Варешки провинцијалац, Младен Дурић који је  приликом монашког пострига добио име славног патријарха цариградског, у много чему се показао као непријатељ православља. Осведочени папољубац, у паузама „шпацирања“ у Paciotti  ципелицама и вожње у скупим аутомобилима, са великом радошћу учествује у екуменским молитвама, а судећи по његовим честим посетама Дубровнику, једна од омиљених „манифестација“ му је „Молитвена осмина за јединство Кршћана“, којој већ неколико година уназад присуствује.

Тако је било и ове године. Изузећемо овај пут љубав горе поменутог владике-бискупа Григорија према овоземаљском благу,  и базираћемо се на поруку коју је послао са екуменске молитве коју је предводио  са монсињором Матом Узунићем, бискупом дубровачким, 21. јануара ове године у Благовештењској цркви у Дубровнику. Да је ли фудбалер-епископ Григорије, достојан  митре јер иста не само што  означава архијерејско достојанство, него и покорност архијереја Јеванђељу  Христовом?

Како је објављено на званичном сајту Дубровачке Бискупије, тема овогодишње „Молитвене осмине за јединство хришћана“  која се одржава широм света, а чији је  део, како на сајту веле  и ово дубровачко екуменско славље: „Помирење – љубав нас Христова обузима (усп. 2 Кор 5, 14-20).

Упорно називајући ово јеретичко сабрање у православној цркви  Благовештења слављем, наводе да је како је то већ уобичајено, проповедао  католички бискуп, а када се молитва одржава у католичкој цркви онда проповеда  православни епископ.  Коме је то уобичајено?!

Надаље, бискуп Узинић рекао је  како је ово окупљање на молитву за „ јединство Кршћана“ у Дубровнику  малени корак у свеукупном екуменском покрету али да је уверен  да је то  велики корак у нашем личном  извршавању Христове заповести  и жеље, сажете у његовој великосвештеничкој  молитви: ‘Да сви буду једно’.

Изражавајући радост због сусрета нагласио је како је све поновно окупила иста вера, нада и љубав које се жели делити, сведочити и по њима живети.

Осврнувши се на поруку  сусрета „ Помирење – љубав нас Кристова обузима (усп. 2 Кор 5, 14-20).“, бискуп је казао како се њиме желело „у средиште помирења ставити особу Исуса Криста и његову уједињујућу љубав која је једина способна учинити нас новим људима, онима који су способни надићи разлике које су се слиједом несретних повијесних околности, али и доприносом чланова наших заједница, догодиле међу нама и које нас и даље дијеле.“

Споменуо је и тзв. Источни раскол који се догодио 500 година пре онога на западу и чије последице осећају  и верници окупљени на овој молитви у дубровачкој православној цркви св. Благовештења.  Указао је том приликом на догађаје из 1054. године, када су донети укази о међусобној анатеми и екскомуникацији , те нагласио да су оба указа поништена 1965. године од стране папе Павла VI и патријарха Атенагоре  али „нажалост то није прекинуло и црквени раскол који у пракси још увијек траје“.  Даље бискуп  је изразио наду да се ствари могу променити, осврћући се пре свега на сусрете Папе Фрање и цариградског патријарха Вартоломеја, а посебно на  сусрет  римског поглавара и руског патријарха Кирила и њихову  заједничку декларацију у 30 тачака којом су дотакли  многе важне теме које нас уједињују.

Неке од порука бискупа дубровачког гласиле су овако:

–  Говорећи о међусобним односима на овим просторима  –  „Не бојмо се дијалога, не допуштајмо средини да она обликује нас него ми обликујмо њу“, или  „Не будимо непријатељи! Будимо браћа и сестре у Кристу, што доиста јесмо ако смо кршћани! Будимо ближи и ближњи!“ или „ Допустимо љубави Кристовој да нас обузме и међусобно помири, на што нас позива гесло овогодишње Молитвене осмине за јединство кршћана и Павлова порука Коринћанима, али и свима нама као кршћанима, без обзира на све наше подијеле и разлике или, усуђујем се то рећи, баш због наших пођела и разлика“.

–   Говорећи о баласту прошлости међу римокатолицима и православнима, (саветујући да се са баластом прошлости треба суочити на Христов начин):  ‘Љубав нас Кристова обузима’. Крист у нама рјешава проблеме. Крист у нама гради јединство.“

– Говорећи о томе да нас Христова љубав сили да се отворимо заједништву у љубави:  „Љубав Кристова нас сили да будемо заједно, једно. Ако у себи не осјећамо ту силу, хитност, нема Кристове љубави у нама. Нисмо кршћани. Кристова љубав има нас! И обузима нас! Држи нас заједно! Сили да се отворимо заједништву у љубави! ! Кристова љубав има нас! И обузима нас! Држи нас заједно! Сили да се отворимо заједништву у љубави!“

На крају је  уследио хвалоспев Христовој љубави, „оној која једина, ако нас обузме, држи нас заједно и сили на помирење и јединство међу нама и нашим Црквама“, те: „Љубав нас повезује с Богом, љубав покрива мноштво гријеха, љубав све подноси, све стрпљиво трпи, у љубави нема ништа подло, ништа охоло; гдје је љубав нема раскола, љубав не диже побуну; љубав све чини у слози; по љубави сви су Божји изабраници савршени… По љубави Господин нас је посвојио; због љубави коју је наш Господин Исус Крист гајио према нама по Божјој вољи је дао своју крв за нас, своје тијело за наше тијело и душу за наше душе.

Уз поруку „Будимо браћа и сестре“, на крају сусрета окупљенима  се обратио епископ Григорије

Рекао је и како су им срца испуњена радошћу и захвалношћу јер се можда није очекивало како ће на овом месту бити толики израз хришћанске љубави. „Али истовремено смо необично тужни зато што смо ипак бискуп Мате и ја умногоме у овоме усамљени. Желимо да и на другим местима, где год се додирују хришћани, да један другога загрлимо“.  Додао је и како су речи бискупа Узинића велики подстрех за наш хришћански живот, зато што су његове речи искрене, истините, утемељене на Јеванђељу, и речи које не гледају хоће ли се допасти којој институцији, него речи које су у сагласју са Христом. „И то је задатак нас бискупа, свештеника, ђакона и вас верника, да гледамо, да будемо у сагласју са Христом.“

Како стоји на сајту Дубровачке Бискупије, уз позив да се враћајући Оцу вратимо и једни другима, епископ захумско-херцеговачки и приморски на крају је поручио окупљенима да „само са једном жељом пођете из ове цркве, а та жеља је да у вашим срцима осетите оно што ја осећам, а то је да смо браћа и сестре и да нисмо странци једни другима.“

Осећај  мучнине изазван овим догађајем, свакако појачава  реченица којом закључују извештај  са  овогодишње екуменске молитве у цркви Благовештења, у Дубровнику: Вече препуно емоција  које су  се виделе ла на лицима окупљених није заобишла ни бискупа Узинића и епископа Дурића, који су се загрлили на крају сусрета.

Извор: "ЦАРСА"