Браћо и сестре, нека овај поздрав радости развеје гнев и жељу за репликом код мене и вас.

У Сабору и Синоду СПЦ влада општа небрига за стадо, а то је осмишљена етапа на путу развраћања православних хришћана. Тужна сам, разочарана и то осећам као велико и за мене болно издајство.

Волела бих да о томе кажем нешто и особи која седи на месту патријарха СПЦ, али њега то не занима и не могу му ни прићи. То не занима ни остале архијереје, свештенике и оне који им следују у духу. Следствено томе, ми једни другима износимо своје јаде, недоумице и муке... Често долазимо у сукоб или свађу, а то нас разједињује и у молитви и развејава сваку шансу да пред Господа станемо и заједно се помолимо за спасење...

Шта је црква?

Је ли то институција?

Шта је јерес?

Да ли су васељенски сабори сазивани због трпеза љубави или?

Да ли је старац непогрешив попут папе?

Да ли сте некада били у близини старца?

Да ли сте га тада питали која документа треба прихватити?

Близина старца као Благодатног Огња развејава сва глупа питања из наше главе.

А глупа питања замајавају дух човека на путу спасења.

Кажу да се не зна ко ће се спасити до саме смрти.

Нова документа или жиг су сигуран пут до пакла.

Да ли то значи да покајање као друго крштење ту не важи?

Да ли је то најважнија борба на путу спасења?

Да ли је то унижавање достојанства горе од тога када себе срозамо у живот који је само налик на хришћански?

Мирјани у свету пролазе кроз непрестане борбе у бризи за породицу, монаси кроз борбе подвижничке.

Подвижништво је неопходно и за мирјане, а свети оци Цркве Христове (а не руске или србске или грузијске...) су благо, очински, али јасно саветовали све који су се исповедали, то јест на исповести.

Тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се.

Треба усрдно вапити да стекнемо старца за духовника а онда га треба слушати и то је све.

Да ли су старци из раних векова давали изјаве за све путем медија?

Да ли су их верни људи интервјуисали?

 Сабори су сазивани због јереси и недоумица.

Старци су долазили на Васељенске Саборе да би оповргли погрешна учења и јереси.

Да ли сада имамо такве Саборе?

Не, сада их нема, срамотан је сабор на Криту.

А ми не можемо старце излагати камерама, јер као што ми нисмо подобни хришћанима раних векова, вероватно је да ни они нису за јавну, тј. општу употребу.

Али, и даље важи да треба постити и молити се Господу Свевишњем, па ћенас Он водити путем ка Вечном Животу.

Не треба о подвигу водити јавне дебате.

Ко може са сигурношћу рећи да ће се спасити они који не прихвате ова документа, или да се неће спасити они који их не прихвате?

Или обрнуто...

СПЦ и држава су нас избациле на погубну ветрометину, а савети стараца јесу спасоносни али не спасавају, већ само саветују.

Да непомјаник не би преварио и изабране, они међу нама који се сматрају изабранима нека се тако и понашају.

Закључак:

Држава је окупирана од стране непријатеља Божијих.

СПЦ је окупирана од истих, већина архијереја су и сами погубљени или јеретици, а мањина је тиха и опрезна због себе. Ако су православни и правоверни ми ћемо их пронаћи, тј. Господ ће нас одвести њима- друго је питање да ли ћемо ми знати да их послушамо. А ми пропадамо спорећи се око важних питања.

Коме је стало до Истине тај ће је наћи ако Је тражи!

Нема ту пуно путева и стаза, већ само Један Пут, Истина и Живот.

Љубимо једни друге, и Бог ће нас сачувати и избавити од оних који Њега
не љубе.

Ово је писаније произишло из сабрања мојих странпутица и искуства у њима.

Љубав, љубав једних према другима, то нам недостаје.

Желим да љубим оне који Тебе љубе, о Господе!

Јустина