header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Миро Рајлић: Зашто нема новца?
Миро Рајлић: Зашто нема новца? Штампај Е-пошта
петак, 10 фебруар 2017
         У чланку господина Владана Динића "Две истине митрополита Порфирија" прочитах пасус у којем митрополит између осталог говори о недостатку средстава за нормално функционисање Цркве који  гласи:

"У епархији не постоји могућност да Црква има прилоге од народа и да те прилоге дистрибуира тамо где је потребно..." Због истине и због објективног обавјештавања српско-православне јавности морам написати да се слажем са митрополитом да је тешко Србима у Хрватској и више него тешко. Што се тиче прилога и новца у Епархији то је друга прича али ја ћу се ограничити само на оно што се дешавало у Црквеној општини Љубљана, оно што одјекује ходницима Окружног суда у Љубљани где тече један од поступака због малверзација и проневјере новца наше Цркве.

Још за вријеме управљања епархијом сад већ покојног митрополита Јована стање у Црквеној општини Љубљана је било лоше,ЦО је била пред банкротом, зато митрополит Јован у Љубљану за старјешину Цркве поставља свештеника Жељку Лубарду који је био задужен да санира стање у ЦО и да ствари доведе у ред.Свештеник Лубарда открива бројне нечасне разлоге за такво стање у једној од финансијски најјачих  ЦО  на просторима бивше државе и након тога добија благослов и писмену пуномоћ да у име ЦО Љубљана тужи особе (дотадашњег свештеника) уплетене за проневјере и крађе црквеног новца. Истовремено благословом митрополита Јована формира се нови Црквени одбор од неколицине провјерених и непоткупљивих вјерника да би  новом старјешини Храма олакшали силни и одговорни посао на успостави реда у ЦО. Нови Одбор се прихваћа посла и одлучује да дође до увида у годишње пословање па зато задужује једног од одборника Маринка Лекића и свештеника Славишу Спасојевића да дневно броје новац,да га евидентирају и предају на банку. Тако се је дошло до фрапантних података које наводим.У годинама пре доласка г.Лубарде за старјешину Цркве,2007 до 2011 прилози од продаје свећа и другог материјала су износили на годишњем нивоу цца.65.000 е, доласком за старјешину Храма г.Лубарде је тај износ на годишњем нивоу 220.000 е,прилози са таса и иконе су прије били цца.30.000 е а послије 65 000 е. Све је ишло у прилог томе да ће се стати на крај малверзацијама и лоповлуку али наш народ не каже узталуд да "ђаво не оре и не копа". Притиснут некима из Београда и јаком лобију из Словеније митрополит Јован повлачи своју одлуку,забрањује даље откривање криминалних радњи, чак неко организује конференцију за новинаре на којој се неко у име Цркве одриче свега покраденога.

У међувремену покојног митрополита Јована наслеђује митрополит Порфирије који започиње прогон свештеника Лубарде са четворо малољетне дјечице,најпре га смијењује са старјешинства Храма у Љубљани,премјешта у Ново Место а касније и тамо му уручује незаконит отказ на мјесто свештеника.Игнорира и 350 потписа вјерника који су стали у одбрану свештеника. И та незаконита одлука митрополита Порфирија је на једном другом суду у Љубљани. По незваничним информацијама прилози за Божић и Божићне празнике 2017 године су цца 10.000 е за вријеме старјешинства г.Лубарде г.2013 су били 44.234 еура и   17 центи.То само значи да новца има и да ће га бити али то не оправдава чињеницу да у Словенији није изграђена нити једна наша Црква после 2.свјетског рата него да су се одвијале чудне игре око порушених наших Цркава у Цељу и Марибору и да је најстарија Црква у селу Бојанци прешла у власт државе Словеније,захваљујући пре свега нашој небризи.И да не малтретирам нашу српскоправославну јавност многим другим нечасним нашим свакојаким радњама у име чланова давно постављеног Црквеног одбора замољавам митрополита Порфирија да нам одговори на наше писмо упућено њему пре скоро 2 године и да нас ослободи обавеза у ЦО јер нам досад није упутио било какав одговор. Нама је искрено жао што су неодговорни појединци међу које спада, нажалост и митрополит,довели у ситуацију да се криминалу у нашој Цркви у Љубљани суди на Окружном државном суду и на другим судовима у Словенији,све то неко покушава још увијек заташкати и сакрити,нажалост ствари су ескалирале и државни органи неће имати милости према било коме.

Миро Рајлић, Ново Место

Последњи пут ажурирано ( петак, 10 фебруар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 54 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДУХОВНЕ ПОУКЕ

Сиромаштво

Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)

Корист

Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег. (Св. Јован Златоусти)

Жртва усрећује

Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање нас усрећује. (Св. Климент Александријски)

Убоги и богати

Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)

Људско срце

По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом.

Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник)

Божури и трње

Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божури. (Св. Николај Жички)

Мала сагрешенија

Ђаво нам приказује мале грехове као неважне, јер нас иначе он не би могао наводити у већа сагрешења. (Св. Марко Подвижник)

Непријатности

Мала ватра омекшава велико парче воска, тако и мале непријатности често омекшају, засладе и очисте све наше оштрине, неосећајност и тврдоћу срца. (Св. Игнатије Бријанчанинов)

Огањ

Ми сви једнако примамо благослов од Бога. Међутим, неки од нас примивши од Бога Огањ (то јест Његову реч) постају меки као пчелињи восак, док неки попут глине постају тврди као камен. (Св. Петар Дамаскин)

Опроштај

Чак и ако ти сви духовни оци, патријарси, архијереји и сви људи опросте, још увек ти није опроштено док се не покајеш на делу. (Св. Козма Етолски)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.