Грузијски Мојсије (како га називају због његове неизбрисиве улоге избављења Грузије из духовног ропства), Католикос - Патријарх Илија II, свестрани, надарени и одушевљени слуга Божјег олтара, ове године слави јубилеј четрдесет година патријарашког служења на Светом престолу Грузијске Цркве.

Патријарх - Католикос све Грузије г. Илија II, у свету Ираклије Гхудушаури Шиолашвили, рођен је 4. јануара 1933. године у угледној породици у Владикавказу. Иако рођен у обезбоженом времену које се надвило над Грузијом, млади Ираклије бира Божји пут и одлази на школовање у Московску духовну академију, где завршава сва три степена високог богословског образовања. По Божјем промислу, након школовања, враћа се у своју отаџбину дајући се несебично на служење својој Цркви.

Крст који носи на трону најсветије Грузијске Цркве никада му није био лак. У Совјетском Савезу су ригидно спроводили акције против Цркве на тим просторима, као и удружене операције на дискредитацији црквеног живота и живота свештенослужитеља. Колико је биће и етос православног народа у древној Иверији у то вријеме уништаван данас свједоче бројке. Од 2455 цркава и манастира у Грузији, комунистички режим је девастирајући исте свео број богомоља на осамдесет. У једном таквом времену неопходан је био препород, поновни живот у Христу и са Христом. На своја плећа, по Божјем допуштењу, тај тежак подвиг на себе узима Илија II.

Као изузетно вредан и талентован млад човек, који ће током живота своје дарове умножавати, Ираклије у току студија у Москви прима монашки постриг. Добија име великог пророка Илије, што ће својом оданошћу Господу и оправдати. Поставши Митрополит, после смрти свог претходника Давида V, помјесни Сабор Грузијске Цркве га бира за свог деветог патријарха, „најмлађег и најдостојнијег“ (како је једномислено потврдио Сабор и сав грузијски народ). Избор је одржан 25. децембра 1977. године у граду Мцхету. Тог дана је и природа прославила ново духовно рођење Грузије. По изласку из храма после устоличења, на небу је са једне стране било рано сунце, а са друге још незалазни месец. Таква сунчана ноћ најбоље описује вријеме његовог патријарховања и тамошње историјске прилике.

Ступивши на трон Патријараха Грузије, где хришћанство пребива од првог века (прва светитељка Грузије је Света Сидонија која је повјеровала у Господа још у вријеме Његовог овоземаљског живота. Њен брат рабин Елиоз је био на Голготи у време Страдања, купио хитон Господњи од војника коме је припао по жребу и пренео га у Мцхет. Сидонија је са њиме била сахрањена.), добија тежак равноапостолни задатак, да поновно успостави црквени живот на највишем нивоу. Народ је на његово устоличење хрлио као река са свих страна, тако да су тадашње власти морале затворити многе улице и прилазе. Осетила се глад и жеђ, одјекивао је покајнички глас Богу од његовог народа за правим духовним вођом, што су и препознали у патријарху Илији. Тиме је грузијски народ своју вољу препустио Божјој, а свој духовни живот у руке Његовог слуге - патријарха Илије.

Ако би се неким дивним чудом човек запутио у Грузију, њену престоницу Тбилиси и почео редом питати тамошњи народ ко је најбрижнија, најпоузданија, најпознатија и најсвјетлија личност њихове садашњице, добио би један те исти одговор од свих - Католикос - Патријарх Илија II. То није случајно. Благодат Божја, из које у сваком свом животном делу црпи енергију, водила је и усмеравала патријарха Илију од малена. Када је био мали, његов отац је уснио сан. На ушћу река Сносцкали и Терек, стајао је отац са својом породицом у сред гомиле људи. Том приликом су људи вичући клицали: „Други долазак, Други долазак!“. Тада је гомила одступила и појавио се Господ Христос. Он је корачао право према њиховој породици и обратио се маленом Ираклију, будућем патријарху: „Ти си дужан да обратиш народ свој у хришћанство“. Ступивши на патријаршијски престо он неуморним радом, богослужењима и молебнима отпочиње рад на Њиви Господњој.

