи,
Док се душа нечим не оправда
И грехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дела,
Много вере и суза и кајања,
Много страха, много молитава,
И премного дела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника -
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божјим ангелима.

Петнаеста јоште црња стража,
Где се душа страшно истјазава
За гатарство и за врачарије,
За бајања и за одбрајања,
Призивања у помоћ демона,
И тражење појаве духова,
И за то се душа истјазава,
Све ће душа чути поновљено
Што је икад на земљи гатала,
Све ће чути од црних демона,
А пред лицем Божијих ангела,
И стид ће је као пламен пећи,
Но с тог места не може утећи,
Док се душа нечим не оправда
И док своје грехе не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дела,
Много вере и суза кајања,
Много страха, много молитава,
И премного дела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника -
Душа себе оправдати неће,
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ тамну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вечног шкргутања.
Ако л' има других добрих дела,
Ако л' има вере и кајања,
Много страха, много молитава,
И премного дела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника -
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божјим ангелима.

Шеснаеста јоште црња стража,
Где се душа за блуд истјазава,
За страст страшну што скрнави тело,
Тело скверни а дух помрачава
И човека целог раслабавља.
И за то се душа истјазава -
За блуд телом, за блуд помислима,
Ил' маштањем, песмом, ил' речима,
За грешење и на грех мамљење,
За венчање духа са прашином.
Све ће своје блудне прљавштине,
Све ће душа видет представљене,
И све ће их чути исказане,
Исказане од црних демона,
А пред лицем Божијих ангела,
И стид ће је као пламен пећи,
Но с тог места не може утећи,
Док се душа нечим не оправда
И грехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дела,
Немадне ли вере и кајања,
И грехова својих исповести,
Много страха, много молитава,
И премного дела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника -
Душа себе оправдати неће,
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ црну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вечног шкргутања.
Ако л' има других добрих дела,
Ако л' има вере и кајања,
И грехова својих исповести,
Много страха, много молитава,
И премного дела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника -
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божјим ангелима.

Тад долази јоште црња стража
Где демони истјазују душу
За прељубу смрадну и пагубну,
За прељубу венчаних супруга,
За прељубу с венчаним човеком,
За прељубу са женом венчаном,
Грех је ово Богоотпадништва,
Грех је ово идолопоклонства,
Грех је ово крађе и неверства,
Проневера понајвеће тајне,
Грех је овај тешко искупити,
И за то се душа истјазава.
Све ће душа видет представљено,
Све ће чути од црних демона,
А пред лицем Божијих ангела,
И стид ће је као пламен пећи,
Но с тог места не може утећи,
Док се душа нечим не оправда
И грехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дела,
Немадне ли вере и молитве,
Немадне ли сузних покајања,
Немадне ли страха Божијега,
И премного дела милосрђа
Наспрам бедних и наспрам невољних,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника -
Тад се душа оправдати неће,
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ црну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вечног шкргутања,
Ако л' има других добрих дела,
Ако л' има вере и молитве,
Ако л' има страха Божијега,
Ако л' има сузних покајања,
И премного дела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника -
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божјим ангелима.

Митарство осамнаесто

Тад долази јоште црња стража
Где демони истјазују душу
За ужасне содомске грехове,
За грешења насупрот природе,
За блуђења и за скотолоштва
И за смешу крви с рођацима -
Тешки греси против Бога Жива
И противу људског достојанства,
И за то се душа истјазава.
Све ће душа видет поновљено,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих Ангела,
И стид ће је као пламен пећи
Но с тог места не може утећи,
Док се душа нечим не оправда
И грехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли душа добрих дела:
Немадне ли вере и молитве,
Немадне ли страха Божијега,
Немадне ли сузних покајања,
И премного дела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника -
Тад се душа оправдати неће
Нит корака на више крочити
Но у крило пада демонима:
У ноћ црну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вечног шкргутања.
Ако л' има других добрих дела,
Ако л' има вере и молитве,
Ако л' има страха Божијега,
Ако л' има сузних покајања,
И премного дела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника -
Тад се душа у висину диже
Узношена Божјим ангелима.

Тад долази јоште црња стража,
Где демони истјазују душу,
За јереси и крива учења
И од свете вере одступања,
Одступања од вере Христове,
Како нам је Христос оставио,
Апостоли свети рашили,
Мученици крвљу потврдили,
Светитељи славом прославили.
И за то се душа истјазава,
За охола своја мудровања,
И догмата светих извртања
По земаљском уму и памети,
Мимо свето Божје откровење,
Завођења људи од истине,
Завођења, крива тумачења,
Веровања у зла нагађања,
И слављења лудих учитеља.
Све што душа у томе сагреши
У овоме веку краткорочну,
Све ће душа видет поновљено,
Све ће чути од црних демона,
А пред лицем Божјих ангела,
И стид ће је као огањ пећи,
Но с тог места не може утећи,
Док се душа нечим не оправда
И грехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дела,
Немадне ли сузних покајања,
И премного дела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника -
Тад се душа оправдати неће,
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ црну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вечног шкргутања,
Ако л' има других добрих дела,
Ако л' има суза покајања,
И премного дела милосрђа,
И праштања туђих прегрешења,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника -
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божјим ангелима.

Тад долази јоште црња стража,
Где се душа страшно истјазава
За немилост и немилосрђе,
За немања благог сажаљења,
За немање срца ни милости
Наспрам људи грешних ил' праведних,
Увек проси у Бога милости:
Милост прима но милост не даје,
Милост прима, а немилост сеје,
Таква душа са Богом ратује,
Са свецима и са ангелима.
И зато се душа истјазава,
Све ће душа видет поновљено,
Све ће чути од црних демона,
А пред лицем Божијих ангела,
И стид ће је као огањ пећи,
Но с тог места не може утећи,
Док се душа нечим не оправда
И грехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дела,
Немадне ли вере ни молитве,
Немадне ли страха Божијега,
Немадне ли сузних покајања,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника,
Метанија добрих духовника -
Тад се душа оправдати неће,
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ црну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вечног шкргутања.
Ако л' има других добрих дела,
Ако л' има вере и молитве,
Ако л' има страха Божијега,
Ако л' има сузних покајања,
И још уз то молитве светаца,
И Божије Мајке ходатајства,
И вапаја браће и сродника,
Метанија добрих духовника -
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божјим ангелима.
Прође л' душа сва ова митарства
Са ангелом својим хранитељем,
Оправда ли себе за недела,
За недела у овоме веку,
У овоме краткорочну веку,
Имадне ли више добрих дела,
Више добрих него ли паклених -
Тад ће душа весело се дићи
И пред престо Вишњег Бога стићи,
У Рај ући међу светитеље,
Светитеље и красне ангеле:
И красоту којој слике нема,
И у живот ком сравњења нема,
И у радост којој краја нема,
И у славу земљи непознату,
Да благује и да се радује,
И са Христом у вечности живи,
Створитељу вечно да се диви,
Да се диви и да Га прославља -
То је наук Светог Православља.

КРАЈ И БОГУ СЛАВА!