Секте су зло које се провуче понекад кроз медије онако тихо перфидно и услед разних бомбастичних наслова који вам скрећу пажњу са животних питања брзо се заборави, наводи стручњак за безбедност Илија Животић.
У Србији је до данас регистровано 25 верских заједница, од око 60 колико их постоји, а у нерегистроване су сврстани различити мистични култови, витешки редови, али и они попут најопаснијх секти. Упркос мишљењу да њихова бројност у Србији опада у односу на последње деценије прошлог века, стручњаци упозоравају да то није истина. Ловци на душе су и те како активни, технике манипулације усавршене, а видљивост се избегава на све начине. Упозорава и податак да се малобројним сектолозима месечно за помоћ обрати и до пет породица, чији члан је ступио у контакт са неким верским култом. Алармантна је и чињеница да држава не прати рад регистрованих и нерегистрованих верских заједница и да у полицији не постоји одељење које се бави сектама. Многи научно признати аутори, професори универзитета и сл. износили су своја мишљења и ставове о сектама. И све је то пролазило исто као и секта, тихо, нечујно, безлично пуно неког теоретисања. Али неке ствари треба назвати правим именом. – На почетку настанка секти циљеви оснивача су били разноразни. Да себе лично промовишу, да конкуришу националним религијама да се обогате итд. Међутим, од друге половине 20. века ситуација се мења. Наиме, безбедоносне службе схватају могућност манипулације и улазе у игру. Секту 21. века није створио неки докони фармер у Минесоти или филозоф у Грчкој, да би ширио идеју бесмртности или пак обожавања неког демона. То је само шарени папирић око слаткиша, каже Животић. По његовим речима, секте на Балкану стварају обавештајне службе да би утицале на једно друштво, по принципу „завади па владај“. – Фронтмен, гуру или како већ себе назива, је само њихов радник, који за себе задржава новац који му доносе припадници секте. Страна служба му обезбеђује заштиту преко своје амбасаде и невладиних организација у земљи домаћина, утиче на законе о верским слободама под плаштом људских права, а он заузврат регрутује младе у своје редове. Насумично да, али само један део који чини масу, каже овај експерт. Како наводи, страна служба вођама секти даје податке њој интересантних породица које треба убацити у проблем регрутујући њихову децу. – Не будите у заблуди, нису само деца сиромашних и необразованих људи подложна сектама чак напротив, такви људи су склонији цркви и правој вери док деца богатих воле да експериментишу. Нарочито у данашње време потрошачког друштва док траје јурњава за новцем, положајем и моћи. Зато са децом треба проводити време, разговарати о свему. Табу тема не сме постојати. Јер оно што Ви не објасните своме детету урадиће неко други на свој начин. Касније у зависности развоја ситуације, појави се „пријатељ“ који извуче дете из пакла за контра услугу родитеља која се тражи директно или подмукло а да нисте ни свесни шта и коме сте помогли. Моја машта? Па како опстају свих ових година, пита се Животић. Како спречити зло? Ако има воље и ако постоји решеност државе – врло лако, наводи Животиоћ. – Кад су успели да спрече навијачке групе и десничаре да нападају оне на геј паради па могу и 10 кућа на територији Србије да испразне. Кад се има новца за билборде у кампањи онда има новца и да се та заведена деца одведу на одвикавање од лекова и дрога које им потурају у храну у тим „храмовима“. Пропагирати породичне вредности у медијима а не блуд и разврат. Улагати у образовање на свим нивоима. Јавно и гласно говорити о опасностима деловања секти. Потребно је само бити одлучан. Ништа више, каже Животић. Извор: „Курир“ |