Духовна снага Патријарха била је јача од свих искушења, пакосника и сплеткароша режима, који су покушавали да му упрљају образ и углед у народу. Међутим, осећања и реакције верног народа су били супротни. Небројено мноштво, нарочито младих душа, прилази Цркви. Наступио је есенцијални процват живота. По његовом избору за Патријарха, у Грузијској Цркви је постојао је само један манастир у ком су биле већ старе и изнемогле монахиње. Захваљујући Патријарху својственим даровима, широкогрудом непосредношћу и свакодневним дискурсом са омладином, данас активно Богу служи преко тридесет манастира. Цркве се брзо подижу и обнављају, звона звоне на преко пет стотина храмова, а 1988. године у Тбилисију је отворена прва Духовна академија. Сав тај рад је крунисао добијањем аутокефалије од стране Руске Православне Цркве 1990. године у чијем саставу је Ђурђијанска Црква била од ступања у границе руске царевине 1811. године. У Женеви бива председник Светског Савета Цркава, раме уз раме предано радећи са Архиепископом смоленским Кирилом, данашњим Патријархом московским и све Русије. И као што је народ у сну његовог оца клицао Господу, тако је Илија II удостојен исте радости. Упркос тешкој ситуацији, глади и сиромаштву, на Патријархов позив на зидање саборног храма Свете Тројице у Тбилисију, одазвао се сав народ. Огроман пројекат треће цркве по величини у Европи, чинио се као да никада неће бити завршен. Када је све било готово, Патријарх је благодарно рекао: „У овој цркви морамо сачекати Други Христов долазак“.

Када је 9. априла 1989. г.одине наступила криза поводом демонстрација за отцјепљење Грузије од СССР-а, патријарх Илија је слично српском патријарху Павлу, изашао на трг и позвао народ да уђе у цркве и да се заједно помоле за мир, тиме избегавајући крвопролиће и смрт. На ово се већина оглушила и тог дана је било на десетине мртвих и стотине рањених. Свој живот је тада ризиковао и сам Патријарх, око кога је група младића направила обруч и заштитила га. Да је неуморан у задобијању Господњег обећања Блажени миротворци јер ће се синовима Божјим назвати, потврђује и у сукобима Грузије и Русије 2008. године. Тада је први од свих у својој земљи устао, подигао свој глас и отпочео дијалог. Успео је у миротворачкој мисији, указујући на бесмисленост сукоба између два православна народа. Тиме је спречио најгоре исходе, помиривши својом личношћу лица братских народа. Колико је страдању свог брата пиступао као сопственом, сведочи и велика икона Мајке Божје у цркви Светог Марка у Београду, коју је патријарх Илија поклонио као знак дубоког саосећања и молитвеног јединства са народом српским, у страдању и погромимâ на Косову и Метохији. Како ни то није случајно, знамо по томе што је управо грузијску земљу жребом за проповед добила сама Пресвета Богородица, која је по вољи Божјој остала у Јерусалиму, а на мисију благословила и упутила апостола Андреја.

Да је истински духовни отац и пастир свог народа, потврдио је свим претходним, а посебан одек у свету оставља његова мајеутичко-неонатална иницијатива. Она долази у кључном периоду, када се народ суочио са огромним падом наталитета. Патријарх Илија, будући најомиљенији у свом народу, разгласио је да ће лично крстити и постати кум деци породица које роде троје и више деце. Како такву привилегију многи родитељи нису могли одбити, процењује се да Патријарх грузијски Илија данас има преко 14 хиљда кумчади. Својеврсан је и упечатљив у Грузији и дан његовог рођења - 4. јануар. Тог дана се сви радују као да је рођендан свих, што је несвакидашњи пример да народ дан рођења свог Патријарха слави на нивоу неког од државних празника.

Патријарх Илија је познати умјетник, вајар и композитор. Надалеко су чувени и познати његови иконописи и композиције црквене музике попут Богородице Дјево и Кирије елеисон.

Грузијски Мојсије (како га називају због његове неизбрисиве улоге избављења Грузије из духовног ропства), Католикос - Патријарх Илија II, свестрани, надарени и одушевљени слуга Божјег олтара, ове године слави јубилеј четрдесет година патријарашког служења на Светом престолу Грузијске Цркве. Његов траг у животу Цркве Божје и народа у Грузији занавек ће бити као со земљи и светлост свету, духовни бастион и светионик, пример младим нараштајима како су православни оци и патријарси бирали и ходили узаним путем Живота, којим се налази спасење. Личност Патријарха грузијског Илије свима нама савременим хришћанима служи као пример преданости целог живота Богу. Руководећи се поуком апостола народа Павла у посланици Јеврејима: Сјећајте се својих старешина који су вам проповедали реч Божју; гледајте на свршетак њихова живота и угледајте се на веру њихову, тако и ми пред собом поставимо Боголики примјер ове свете личности.

Божидар Васиљевић

Извор: "pravoslavie.ru"