Драги мој председниче,

Брате Ралићу,

Веома ми је жао што Вама и српској црквеној заједници којој часно и ревносно преседавате не могу да упутим поздрав на други начин, осим писмено.

Ваша црква коју су Ваши часни преци подигли у Лорену, посвећена је једном од највећих Мученика – јунака у историји Цркве. Свети Георгије је убио аждају која је прождрела много људских бића, и као римски војвода, као младић од 23 године, презрео је све почасти својих предпостављених, идолопоклоника, ради пламене љубави према Исусу Христу, Господу и Спаситељу човечанства. Такав карактер привукао је себи ваше јуначке српске претке од самог почетка њихове крштене историје. То је разлог због кога су српски великаши и народ Светом Ђорђу посветили многе и многе храмове, попут Немање, оца Савиног, краља Милутина и других. Једна од најдрагоценијих и најчудеснијих међу њима је црква у Тополи коју су подигли наши покојни краљеви Петар И и Александар (и која се сматра истинским чудом уметности на европском континенту, подигнутом у наше дане). Тако су учинили и ваши преци у Лорену. Будите им благодарни сви ви, припадници млађек поколења.

Хтео бих да подсетим све присутне на овој прослави, да Свети Ђорђе није само име, нити лепа прича из прошлости, нити само традиционални празник, него читав један програм за наше време и наше поколење. Он значи Веру и Жртву, и то је оно што Хришћанство тражи данас више но икад. Јесте ли чули председника Ајзенхауера кад каже: “Само вера може победити комунизам”. Као да је поновио речи апостола, који рече: “И ово је побједа која побиједи свијет – вјера наша”(И Јн. 5,4).

Али, по нашем, православном учењу, Вера се не може одвојити од жртве, то јест од жртвовања ствари, положаја, задовољстава, па чак и живота. Често размишљам о оним младићима американским који жртвују своје животе на Далеком Истоку са Вером у нашег васкрслог Господа Исуса Христа, Победитеља смрти. И никад не престајем да реазмишљам о оним милионима и милионима хришћанских мученика свих православних народа; Руса, Грка, Румуна, Сиријанаца, Срба и других. Они су се борили, и још увек се боре, против извесних аждаја какве су аждаје тираније или греха или злочина или неправде или мржње или геноцида, онако како се Свети Ђорђе борио. Сви они пролазе кроз двери патње и мучења попут Светог Ђорђа, идући у Христово небеско Царство вечног живота и светлости. Они су били надахнути примером Вере и Жртве Светог Ђорђа; стога су они сада достојна браћа и сестре Светог Ђорђа на небесима.

Такво је значење ваше црквене славе, драги мој председниче. она је чудесна и славна, надахњујућа, исцељујућа, уједињујућа и охрабрујућа. Стога шаљем срдачне честитке вама, пречаном свештенству из разних православних народа и група, Колу Српских Сестара и свим српским организацијама које су са Црквом, вашим часним гостима Американцима, младима и старима, свима присутнима на служби и за трпезом. И, свакако, мом веома драгом ученику, оцу Милану Марковини, којим се веома поносим. Сећам се свог покојног пријатеља, пречасног Д. Поповића. да Бог благослови његову душу, са свима онима из ваше парохије који преминуше. Бог да прости и њихове душе. А вама – многаја љета. Живели!

Са најлепшим жељама и благословом Божјим,

Искрено Ваш,

Владика Николај

са енглеског: Владимир Димитријевић